Boško Jugović

[vujadin]

vujadine, meni nije jasto, zašto ti to koristiš narodno predanje kao "najbolji izvor"?

Po kojoj je to logici?

Kada smo već kod toga - možeš li citirati tačno gdje se pominje Boško Jugović.

Знам само за једно место у народним песмама, у песми Цар Лазар и Царица Милица, где га Милица моли да остане са њом на двору.

Народно предање користим као најбољи извор, јер то и јесте. Већ више од тридесет година тражим порекло Свете краљице Јелене Анжујовић, и нисам га пронашао. Прешао сам све историјске податке до којих сам могао доћи, и открио сам да су сви из истог извора. Орбин је основни и главни међу њима. Онда сам испитивао све о Орбину. Већина Орбинијевих извора су народни или грчки. Све што је у тим изворима су приче без доказа. Сви наши историчари су те приче препричавали, сваки на свој начин и у своје време. Неки од тих историчара су додавали неке приче из страних извора, немачких, мађарских, бугарских и турских али исто без доказа. Чак што више и они су се позивали на Орбина и његове преписиваче. Онда сам једног дана решио да одем у Хилендар, пошто је Данило други писао у житијами о Јелени, да се дописивала са Хилендарцима. Нисам нашао ништа о њој, али сам видео огроман број књига и докумената у Ризници Хилендара. Верујем да то постоји и у другим нашим манастирима и црквама. У Америку је пренето милион копија тих докумената, у државу Охајо у државни универзитет у Колумбусу у посебну просторију названу хилендарска соба. Ту сам видео много повеља и разних писанија, али нисам имао много времена да све прегледам. Кад би било ко прошао са истим путом са којим сам прошао и ја, мислим у историјском трагању, дошао би до истог закључка.

 

[ljuba miljkovic]

Pa, dobro, majku mu, ako i dalje ovo tvrdiš...

Народно предање користим као најбољи извор, јер то и јесте.

Kako onda nešto jeste narodno predanje, a nešto nije?

Ili jeste narodno predanje najbolji izvor samo ako tebi to odgovara?

Nego, naidjoh na jedno interesantno razmišljanje o zmaju kod Srba. Verujem da će ovom astronomu amateru i ovde nešto da paše, a nešto neće.

"Srpski zmaj je veoma pohotljiv, voli lepe žene i pohodi ih noću kroz dimnjak, ali njegova enormna potencija crpi žene i razboljeva ih. A kad ozdrave, nijedan muškarac ne može se porediti sa onim iskustvom od zmaja. Iz takvih veza radjaju se - zmajeviti ljudi, a poznaju se po sledećim znacima - rodjeni zajedno sa celom materinom posteljicom ili ako imaju krilca pod pazuhom.Takvo dete nasledi od oca snagu i mudrost i natprirodna svojstva, a zovu ga zmajče ili Zmajevo dete.

Jedan od njih je po, predanju, Miloš (K)Obilić.

Istovremeno, postoji narodna pesma u kojoj je jasno da Knez Lazar zna da Knjeginu Milicu noću pohodi zmaj (setite se teorija po kojoj je Obilić ustvari kraljevskog roda, rod Miličin sa pravim imenom Nikola Vratković).

Zmajevom decom smatraju se, pored Obilića, još i Marko Kraljević, Strahinjić Ban, Ljutica Bogdan, unuk Djurdja Brankovića (poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk), Stojan Čupić iz Prvog srpskog ustanka (Zmaj od Noćaja), Zmaj od Avale, Zmaj od Jastrepca..."

Inače, da se vratim na temu, nadjen je grob Boška Jubovića.

Malo je poznato da je kraj Ivanjice sahranjen veliki kosovski junak

Grob Boška Jugovića
Autor: B. Bojović | 25.10.2007. - 06:00

Na ovom mestu nađeni su ostaci skeleta sa pancirnom košuljom i srebrnim šlemom.
Pored crkve gde je grob i danas raste devet hrastova

Malo je poznato da se na samo četiri kilometra od Ivanjice nalazi grob čuvenog kosovskog junaka Boška Jugovića. Legenda kaže da je povlačeći se sa Kosova ovaj srpski junak od ljutih rana izdahnuo na brdu Palibački grob iznad Ivanjice. Da nije reč o pukom predanju, svedoče pancirna košulja i srebrni šlem, kao i ostaci kostura pronađeni ispod kamene ploče pri iskopinama davne 1905. godine.

Početkom ovog veka preduzimač Blagoje Luković, na mestu gde je pronađen skelet zaštićen oklopom, sagradio je crkvu na kojoj je napisao „Ovu crkvu podižem na grobu Boška Jugovića“. Pored crkve danas raste devet hrastova, kao simbol devetorice Jugovića.
„Sećam se da je s nama pre nekoliko godina kontaktirao čuvar tog mesta jer se dogodilo nešto zanimljivo i neobjašnjivo. Naime, jedan od devet hrastova se od starosti nadvio baš nad crkvicu. Grana gotovo da je legla na krov crkve u kojoj je grob Boška Jugovića, preteći da prolomi crep i krovnu konstrukciju. Da se to ne bi dogodilo, čuvar je pozvao drvoseču sa motornom testerom da iseku granu. Međutim, tri puta se motorna testera gasila. Drvoseča se pope na krov, upali motorna testeru, ali čim je prinese blizu grane, testera se ugasi i tako tri puta uzastopno. Kada je video šta se dešava, čuvar je odustao od sečenja grane, a pozvao nas je da nam to ispriča i pokaže granu koja nije dala na sebe“, priča stari Ivanjičanin Raško Nešovanović.

Meštani ovog kraja i crkveni radnici vode računa o grobu Boška Jugovića, jer se tu formiralo i lokalno groblje, ali šira javnost malo zna o proplanku iznad Ivanjice otežalom od istorije. Slaba poznatost i turistička posećenost posledica je političkih dešavanja, kaže Miloje Ostojić iz Turističke organizacije Ivanjica.

- Pre pet godina kada je ponovo počela sa radom TO Ivanjica krenuli smo intenzivnije u promociju ovih destinacija koje su bile u zapećku. Sada se u svim turističkim prospektima i promocijama našeg kraja govori o mestu gde je grob Boška Jugovića. Osim toga, u blizini crkvice posvećene knezu Lazaru nalazi se i dvanaest krajputaša, velike istorijske vrednosti - kaže Ostojić.

Takođe, po pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno, carica Milica je za vreme Kosovskog boja bila smeštena na brdu iznad Ivanjice gde je vidala rane srpskih junaka koji su se povlačili sa Kosova. Livada i izvor u blizini groba Boška Jugovića nazvani su Caričina voda i Caričina livada, i sa tog izvora, prema tvrdnjama meštana, teče lekovita voda kojom se svake godine na Vidovdan, pre izlaska sunca, ljudi umivaju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako je nadjen grob, ako ne znamo je li uopste postojao???

P.S. Postoji jos jedan zmaj. Zmaj od Bosne Husein Gradascevic.

 

[vujadin]

Pa, dobro, majku mu, ako i dalje ovo tvrdiš...

Kako onda nešto jeste narodno predanje, a nešto nije?

Ili jeste narodno predanje najbolji izvor samo ako tebi to odgovara?

Nego, naidjoh na jedno interesantno razmišljanje o zmaju kod Srba. Verujem da će ovom astronomu amateru i ovde nešto da paše, a nešto neće.

"Srpski zmaj je veoma pohotljiv, voli lepe žene i pohodi ih noću kroz dimnjak, ali njegova enormna potencija crpi žene i razboljeva ih. A kad ozdrave, nijedan muškarac ne može se porediti sa onim iskustvom od zmaja. Iz takvih veza radjaju se - zmajeviti ljudi, a poznaju se po sledećim znacima - rodjeni zajedno sa celom materinom posteljicom ili ako imaju krilca pod pazuhom.Takvo dete nasledi od oca snagu i mudrost i natprirodna svojstva, a zovu ga zmajče ili Zmajevo dete.

Jedan od njih je po, predanju, Miloš (K)Obilić.

Istovremeno, postoji narodna pesma u kojoj je jasno da Knez Lazar zna da Knjeginu Milicu noću pohodi zmaj (setite se teorija po kojoj je Obilić ustvari kraljevskog roda, rod Miličin sa pravim imenom Nikola Vratković).

Zmajevom decom smatraju se, pored Obilića, još i Marko Kraljević, Strahinjić Ban, Ljutica Bogdan, unuk Djurdja Brankovića (poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk), Stojan Čupić iz Prvog srpskog ustanka (Zmaj od Noćaja), Zmaj od Avale, Zmaj od Jastrepca..."

Inače, da se vratim na temu, nadjen je grob Boška Jubovića.

Malo je poznato da je kraj Ivanjice sahranjen veliki kosovski junak

Grob Boška Jugovića
Autor: B. Bojović | 25.10.2007. - 06:00

Na ovom mestu nađeni su ostaci skeleta sa pancirnom košuljom i srebrnim šlemom.
Pored crkve gde je grob i danas raste devet hrastova

Malo je poznato da se na samo četiri kilometra od Ivanjice nalazi grob čuvenog kosovskog junaka Boška Jugovića. Legenda kaže da je povlačeći se sa Kosova ovaj srpski junak od ljutih rana izdahnuo na brdu Palibački grob iznad Ivanjice. Da nije reč o pukom predanju, svedoče pancirna košulja i srebrni šlem, kao i ostaci kostura pronađeni ispod kamene ploče pri iskopinama davne 1905. godine.

Početkom ovog veka preduzimač Blagoje Luković, na mestu gde je pronađen skelet zaštićen oklopom, sagradio je crkvu na kojoj je napisao „Ovu crkvu podižem na grobu Boška Jugovića“. Pored crkve danas raste devet hrastova, kao simbol devetorice Jugovića.
„Sećam se da je s nama pre nekoliko godina kontaktirao čuvar tog mesta jer se dogodilo nešto zanimljivo i neobjašnjivo. Naime, jedan od devet hrastova se od starosti nadvio baš nad crkvicu. Grana gotovo da je legla na krov crkve u kojoj je grob Boška Jugovića, preteći da prolomi crep i krovnu konstrukciju. Da se to ne bi dogodilo, čuvar je pozvao drvoseču sa motornom testerom da iseku granu. Međutim, tri puta se motorna testera gasila. Drvoseča se pope na krov, upali motorna testeru, ali čim je prinese blizu grane, testera se ugasi i tako tri puta uzastopno. Kada je video šta se dešava, čuvar je odustao od sečenja grane, a pozvao nas je da nam to ispriča i pokaže granu koja nije dala na sebe“, priča stari Ivanjičanin Raško Nešovanović.

Meštani ovog kraja i crkveni radnici vode računa o grobu Boška Jugovića, jer se tu formiralo i lokalno groblje, ali šira javnost malo zna o proplanku iznad Ivanjice otežalom od istorije. Slaba poznatost i turistička posećenost posledica je političkih dešavanja, kaže Miloje Ostojić iz Turističke organizacije Ivanjica.

- Pre pet godina kada je ponovo počela sa radom TO Ivanjica krenuli smo intenzivnije u promociju ovih destinacija koje su bile u zapećku. Sada se u svim turističkim prospektima i promocijama našeg kraja govori o mestu gde je grob Boška Jugovića. Osim toga, u blizini crkvice posvećene knezu Lazaru nalazi se i dvanaest krajputaša, velike istorijske vrednosti - kaže Ostojić.

Takođe, po pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno, carica Milica je za vreme Kosovskog boja bila smeštena na brdu iznad Ivanjice gde je vidala rane srpskih junaka koji su se povlačili sa Kosova. Livada i izvor u blizini groba Boška Jugovića nazvani su Caričina voda i Caričina livada, i sa tog izvora, prema tvrdnjama meštana, teče lekovita voda kojom se svake godine na Vidovdan, pre izlaska sunca, ljudi umivaju.

Не верујем ја буквално како је ко описан, осим у Свемогућег, и то баш зато што је Свемогућ, и може се показати како год хоће. Али нисам нигде нашао Змајеве и Виле него код Срба. Ако смо Славени, зашто? Имамо ми као и многи други народи, Вукодлаке, Аждаје, Вампире и Вештице. А о томе је писао и онај други Љубо, Стојановић. Само ми смо склони да идемо за Турцима, па стигосмо у комунисте и напустисмо народна предања па кренушмо погрешним туђим путом. Није нико лично крив за ту нашу несрећу, него колективно сиромаштво и лењост. Нисмо ми љени радити, учити и стварати него постигнуто сачувати. Имаш најбољи пример код самог себе и своје околине. Погледај шта је остало од Титоизма, само оно најгоре. А како да ископамо оно што је одавно закопано и заборављено, кад нисмо могли сачувати братсво и јединство у које смо се сви клели. Казао си негде да је мени лако из Париза критиковати, а ја мислим да је теби тамо још лакше, јер ти то иде у корист, а ја овде немам ништа од тога, осим осећаја да сам слободан, и ако то у ствари нисам. Ти не можеш знати како се ја осећам кад могу да идем по целом свету и да ме нико ништа о мом пореклу не пита, а само у своју Србију не могу, јер се нисам борио на страни коју сам сматрао погрешном, што се сада и показало као тачно. Ја се и ти због тога и овде на Крстарици сукобљавамо, уместо да се припоможемо и превазиђемо погрешне потезе из прошлости. Само ја и ти нисмо толико важни колико се замишљамо. Ја сам тога свестан а изгледа да ти још ниси.

 

[ljuba miljkovic]

Ја се и ти због тога и овде на Крстарици сукобљавамо, уместо да се припоможемо и превазиђемо погрешне потезе из прошлости. Само ја и ти нисмо толико важни колико се замишљамо. Ја сам тога свестан а изгледа да ти још ниси.

Znao sam! Nije da nisam...

Čim ostaneš bez argumenata, ti prelaziš na titoizam, komuniste i na lični odnos.

Upropastismo čoveku temu!?

 

[vujadin]

Znao sam! Nije da nisam...

Čim ostaneš bez argumenata, ti prelaziš na titoizam, komuniste i na lični odnos.

Upropastismo čoveku temu!?

Мислиш да Титоизам, комунизам, и Титин пут са којега се не може скретати, без политичких последица, нису аргументи? Ја мислим да су то најбољи аргументи за објашњење ништења свега што је национално и верско. Зашто мислиш да смо упропастили човеку тему? Ми тражимо истину, а пут до истине је понекад тежак.

 

[ljuba miljkovic]

Мислиш да Титоизам, комунизам, и Титин пут са којега се не може скретати, без политичких последица, нису аргументи? Ја мислим да су то најбољи аргументи за објашњење ништења свега што је национално и верско. Зашто мислиш да смо упропастили човеку тему? Ми тражимо истину, а пут до истине је понекад тежак.

Znam da je put do istine uvek težak. Pogotovo kada neko pokuša sa tobom da krene na taj put.

E, sad lepo objasni: na koji način je titoizam, odnosno kako su oni sa "Titinog puta" zametnuli srpsku nacionalnu istoriju u mitovima?

Jesu li oni, možda, ispevali pesmu o Miličinoj preljubi... i u pesmi opisali čestito koleno kao Dobrica Ćosić Djordja Katića, pa mu Tola Dačić trti Simku iza stoga sena?

Ako ne poverujemo narodnom predanju u epskim pesmama, kako da verujem da je imala baš devetoro braće, od kojih joj je Boško najmiliji?

Najmiliji, takodje u epskoj pesmi. Šta ti, čoveče, u stvari, hoćeš da kažeš?

Jer, broj DEVET je opšte mesto u svakoj mitologiji i religiji. Obrazac!

Nisam siguran da ćeš da se snadješ sa linkom, pa ću da ti iskopiram ovo...

"Gotovo svi narodi prošlosti smatrali su da je devet izuzetan broj, kojeg sačinjavaju tri trijade (3 x 3): savršenstvo savršenstva, red u redu, jedinstvo u jedinstvu, on označava kraj ciklusa i završetak puta, označavajuči početak transmutacije. Devet je jedan od brojeva nebeskih sfera i krugova Pakla; kinesko nebo ima 9 ravnica i 9999 kutova; Egipćani su broj 9 nazivali Planinom Sunca; 9 muza predstavlja cjelokupnu ljudsku spoznaju znanosti i umjetnosti; mačka ima 9 života, 9 je otvora na čovjekovom tijelu; vrijeme ljudske trudnoće iznosi 9 mjeseci... U majanskim tradicijama jaguar je predstavljao boga broja devet, koji je bio gospodar donjih predjela, podzemlja.
Masoni su od broja devet stvorili vječni broj ljudske besmrtnosti:
"Svaki je broj", zapisao je Ibn Sinna Avicena (979 – 1037), "broj devet ili njegov umnožak uz jedan broj više, jer znakova za brojeve i njihovih vrijednosti ima devet uz ništicu!..."
Vjerovalo se da 9 čvorova u klupku crne vune uspješno liječi lomove kostiju i uganute članke; 9 cvjetova kravljaka (Carlina acaulis) davali su snagu devetorice muškaraca; vidjeti 9 svraka navodno je donosilo nesreću; 9 gutljaja hladne vode ublažavalo je i otklanjalo štucanje, a 9 korijena maslačka (Tarxacum officinale) navodno je otklanjalo bolove u očima.
(...)
Devetke često smatraju nepraktičnim vizionarima, pa čak i ekscentricima. Ipak, one su općenito popularne zbog osnovne odlike da su spremne svakome priskočiti u pomoć, te da zato ne traže nikakvu protuuslugu."

Da l nisi i ti Devetka?

"Devet u numerologiji: Broj uspjeha u materijalnom i emocionalnom životu. Osobe Devetke obično dobijaju sve što zažele u životu. Svojeglave su, sklone brzini oduševljavanjima a i zaljubljuju se i odljubljuju mnogo lakše od drugih numeričkih tipova.
Kako se naglo oduševljavaju, Devetke žele da dominiraju i da se upliću čak i tamo gdje im suštinski nema mjesta. Kada je ova osobina veoma naglašena, želja Devetke da nekome pomogne izražava se na zamoran i često neželjen način. Ovo je i najveća negativna osobina Devetki."

 

[vujadin]

Znam da je put do istine uvek težak. Pogotovo kada neko pokuša sa tobom da krene na taj put.

E, sad lepo objasni: na koji način je titoizam, odnosno kako su oni sa "Titinog puta" zametnuli srpsku nacionalnu istoriju u mitovima?

Jesu li oni, možda, ispevali pesmu o Miličinoj preljubi... i u pesmi opisali čestito koleno kao Dobrica Ćosić Djordja Katića, pa mu Tola Dačić trti Simku iza stoga sena?

Ako ne poverujemo narodnom predanju u epskim pesmama, kako da verujem da je imala baš devetoro braće, od kojih joj je Boško najmiliji?

Najmiliji, takodje u epskoj pesmi. Šta ti, čoveče, u stvari, hoćeš da kažeš?

Jer, broj DEVET je opšte mesto u svakoj mitologiji i religiji. Obrazac!

Nisam siguran da ćeš da se snadješ sa linkom, pa ću da ti iskopiram ovo...

"Gotovo svi narodi prošlosti smatrali su da je devet izuzetan broj, kojeg sačinjavaju tri trijade (3 x 3): savršenstvo savršenstva, red u redu, jedinstvo u jedinstvu, on označava kraj ciklusa i završetak puta, označavajuči početak transmutacije. Devet je jedan od brojeva nebeskih sfera i krugova Pakla; kinesko nebo ima 9 ravnica i 9999 kutova; Egipćani su broj 9 nazivali Planinom Sunca; 9 muza predstavlja cjelokupnu ljudsku spoznaju znanosti i umjetnosti; mačka ima 9 života, 9 je otvora na čovjekovom tijelu; vrijeme ljudske trudnoće iznosi 9 mjeseci... U majanskim tradicijama jaguar je predstavljao boga broja devet, koji je bio gospodar donjih predjela, podzemlja.
Masoni su od broja devet stvorili vječni broj ljudske besmrtnosti:
"Svaki je broj", zapisao je Ibn Sinna Avicena (979 – 1037), "broj devet ili njegov umnožak uz jedan broj više, jer znakova za brojeve i njihovih vrijednosti ima devet uz ništicu!..."
Vjerovalo se da 9 čvorova u klupku crne vune uspješno liječi lomove kostiju i uganute članke; 9 cvjetova kravljaka (Carlina acaulis) davali su snagu devetorice muškaraca; vidjeti 9 svraka navodno je donosilo nesreću; 9 gutljaja hladne vode ublažavalo je i otklanjalo štucanje, a 9 korijena maslačka (Tarxacum officinale) navodno je otklanjalo bolove u očima.
(...)
Devetke često smatraju nepraktičnim vizionarima, pa čak i ekscentricima. Ipak, one su općenito popularne zbog osnovne odlike da su spremne svakome priskočiti u pomoć, te da zato ne traže nikakvu protuuslugu."

Da l nisi i ti Devetka?

"Devet u numerologiji: Broj uspjeha u materijalnom i emocionalnom životu. Osobe Devetke obično dobijaju sve što zažele u životu. Svojeglave su, sklone brzini oduševljavanjima a i zaljubljuju se i odljubljuju mnogo lakše od drugih numeričkih tipova.
Kako se naglo oduševljavaju, Devetke žele da dominiraju i da se upliću čak i tamo gdje im suštinski nema mjesta. Kada je ova osobina veoma naglašena, želja Devetke da nekome pomogne izražava se na zamoran i često neželjen način. Ovo je i najveća negativna osobina Devetki."

Нисам деветка него осмица. Сад већ има доста радова да су комунисти са доласком Тита на чело партије почели радити на разбијању Српске државе и Светосавља. Да не набрајам. Срби су се опоравили после турског ропства, а после Титоизма још нису, и мали су изгледи да ће се икада више онако славно и слободно осећати као што су се осећали у Краљевини Југославији, па и у Краљевини Србији, јер их комунистичка пропаганда још увек одвраћа од Краљевине и намеће силом Републику, коју под цену српства желе одржати. А само да нагласим да су Комунисти под вођством Тите проузроковали братоубилачки рат чије последице не можемо превазићи ни тридесет година од Титине смрти. Не измишљам ја ништа, него ми је жао што сам немоћан да помогнем бар мало унапређењу српске мисли. Зато и покушавам да на неки начин скренем пажњу на стање које не води у добру будућност, зато што смо на погрешном путу. Черчил је рекао - Кад се нађеш на погрешном путу, не тражи прави пут на том путу, него се врати натраг, па тражи прави пут са полазне тачке - можда би требали послушати Черчила. А заборавити Титу и Рајса и њихове путове.

 

[ljuba miljkovic]

@Slaven777

Druže, izvini na skretanju sa toka priče i sa moje strane! Ovo mi je poslednji off topic ovde.

Vule, moram redom...

Нисам деветка него осмица.

Moram redom, da bi ti nekako shvatio... evo, kakav si, izmedju ostalog... Na linku imaš više.

KAKVA JE OSMICA?
Pa, neobična, nezgrapna, mirna, opuštena
KAKVA JE KADA JE NEHARMONIČNA?
Previše se svađa, svako joj je kriv, ismejava druge, širi tračeve, ne ceni sebe i druge, bezvoljna, "izgubljena", zanesena, opsednuta..
KOJE SU JOJ MANE?
Lako je privuče droga, a ponekad i alkohol, sramežljiva, lako gubi interesovanje i volju, nesamostalna, nije tačna, gubi vreme na gluposti i uvek joj je u okruženju brdo besposličara.
SPOSOBNA JE ZA:
Obično se opredeljuje za ona zanimanja gde su dobra primanja, izabira manje teške poslove, kada joj se ne sviđa posao, ona sama ode - i baš je briga!

Не измишљам ја ништа, него ми је жао што сам немоћан да помогнем бар мало унапређењу српске мисли.

I onda kad možeš, ti odmažeš. Kao ovde, na forumu!

Зато и покушавам да на неки начин скренем пажњу на стање које не води у добру будућност, зато што смо на погрешном путу.

Nemoj da pišeš u množini... mi, ovde imamo stanje kakvo jeste, ne mirimo se s tim, ali nemamo drugu državu za dobru budućnost. Kao ti što si se opredelio za pariske vukojebine, pa na daljinu hoćeš da uredjuješ stvari ovde.

A na daljinskom ti iscurela baterija!

(...) мали су изгледи да ће се икада више онако славно и слободно осећати као што су се осећали у Краљевини Југославији, па и у Краљевини Србији, јер их комунистичка пропаганда још увек одвраћа од Краљевине и намеће силом Републику, коју под цену српства желе одржати.

E, vidiš, ja ne mogu da znam kako si se slavno i slobodno osećao u kraljevini, jer sam se kasno rodio...

... ali, ipak bih pristao da ima kralja, ali ne onog kilonju što se danas šepuri sa svojom princezom-patkicom na Dedinju!

Ja bih voleo da mi kralj bude potomak Jugovića, progutao bih i da bude iz loze nastale od Milice i Zmaja od Jastrepca, ali od Brankovića nikako. Pogotovo ne potomak ovoga na slici...

Pa, on je oceubica!? I to – plaćeni!? Po narodnom predanju, najistinitijem izvoru, naravno.

I, ovo je kraj mog učestvovanja u priči sa tobom.

 

[vujadin]

@Slaven777

Druže, izvini na skretanju sa toka priče i sa moje strane! Ovo mi je poslednji off topic ovde.

Vule, moram redom...

Moram redom, da bi ti nekako shvatio... evo, kakav si, izmedju ostalog... Na linku imaš više.

KAKVA JE OSMICA?
Pa, neobična, nezgrapna, mirna, opuštena
KAKVA JE KADA JE NEHARMONIČNA?
Previše se svađa, svako joj je kriv, ismejava druge, širi tračeve, ne ceni sebe i druge, bezvoljna, "izgubljena", zanesena, opsednuta..
KOJE SU JOJ MANE?
Lako je privuče droga, a ponekad i alkohol, sramežljiva, lako gubi interesovanje i volju, nesamostalna, nije tačna, gubi vreme na gluposti i uvek joj je u okruženju brdo besposličara.
SPOSOBNA JE ZA:
Obično se opredeljuje za ona zanimanja gde su dobra primanja, izabira manje teške poslove, kada joj se ne sviđa posao, ona sama ode - i baš je briga!


I onda kad možeš, ti odmažeš. Kao ovde, na forumu!


Nemoj da pišeš u množini... mi, ovde imamo stanje kakvo jeste, ne mirimo se s tim, ali nemamo drugu državu za dobru budućnost. Kao ti što si se opredelio za pariske vukojebine, pa na daljinu hoćeš da uredjuješ stvari ovde.

A na daljinskom ti iscurela baterija!


E, vidiš, ja ne mogu da znam kako si se slavno i slobodno osećao u kraljevini, jer sam se kasno rodio...

... ali, ipak bih pristao da ima kralja, ali ne onog kilonju što se danas šepuri sa svojom princezom-patkicom na Dedinju!

Ja bih voleo da mi kralj bude potomak Jugovića, progutao bih i da bude iz loze nastale od Milice i Zmaja od Jastrepca, ali od Brankovića nikako. Pogotovo ne potomak ovoga na slici...

Pa, on je oceubica!? I to – plaćeni!? Po narodnom predanju, najistinitijem izvoru, naravno.

I, ovo je kraj mog učestvovanja u priči sa tobom.

Па неће ваљда због тога бити смак света. Него волео бих знати који си ти број и које су карактеристике тог броја.

 

[ljuba miljkovic]

Па неће ваљда због тога бити смак света. Него волео бих знати који си ти број и које су карактеристике тог броја.

Ajd, još ovo: naravno da neće... ja se samo borim za bolju državu ovoga na mom avataru, za njegove buduće bate i seke, njegove roditelje, za ćerku i njenu buduću decu... za sve njihove bližnje i daljnje...

I suguran sam da se ne borim na strani koja će da izgubi! A zabole me baš da li će ta država da bude republika ili monarhija!!!

Ovo oko broja ne znam!

Nego, da se vratim temi.

Slaven je postavio pitanje:

Kako je nadjen grob, ako ne znamo je li uopste postojao???

Šta odgovoriti? Čovek podigao hram i na zadužbinarskoj ploči napisao da je ispod hrama grob Boška Jugovića!

Onaj novinar našao temu sa za čitaoce privlačnim elementima mistike i napisao to što je napisao.

I to je sve... Tresla se gora – rodio se miš!

 

[vujadin]

Ajd, još ovo: naravno da neće... ja se samo borim za bolju državu ovoga na mom avataru, za njegove buduće bate i seke, njegove roditelje, za ćerku i njenu buduću decu... za sve njihove bližnje i daljnje...

I suguran sam da se ne borim na strani koja će da izgubi! A zabole me baš da li će ta država da bude republika ili monarhija!!!

Ovo oko broja ne znam!

Nego, da se vratim temi.

Slaven je postavio pitanje:


Šta odgovoriti? Čovek podigao hram i na zadužbinarskoj ploči napisao da je ispod hrama grob Boška Jugovića!

Onaj novinar našao temu sa za čitaoce privlačnim elementima mistike i napisao to što je napisao.

I to je sve... Tresla se gora – rodio se miš!

Нема ватре без дима. Имамо дим и морали би наћи ватру. Ја бих Славену тако одговорио. Могли би ми веровати да ја скоро све своје слободно време сада трошим у историјска истраживања. Није логичнмо да то очекујем и од свих других у мојој ситуацији. Али ни моја ситуација није подесна за такав рад. Пре извесног времена сам путовао у Лондон, у највећу библиотеку на свету и нисам имао препреке. Сада су Енглези увели визе за моју избегличку категорију и више то није исто. Ја не могу исправити ту ситуацију али могу рећи да није не само нормална него ни праведна. Али све то не значи да ја због немогућности слободног кретања, морам признати постојеће стање, и то без права да нешто речем у вези тога. За мој појам режими који тако ускраћују људске слободу не би требало поштовати као режиме. А то многи и раде, и могло би се рећи да ти режими пропадају баш због тих својих погрешних потеза. Само да ти наведем један пример, задњи пут сам снимио Летопис Попа Дукљана. али по правилу библиотеке не може једна особа снимити цео рад ни у више наврата. Један Енглез ми је помогао и снимили смо по половину сваки, али смо погрешили за једну страницу и то сада не могу исправити без много проблема. Таки је живот и треба га живети таквога какав јесте, али уједно тражити да га се и побољша.

 

[Halix]

Starac Vujadin,devet Jugovica,Kosancic Ivan i Toplica Milan su legende,tj. istoriji nepoznate licnosti.

 

[vujadin]

Starac Vujadin,devet Jugovica,Kosancic Ivan i Toplica Milan su legende,tj. istoriji nepoznate licnosti.

Не историји. Историчари нису у стању да их докажу, то не значи да су легенде или непознати. Могу те разумети да причаш како си научио. Да ли мислиш да би неко остао у историји, ако би избацили све оне за које историчари тврде, а не знам на основу чега, да су легенде и непознате личности? То је лако тврдити, али мислим да и то треба доказати.

 

[Halix]

Не историји. Историчари нису у стању да их докажу, то не значи да су легенде или непознати. Могу те разумети да причаш како си научио. Да ли мислиш да би неко остао у историји, ако би избацили све оне за које историчари тврде, а не знам на основу чега, да су легенде и непознате личности? То је лако тврдити, али мислим да и то треба доказати.

Po nasim epskim pesmama nema veceg junaka na ovom svetu od Marka Kraljevica.On je naravno u pesmama opisan kao neustrasiv junak sa velikim brkovima i gradjom slicnom Svarcenegeru,a u stvari postoje istorijske cinjenice i podaci da je on bio susta suprotnost od onoga kako su ga u pesmama opisivali.

 

[vujadin]

Po nasim epskim pesmama nema veceg junaka na ovom svetu od Marka Kraljevica.On je naravno u pesmama opisan kao neustrasiv junak sa velikim brkovima i gradjom slicnom Svarcenegeru,a u stvari postoje istorijske cinjenice i podaci da je on bio susta suprotnost od onoga kako su ga u pesmama opisivali.

То ме увек чудило, како то да за добре особине нема доказа а за лоше има, о истој личности? Да ли би могао навести изворе тих података и чињеница које говоре супротно? Ја о Марку Краљевићу ништа нисам нашао што би се могло сматрати његовом биографијом или Житијем. Зато ме интересује извор на основу кога си ово поставио.

 

[Halix]

Marko Kraljevic rodjen je sredinom XIV vijeka kao sin kralja Vukasina, gospodara Prilepa, i velikog dijela Makedonije, i majke Jevrosime. Otac, kao vladar tog dijela Makedonije, opremio je vojsku sa bratom despotom Ugljesom. Ta vojska trebala je da sprijeci dalju najezdu Turaka na Balkansko poluostrvo i porobljavanje Srbije. Dok su bili utaboreni na obalama rijeke Marice, u noci 1371. godine, Turci su ih bez najave napali i napravili pravi masakr. U bici na Marici poginuo je Vukasin i njegov brat a njegova zemlja pala pod tursku vlast. Marko, kao prestolonasljednik,postaje turski vazal. To je podrazumjevalo i njegovo angazovanje u vojnim operacijama turske vojske. Ubrzo se dokazao kao snazan i sposoban borac pa je dosao do titule turskog vezira, sto je prestavljalo visok polozaj u turskom drustvu. Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vjesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegovu zemlju. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pjesama, koje su ga velicale kao "najveceg srpskog junaka".U stvarnosti,kraljevic Marko je bio turski vezir.

 

[Halix]

Epski lik Marka Kraljevića snažno je zasenio istorijsku ličnost i suviše je udaljio od stvarnosti. Njegova epska slava bacila je senku na rod njegov, posebno na oca, kralja Vukašina, i strica, despota Jovana Uglješu, istaknute državnike XIV veka. Pravičnost Markovu predanje suprotstavlja pohlepnim velikašima Vukašinu i Uglješi. Tradicija je Vukašinai Uglješu optužila i osudila kao podmukle ubice poslednjeg Nemanjića, nejakog cara Uroša. Stvarnost je bila drugačija.
Braća Vukašin i Uglješa Mrnjavčević u vreme raspada Srpskog carstva postali su najmoćniji oblasni gospodari. Snaga njihova, pre sv ega, ogledala se u teritoriji kojom su upravljali, ali i u razgranatim porodičnim vezama sa Balšićima, kesarom Vojihnom, Vlatkom Paskačićem i Radoslavom Hlapenom, čijom je ćerkom bio oženjen Vukašinov najstariji sin Marko. Avgusta ili septembra 1365, uz pristanak cara Uroša i blagoslov carice Jelene, moćni Vukašin je krunisan za kralja i savladara Uroševa, a Uglješa je u Serskoj oblasti sa titulom despota nasledio staru caricu. Osvojivši deo Volerona, Uglješa je čak proširio istočne granice srpske države iz doba Stefana Dušana. Mrnjavčevići su ostvarili čvrstu vlast od jezera Poru u Trakiji do Ohrida, Skoplja i Prizrena, a s obzirom na razgranate porodične veze posredno su uticali na zbivanja na znatno većoj teritoriji.
Pod okriljem moćnog oca i strica, Marku je predstojala blistava karijera državnika. Po pravu prvorodstva dobio je titulu mladog kraljnja i na taj način zvanično postao prestolonaslednik. To potvrđuje natpis na nadvratniku crkve Sv. nedelje u Prizrenu. Ova ckrva je sazidana i živopisana uoči Maričke bitke "zapovešču i sa otkupom gospodina mladog kralja Marka". Ne zna se kada je Vukašinov sin zvanično proglašen za mladog kralja, ali je izvesno da prezime Kraljević potiče od titule. Upravo činjenica da je to prezime nagoveštavalo pojavu nove dinastije izazvala je gnev ostalih velikaša, protivnika Mrnjavčevića. proglašenjem Marka za mladog kralja potisnuta je neprikosnovena svetorodna dinasija Nemanjića.
Posle Maričke bitke, 1371, iz koje se nisu vratili Vukašin i Uglješa, Maarko Kraljević je formalnopravno postao savladar cara Uroša, a posle smrti poslednjeg Nemanjića (2. ili 4. decembra 1371) jedini zakoniti vladar. Iako je jedini nosio titulu kralja, niko nije ni pomišljao da ga prizna za vrhovnog gospodara. Bez podrške moćnog oca i strica, kruna mu je služila samo kao ukras. Bez vojske, koja je izginula na turskoj teritoriji, izgubio je Prizren i Skoplje.
U takvim okolnostima Marko je postao sultanov vazal. Štaviše, i na suženoj teritoriji u zapadnoj Makedoniji, koja mu je preostala posle nasilne deobe države, sa Prilepom kao jedinim većim gradom, legitimni srpski kralj delio je vlast s kraljicom majkom i bratom Andrijašom.
Do kraja života Marko je ostao veran podanik sultanov. Turske čete su obilazile oblasti vernih vazala. Ništa se ne zna o učešću kralja Marka na Kosovu. Baš u godini Kosovskog boja, njegov mlađi brat Andrijaš podigao je na obali Treske manastir Sv. Andrije.
Odnos prema Turcima Marko nije menjao ni posle skupa hrišćanskih vazala koji je sultan Bajazit u zimu 1393/94. sazvao u Seru. Lukavo demonstrirajući silu, sulatan je naredio da se pogube okupljeni vazalai, da bi u poslednjem trenutku promenio odluku. Ovaj pritisak braća Paleolozi, car Manojlo II i despot Teodor, nisu mogli da izdrže. Oni su okrenuli list i počeli da pružaju otpor okrutnom sultanu. Zajedno s Paleolozima zakleli su se i neki drugi hrišćanski prvaci "da više neće dolaziti na Portu velikom gospodaru". Događaj u Seru verovatno je prouzrokovao politički zaokret pa i razlaz među Vukašinovim sinovima. Andrijaš i Dmitar podigli su 1394. u Dubrovniku poklad koji je položio njihov otac u vreme svog blagostanja i prišli ugarskom kralju Žigmundu, ljutom protivniku Turaka. Za razliku od braće, Marko je ostao dosledan. Poginuo je 17. maja 1395. na Rovinama boreći se na turskoj strani protiv vlaškog vojvode Mirče.
Na strani Turaka tada su se borili knez Stefan Lazarević i Konstantin Dejanović ako ne i po (svojoj) volji, a ono po nuždi, tako da kažu za glaženog Marka da je rekao Konstantinu:....molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, aja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". I kada bi se ovaj iskaz, koji posredno prenosi Konstantinu Filozof, prihvatio kao načelo državnika porobljene zemlje i svesno žrtvovanje voše za dobrobit podanika, Marko Kraljević ne bi imao mesto među sto najnamenitijih Srba. Ali Marko je najpopularniji epski junak Južnih Slovena.

 

[vujadin]

Epski lik Marka Kraljevića snažno je zasenio istorijsku ličnost i suviše je udaljio od stvarnosti. Njegova epska slava bacila je senku na rod njegov, posebno na oca, kralja Vukašina, i strica, despota Jovana Uglješu, istaknute državnike XIV veka. Pravičnost Markovu predanje suprotstavlja pohlepnim velikašima Vukašinu i Uglješi. Tradicija je Vukašinai Uglješu optužila i osudila kao podmukle ubice poslednjeg Nemanjića, nejakog cara Uroša. Stvarnost je bila drugačija.
Braća Vukašin i Uglješa Mrnjavčević u vreme raspada Srpskog carstva postali su najmoćniji oblasni gospodari. Snaga njihova, pre sv ega, ogledala se u teritoriji kojom su upravljali, ali i u razgranatim porodičnim vezama sa Balšićima, kesarom Vojihnom, Vlatkom Paskačićem i Radoslavom Hlapenom, čijom je ćerkom bio oženjen Vukašinov najstariji sin Marko. Avgusta ili septembra 1365, uz pristanak cara Uroša i blagoslov carice Jelene, moćni Vukašin je krunisan za kralja i savladara Uroševa, a Uglješa je u Serskoj oblasti sa titulom despota nasledio staru caricu. Osvojivši deo Volerona, Uglješa je čak proširio istočne granice srpske države iz doba Stefana Dušana. Mrnjavčevići su ostvarili čvrstu vlast od jezera Poru u Trakiji do Ohrida, Skoplja i Prizrena, a s obzirom na razgranate porodične veze posredno su uticali na zbivanja na znatno većoj teritoriji.
Pod okriljem moćnog oca i strica, Marku je predstojala blistava karijera državnika. Po pravu prvorodstva dobio je titulu mladog kraljnja i na taj način zvanično postao prestolonaslednik. To potvrđuje natpis na nadvratniku crkve Sv. nedelje u Prizrenu. Ova ckrva je sazidana i živopisana uoči Maričke bitke "zapovešču i sa otkupom gospodina mladog kralja Marka". Ne zna se kada je Vukašinov sin zvanično proglašen za mladog kralja, ali je izvesno da prezime Kraljević potiče od titule. Upravo činjenica da je to prezime nagoveštavalo pojavu nove dinastije izazvala je gnev ostalih velikaša, protivnika Mrnjavčevića. proglašenjem Marka za mladog kralja potisnuta je neprikosnovena svetorodna dinasija Nemanjića.
Posle Maričke bitke, 1371, iz koje se nisu vratili Vukašin i Uglješa, Maarko Kraljević je formalnopravno postao savladar cara Uroša, a posle smrti poslednjeg Nemanjića (2. ili 4. decembra 1371) jedini zakoniti vladar. Iako je jedini nosio titulu kralja, niko nije ni pomišljao da ga prizna za vrhovnog gospodara. Bez podrške moćnog oca i strica, kruna mu je služila samo kao ukras. Bez vojske, koja je izginula na turskoj teritoriji, izgubio je Prizren i Skoplje.
U takvim okolnostima Marko je postao sultanov vazal. Štaviše, i na suženoj teritoriji u zapadnoj Makedoniji, koja mu je preostala posle nasilne deobe države, sa Prilepom kao jedinim većim gradom, legitimni srpski kralj delio je vlast s kraljicom majkom i bratom Andrijašom.
Do kraja života Marko je ostao veran podanik sultanov. Turske čete su obilazile oblasti vernih vazala. Ništa se ne zna o učešću kralja Marka na Kosovu. Baš u godini Kosovskog boja, njegov mlađi brat Andrijaš podigao je na obali Treske manastir Sv. Andrije.
Odnos prema Turcima Marko nije menjao ni posle skupa hrišćanskih vazala koji je sultan Bajazit u zimu 1393/94. sazvao u Seru. Lukavo demonstrirajući silu, sulatan je naredio da se pogube okupljeni vazalai, da bi u poslednjem trenutku promenio odluku. Ovaj pritisak braća Paleolozi, car Manojlo II i despot Teodor, nisu mogli da izdrže. Oni su okrenuli list i počeli da pružaju otpor okrutnom sultanu. Zajedno s Paleolozima zakleli su se i neki drugi hrišćanski prvaci "da više neće dolaziti na Portu velikom gospodaru". Događaj u Seru verovatno je prouzrokovao politički zaokret pa i razlaz među Vukašinovim sinovima. Andrijaš i Dmitar podigli su 1394. u Dubrovniku poklad koji je položio njihov otac u vreme svog blagostanja i prišli ugarskom kralju Žigmundu, ljutom protivniku Turaka. Za razliku od braće, Marko je ostao dosledan. Poginuo je 17. maja 1395. na Rovinama boreći se na turskoj strani protiv vlaškog vojvode Mirče.
Na strani Turaka tada su se borili knez Stefan Lazarević i Konstantin Dejanović ako ne i po (svojoj) volji, a ono po nuždi, tako da kažu za glaženog Marka da je rekao Konstantinu:....molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, aja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". I kada bi se ovaj iskaz, koji posredno prenosi Konstantinu Filozof, prihvatio kao načelo državnika porobljene zemlje i svesno žrtvovanje voše za dobrobit podanika, Marko Kraljević ne bi imao mesto među sto najnamenitijih Srba. Ali Marko je najpopularniji epski junak Južnih Slovena.

Ово би се могло сматрати као службеном историјом. Ипак се не слажем да је Марко био на Ровинама и да је тамо погинуо, заједно са Дејановићем, а да су Бајазит и Стеван остали живи и вратилии се кући а да о томе нико ништа није записао, осим Констатина филозофа, Бугарина. Зашто Стеван није ништа написао, а Марко му је био и неки даљи рођак? Друго, нема ни један мени познат други извор да то потврди. Битка на Ровинама није нигде описана.
Оно да је Бајазит имао намеру да их побије, и да је то и учинио, било би прихвтљиво да је поткрепљено са још таквим случајевима. Има и то јер је убио брата по завршетку Боја на Косову. Има и других случајева, али су сви ти случајеви из турских и грчких извора, који су се показали као пристрасни или неистинити. Према службеној историји Марко је имао преко 60 година у то време а Стеван само 16. Све је могуће али мало вероватно.

 

[ljuba miljkovic]

Зашто Стеван није ништа написао, а Марко му је био и неки даљи рођак?

Kako "neki dalji rodjak"?

Bio mu je rodjeni teča!

I da li znaš zašto je Marko bio veliki junak?

Pa, Srbi vole pijandure!!! A kad je ostao bez oca, Marko je postao neverovatna šljokara... Čak je i majku navadio na vino!!!

Dobro, ajd Jevrosima majka... ali kako je uspeo Šarca da pretvori u notornu pijanduru!?

 

[vujadin]

Kako "neki dalji rodjak"?

Bio mu je rodjeni teča!

I da li znaš zašto je Marko bio veliki junak?

Pa, Srbi vole pijandure!!! A kad je ostao bez oca, Marko je postao neverovatna šljokara... Čak je i majku navadio na vino!!!

Dobro, ajd Jevrosima majka... ali kako je uspeo Šarca da pretvori u notornu pijanduru!?

Па ниси ваљда и ти прочитао оно код Милунке, па зато кажеш да му је био теча. А на теми Краљевић Марко, Зашто? Нисмо могли наћи родбинску везу између Мрњачевића и Лазаревића ни Немањића. А за пијандуре, то није новост, једног мог нећака пас неће да пије него пиву.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ala ste se raspisali...

A je li iko odgovorio na moje pitanje, koje je i otvorilo temu?

 

[ljuba miljkovic]

Na ovom forumu su se ranije pokazale najveće glave kada je u pitanju ovaj period (od vujadina pa nadalje), tako da vas molim da iznesete sve što znate o ličnosti poznatoj kao "Boško Jugović".

Pa, ja sam izneo!

Evo ti i slike...

Sa tatom!

Sa sekom...

Opet sa sekom...

Sa šiptarskom zastavom!!!

 

[disident]

Да ли постоји још нека слика овог тренутка када Царица Милица моли Бошка да остане, а он то одбија? Хтео бих то да истетовирам. Ако нема, где могу да нађем ову другу слику по реду, само да буде већа него што је овде?

И још само једно питање: Да ли у некој од народних епских песама постоји опис Бошка Југовића (изглед, одећа, нарав)?

Хвала пуно унапред!

 

[vujadin]

Да ли постоји још нека слика овог тренутка када Царица Милица моли Бошка да остане, а он то одбија? Хтео бих то да истетовирам. Ако нема, где могу да нађем ову другу слику по реду, само да буде већа него што је овде?

И још само једно питање: Да ли у некој од народних епских песама постоји опис Бошка Југовића (изглед, одећа, нарав)?

Хвала пуно унапред!

Да ли си ти због тога подигао тему? Хвала ти ако јеси. Зашто тражиш боље од постављеног. Сними у неки програм и поправљај према свом мишљењу ондашњег одевања и понашања.