Boris Tadic, najuspesniji srpski predsednik

Kakve veze ima što u tom momentu nije kad je sve radio u pravcu toga?

Gledaj ovako:

Tadić je sa međunarodnom zajednicom pregovarao oko Kosova.
Rezultat: dobija Briselski sporazum po kome se ukidaju institucije Kosova i Kosovo proglašava nezavisnost.

Dakle Rosu šeta po severu upravo na osnovu onoga što je Tadić ispregovarao.
Nije on ništa ispregovarao, jer je oid Merkelove dobio uzmi ili ostavi. Samo nije hteo to da uzme što je u ponudi, ali je neko drugi uzeo.

Nemoj da te buni to što je on utekao sa vlasti pre nego što su se efekti njegove politike ispoljili na terenu.
 
Nije on ništa ispregovarao, jer je oid Merkelove dobio uzmi ili ostavi. Samo nije hteo to da uzme što je u ponudi, ali je neko drugi uzeo.

Pa on je pregovarao sa tom Merkelovom. I to godinama. Rezultat tih pregovora je da nisu našli rešenje i da se prešlo na nametanje. Čija je krivica što su se tako razvile stvari? Ako kažemo da je to sudbina, koja je onda uloga njega kao predsednika? Valjda lider treba da vodi i da UTIČE na dešavanja. Ovako je upravljao čamcem na način da nas je voda nosila svojim tokom bukvalno isto kao i da nije upravljao. Zato i smatram njegovo predsednikovanje protraćenim vremenom. Bukvalno nije uradio ništa. Evo slobodno neka neko navede bilo koji njegov potez da se to smatra golom za nas. Ako ćemo ono "nije pristao", to nije gol za nas, to je samo defanziva, na kraju opet primiš gol. Tako se i desilo, samo što je on utekao i ostavio Vučiću da prima golove.
 
Kao vođa partokratije bio je neka vrsta Vučića pre Vučića, iako ne može da se meri s njime u pogledu agresivnosti režima, kriminalizaciji zemlje i kontroli medija, službi bezbednosti i svega ostalog. Kao i Vučić, polagao je mnogo na marketing da bi zabašurio tužnu činjenicu da na polju izgradnje institucija nije uradio mnogo. Šurovao sa socijalistima, penzionerima i Dinkićem i ispunjavao im želje (recimo, da penzije moraju da prate plate) da bi održao Srbiju na evropskom putu, što je bilo suludo. Debelo odgovoran za sadašnje stanje u kojem se Srbija nalazi.

Ovih dana čujem da nije baš tako miroljubiv i staložen čovek kakvim voli da se predstavlja, već da voli da psuje majku i preti ubistvom. Ko bi rekao.
 
Poslednji drzavnik i politicar koji je nesto vredeo je pokojni Zoran Djindjic.
Мислиш на издајника који је позивао НАТО да што више бомбардује Србију како би њега довели на власт??
Који је продао Србског Предсеника Хагу и то на на Најсветији Србски Празник - Видовдан??

О њему причамо?
 
Докторат на хришћанском универзитету , али то га није зауставило да у циљу повећања своје моћи , опстанак на власти , као и додворавању Западу преда Хагу болесног и шлогираног човека .
 
Докторат на хришћанском универзитету , али то га није зауставило да у циљу повећања своје моћи , опстанак на власти , као и додворавању Западу преда Хагу болесног и шлогираног човека .
Babuška, trepni ako nisi AI ili ako te neko nije oteo.

Đinđić je predao nemoćnog i slabog Uro...ovaj, Miloševića, Hagu.
Džordž Kluni je doktorirao na Hrišćanskom univerzitetu. U trenutku kada su teletabisi izmislili besmislenu kovanicu o neobaveštenom Koštunici.
Džordž Kluni je u to vreme još uvek isključivo manekenskim pistama i nije imao značajne poluge vlasti.
 
to mu je hvala za 2010 :

- Pokrenuo briselski sporazum sa EU i usa naravno koja rukovodi evropskim konjusarima
-zbog tog sporazuma tražio DA SE PITANJE KOSOVA PREBACI IZ UN U BRISEL
-u okviru tog sporazuma koristi izmenjena rezolucija 12 44, izmene su u onim tačkama koje direktno osporavaju jednostran unezavisnost siftara

djubre izdjanicko!

u srbiji treba da robija dozivotnu!
Nagradili ga Kinezi za to. :mrgreen:

Tadić postao direktor kineske svemirske kompanije

 
Kakva je konkurencija medju predsednicima, Tadić je za njih svemir :)

Ako ćemo njegovu osnovnu vrednost, možda nije mnogo uradio jer i nije bio predsednik vlade, nije umeo da vodi ni stranku, ali mu je vrednost da je normalan čovek , obrazovan, koji barem lepo govori i kulturan, kažem takva je konkurencija da samo što je takav kakav jeste je za njih svemirska tehnologija ! Pažljivo sluša, uvažava sagovornika, poštuje ljude, nije krao. Došli su mu glave ljudi koje je sam uveo u politiku kao Đilas, radili iza njegovih leđa protiv njega, očigledno previše kulturan da bi bio predsednik međ šljivama
Lepo govori pred kamerama ali kad nema kamera psuje kao kočijaš i preti ubistvom tačnije klanjem https://www.politika.rs/scc/clanak/633514/Zoran-Vuletic-Tadic-pretio-da-ce-me-licno-ubiti-video
 
Kao vođa partokratije bio je neka vrsta Vučića pre Vučića, iako ne može da se meri s njime u pogledu agresivnosti režima, kriminalizaciji zemlje i kontroli medija, službi bezbednosti i svega ostalog. Kao i Vučić, polagao je mnogo na marketing da bi zabašurio tužnu činjenicu da na polju izgradnje institucija nije uradio mnogo. Šurovao sa socijalistima, penzionerima i Dinkićem i ispunjavao im želje (recimo, da penzije moraju da prate plate) da bi održao Srbiju na evropskom putu, što je bilo suludo. Debelo odgovoran za sadašnje stanje u kojem se Srbija nalazi.

Ovih dana čujem da nije baš tako miroljubiv i staložen čovek kakvim voli da se predstavlja, već da voli da psuje majku i preti ubistvom. Ko bi rekao.
Tadic je bio 3 puta slabiji Vucic za kontrolu drustva od pravog Vucica, sa 3 puta vecim nerazumevanjem ekonomije.

To bi bio ukratko opis Tadica.
 
Ako je on usrao stvari sa Mikijem Rakicem, sta pa tek reci za ovu garnituru posle njega u Sluzbi, likovi koji vrbuju najgore krimose i sljamove da terorisu narod na Severu Kosova, a i po celoj Srbiji?

Pa u poredjenju sa takvom ekipom, Kurti mu dodje kao oslobodilac Srba od tih bandita.
Eno Kamiša grdne poplave ubosni kod muslimana.Hrvati na njihovim portalima seire to jeste likuju.Nepatvoreno zlo.
 
Eno Kamiša grdne poplave ubosni kod muslimana.Hrvati na njihovim portalima seire to jeste likuju.Nepatvoreno zlo.
Pa sreca da ja zivim u centralnoj Srbiji, onoj koja je etnicki cistija od onoga sto srpske patriote zovu 'ustaska Hrvatska', pa kod nas ima uglavnom samo Srba, i poneki Ciganin.
Ne poznajem ja te Bosnjake i Hrvate, to su za mene neki SF entiteti, tamo daleko negde, gledano iz moje etnicki ciste Srbije.
 
ИСПЛИВАЛА ЦЕЛА ИСТИНА О БОРИСУ ТАДИЋУ!

Ево КО ЈЕ ОН у ствари и ЗА ЧИЈЕ ИНТЕРЕСЕ ради

Рођени ујак Бориса Тадића Јуре Францетић!?
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић.

Има и рођену сестру Вјеру.


Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е!

Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду.

Младог Бориса уписују у школу „Перо Поповић Ага“ (садашња ,,Мика Алас,,), у Господар Јовановој улици. Због проблема са физичким здрављем, никада није успео да се оствари на спортском пољу.

Као дете веома утицајних родитеља, млади Борис се уписује у Прву мушку гимназију „Моша Пијаде“ и ту се дешава нешто што ће имати далекосежне последице не само за Бориса…

У његов разред долази млади и згодни Небојша Крстић у ког се Борис Тадић заљубљује! Њих двојица ступају у хомосексуалну везу. У трећем разреду гимназије, школска „теткица“ затиче Бориса како ради фелацио Небојши и шокирана оним што је видела, све пријављује директору Прве мушке гимназије „Моша Пијаде“. Тадашњи директор, иначе сарадник војне обавештајне службе КОС-а, забрањује „теткици“ да о томе било шта прича због утицаја Борисових родитеља, док истовремено то пријављује својим надређенима у КОС-у.

Тамо су одмах препознали његов „потенцијал“ и са компромитујућим информација са лакоћом га врбују да ради за њих. Један од првих задатака био је да шпијунира своје родитеље, у првом реду оца Љубу, који се у то време интензивно виђао са „дисидентима“ Загорком Голубовић, Драгољубом Мићуновићем, Небојшом Поповим итд…

Агенти КОС-а саветују Борису да макар формално нађе неку девојку, јер ће се приче о његовим склоностима проширити, и на тај начин упропастити планове које је Служба имала са њим. Пошто је био потпуно незаинтересован за супротан пол, „набацују“ му ћерку познатог „Политикиног“ спортског новинара, извесну Олгицу С., касније дипломирану правницу. Они се, као, „забављају“ и то је једна једина девојка коју је Борис Тадић имао до своје женидбе са Веселинком Веселом Заставниковић, револуционарком из Осјека.

До женидбе са Веселом долази из два разлога. Први је што је Небојша Крстић постао звезда СФРЈ као певач групе „Идоли“. Небојша је имао много мање жеље за везом са истим полом од Бориса, и покушао је да се дистанцира од њега песмом, ондашњим великим хитом, „Ретко те виђам са девојкама“.

Тако разочараног Бориса агенти КОС-а упознају са Веселом. Прави циљ им је био да га преко Веселе убаце у једну дисидентску „револуционарну групу“. Весела је изабрана као потпуно асексуална особа и у том погледу идеална жена бисексуалном Борису. Била је само три године старија од њега, али далеко изнад њега у свему. И од осталих из групе се издвајала чињеницом да је била најрадикалнијих идеја.

Весела је одушевљена својим дечком и упознаје га са Владом-Револуцијом Мијановићем, Павлушком Имшировићем и осталим члановима те групе. Нико и не сања да је меду њима „информатор“ КОС-а који је до тада успешно „безбедносно обрадио“ и сопствене родитеље, до те мере да су му оца Љубу суспендовали са Филозофског факултета. На наговор КОС-овог официра, Борис радикализује свој положај напуштајући стан својих родитеља, и са својом новопеченом женом изнајмљује стан у улици Коче Капетана број 47 који му „налази“ КОС, напуњен микрофонима!

Наравно да новопечени пар није имао новца, па су на суму коју је Борис добијао од КОС-а морали још да се довијају. Тако долазе на идеју да започну свој бизнис, и то са прављењем и продајом луткица, али је и то пропало. Захваљујући информацијама достављеним својим шефовима, цела група, укључујући ту и сопствену супругу Веселу, бива ухапшена. За време хапшења, Борис је био са својим „пријатељем“ Небојшом Крстићем на крстарењу плавим Јадраном, међутим да не би дошло до провале, шефови зову Бориса да хитно дође назад у Београд, где онда и он бива ухапшен и осуђен на 45 дана „Падињака“ због његовог „протестовања“ поводом хапшења његове жене и њених револуционарних компањона.

Борис Тадић убрзо после овога (1985) одлази на одслужење војног рока у Сарајево, где први пут доживљава нервни слом и тиме отпочиње јавна манифестација његовог поремећеног менталног здравља.

Шефови КОС-а ово вешто прикривају, а мама Невенка преузима на себе лечење јаким лековима. Видевши да од пара које је као доушник КОС-а добијао није могуће да живи, у ситуацији када је комунизам почео да се урушава широм света, Борис се обраћа свом тати, који је у међувремену постао важна фигура нове политичке стварности у Србији.

Као суоснивач Демократске странке и лични пријатељ земљака Драгољуба Мићуновића, тата Љуба без проблема убацује свог сина у новоосновану странку. Борис нема проблема ни са својим старешинама из КОС-а, који су и сами желели да убаце свог човека у једну од највећих опозиционих странака.

Борис постаје секретар главног одбора, а потом и потпредседник Извршног одбора ДС-а. Приватни живот је такође почео да се мења. Због познатих догађаја деведесетих, са једног јадранског острва се враћа у Београд и његов „пријатељ“ Небојша Крстић, где је радио као лекар. Са друге стране, породица (која никада није волела Веселу) и нови председник странке Зоран Ђинђић, врше притисак на Бориса да се ратосиља Веселинке.

Борис је, наравно, морао да пита и газде из КОС-а који су схватили да им Веселинка више не треба и да ће њихов штићеник направити много бољу каријеру са неком згоднијом и мање компромитованом женом. Осим тога и сама Весела више није имала илузија о свом браку.

Ментални проблеми њеног супруга све више су долазили до изражаја. Све чешће је испољавао свој психопатски карактер кроз премлаћивање своје супруге. Осим тога, све мање је крио пред женом природу своје везе са Небојшом Крстићем. Схвативши да је своје најбоље године провела уз психопату, који је одржавао противприродне односе са својим најбољим другом, и на све то сарадника КОС-а који је, не само откуцавао своју жену и њене пријатеље већ и довео до њиховог хапшења, бива потпуно згађена тим чињеницама и одлази у манастир где налази свој душевни мир и постаје калуђерица. На тај начин, путеви метеорског успона Бориса Тадића постали су широм отворени…

Ко је Јуре Францетић, ујак Бориса Тадића?

Јуре Францетић рођен је 3. српња 1912. у Оточцу. Пучку школу завршава у Оточцу, а гимназију похађа у Сењу и Оточцу. Студиј права на загребачком свеучилишту уписује 1931. и исте године приступа усташком покрету. Због усташке промиџбе је ухапшен и изгнан из Загреба на пет година.

У ожујку 1933. одлази у емиграцију у Италију. Наредне четири године проводи у Аустрији, Италији и Мађарској гдје полаже усташку присегу у логору Борготаро (Италија), дана 24. травња 1933. Одлази у Мађарску као нека врста побочника Вјекослава Серватзyија који је именован заповједником логора Јанка Пусти. Након атентат на краља Александра интерниран је на Сардинији. Проглашењем амнестије у Краљевини Југославији, враћа се из Италије у Хрватску у студеноме 1937. Ухићен је и прогнан у родно мјесто. Сљедеће године долази у Загреб намјеравајући наставити студиј права. Прекида га позив на служење војног рока. У Нишу је положио испит за причувног дочасника. Поткрај 1940. у Загребу је ухићен због брзојавне честитке што ју је у име хрватских националиста упутио предсједнику новоосноване Словачке Републике др. Јозефу Тису. Враћају га у Оточац, а 12. сијечња 1941. бјежи у Њемачку како би избјегао ухићење због промиџбенога говора одржана на новогодишњој ђачкој приредби у Оточцу.

Након успоставе Независне Државе Хрватске враћа се у домовину. Именован је усташким повјереником за Босну и Херцеговину. У Сарајеву успоставља власт и оснива прве постројбеУсташке војнице за борбу против устаника у источној Босни. Из чина усташког доводника промакнут је 20. липња у чин сатника ПТБ-а. Средином рујна оснива и води Бојну групу Францетић познатију под називом Црна Легија. Зиму 1941./42. проводи заповиједајући постројбом у борбама око Сарајева, у потхватима на Озрен и Романију те Хан Пијесак. Чин бојника ПТБ-а добива 15. студенога 1941., а допуковника ПТБ-а 6. ожујка 1942.

Поткрај ожујка, на челу Црне легије, продире у источну Босну и избија на Дрину. Тим потхватом је постао национални јунак, а 24. травња одликован је Војничким редом жељезнога тролиста ИИИ. ступња с храстовим гранчицама. Поткрај свибња борави с И. бојном Црне легије у Макарској и Вргорцу, затим одлази у Мостар и због талијанског притиска враћа се у Сарајево.

Промакнут је у чин пуковника ПТБ-а 24. липња 1942. С дијелом Легије судјелује у борбама на Козари, а средином српња пребацује се у Доњи Вакуф и укључује у борбе за Бугојно. Након протјеривања партизанских бригада из долине Врбаса судјелује у потхвату пуковника Шимића према Ливну и Томиславграду. Из Купреса одлази 7. коловоза ради селидбе усташке бојне из Фоче у Имотски. Заповједништво И. сдруга предаје пуковнику Стипковићу, јер је 25. коловоза именован заповједником стајаћих здругова Усташке војнице. Именовање га је затекло у њемачко-хрватском потхвату на Шековиће гдје је водио усташке бојне.

Као представник Усташке војнице у пратњи поглавника Анте Павелића, посјетио је 24. рујна постројбе хрватске 369. појачане пјешачке пуковније у Русији а дан прије био је у изасланству које је посјетило Адолфа Хитлера у Виници. У листопаду води усташке бојне на Ливно у операцији ДИНАРА, а половицом студенога је на подручју Калника.

Летио је у Госпић 22. просинца 1942. гдје је требао преузети дужност заповједника Оперативног подручја Лика. Зракоплов којим је управљао заставник Мијо Абичић се присилно спустио у село Мочила код Слуња. У сукобу са сеоском партизанском стражом и сељацима тешко је рањен у главу. Када су у партизанском штабу сазнали је у зракоплову био Францетић, премјестили су га у самостан у Слуњу и покушавали залијечити с циљем да га размјене за велики број заробљених другова. Оперирали су га др. Франц Клеинхаппел и др. Бошко Божовић, али Францетић није преживио.

Умро је у слуњској болници (27?) 28. просинца 1942., а гдје је сахрањен није познато. Два дана након Нове године и у Загребу је објављено да је Јуре Францетић нестао, а да је погинуо службено је потврђено тек 30. ожујка 1943.

Посмртно је, 27. ожујка 1943., одликован Златном колајном за храброст поглавника Анте Павелића с правом на наслов витеза, а пригодом прославе двогодишњице НДХ, 8. травња 1943., промакнут је у чин дјелатног усташког крилника. У његову је част, 31. ожујка 1943., 7. пјешачка пуковнија добила име 7. домобранска пјешачка пуковнија усташког пуковника витеза Јуре Францетића.

LINK:

https://nacionalist.rs/isplivala-ce...f2QmS8Y5AtNm9v4cbTZtgk1cO08geKcvqzCIXEvAjZ9eI
 
On i Kostunica jedini nisu uzeli stan od drzave.Dok ovi radikali pokrase drzavne stanove ,svi do jednog.
Zato sto je on jedini nesposoban (posten?) medju celom tom ekipom koja je tad rukovodila zemljom, od opstina do predsednistva drzave. Za ilustraciju, 2005-08 sam radio u beogradskom javnom preduzecu koje je raspolagalo sa preko 500 stanova po gradu (to su nekadasnji domarski stanovi, zatim stanovi za raseljevanje itd), par hotela (Union i Srbija) i nekoliko poslovnih zgrada. Tadasnji direktor preduzeca, kasnije je u drugom javnom preduzecu postao poznat po aferi podzemnih kontejnera je sve te stanove predao drugim javnim preduzecima koja su podobnim zaposlenima podelila te stanove za bagatelnu cenu (recimo 3000 eura za stan od 50m2 kod Liona) plus im je renovirala te stanove (naravno, renoviranje su radile firme partijskih podobnika odnosno oni koji su davali mito gradskim rukovodiocima). Hotele su za DZABA uzeli partijski tajkuni, poslovne zgrade takodje (recimo privatni "univerzitet" Singidinum je za dzaba uzeo zgradu od 3000m2 u Danijelovoj). Privatizovana je ogromna gradska (i republicka) imovina u nekretninama u Beogradu u tih prvih 9-10 godina po rusenju Milosevica. Danas mnogi od tadasnjih ljudi iz partija na vlasti imaju po 3-4 stana/lokala koja su tad "dobili" od drzave pa im nije tesko od rente da pregrme penzionerske dane (par mojih kolega tako ubiraju min 2000 mesecno). I u celoj toj otimacini visestruki ministar i predsednik drzave se nije "snasao", ili je mozda samo bio posten. Jer njegovi pajtosi, Saper, Krstic i Sutanovac su odlicno prosli u tim godinama, da ne pricamo o svim onim drugim ljudima iz vlasti...

Kostunica je uz Tadica jedini predsednik koji je postovao Ustav i zakone zemlje kojoj je bio preCednik. Ni pre, ni posle njih ( Milosevic, Grobar i pic.hko.usti) svakako nisu. I zato su ova dvojica prvih pobrojanih jedino nesto i uradili - ostali su posteni. I to im je najveca vrlina i zasluga i uzor za neke buduce naslednike.
 
Tadić kad je bio na vlast, tad nije bila proglašena nezavisnost i imali smo prisutnost u svim institucijama. Dakle imao je dobru polaznu osnovu. Plus je tada Srbija kao zemlja koja je prešla na demokratiju imala dosta dobar ugled u svetu. Od svih predsednika, on je imao ubedljivo najveću šansu da napravi neki zaokret, preokret ili bilo kakav gol za nas. Međutim, on je odabrao da za svojih 8 godina vlasti ne uradi apsolutno ništa (?!). Bukvalno ni jedna jedina stvar da je urađena u našu korist se tada nije desila. Totalna teletabis politika. Naravno, Vučić je isto sve gubio, nema neke posebne razlike, stim što je Tadićeva pozicija bila daleko bolja i uživao je veće poštovanje međunarodne zajednice, zato mislim i da je odgovorniji jer to nije iskoristio. Njih dvojica kao da su namerno radili da se Kosovo izgubi, uopšte ne mogu da vidim ni jedan njihov potez koji nam je išao u prilog. Prosto neverovatno.
Jedno pitanje, shvatas li sustinu funkcije predsednika drzave, prava i obaveze koje mu slede? Da li shvatas ko po Ustavu donosi bitne politicke odluke u spoljno/unutrasnjopolitickim tokovima, ko moze da donese zaokret, izmeni Ustav i donese zakone koji ce ozakoniti te odluke? Predsednik drzave nema ta ovlascenja, pogotovo ako je politicki izolovan kao sto je bio Tadic za vreme Kostunicine vlade (Kostunicina vlada je kao vrhunski "domet" nametnula Ustav koji je svim iducim vladama i skupstinama vezao ruke sa recenicom da je Kosovo neotudjivi deo Srbije). U druge 4 godine koliko je bio predsednik Srbije Tadic je imao Vladu i Skupstinu u kojoj njegova stranka nije bila izrazito dominantna vec u koaliciji i podlozna ucenama SPS-a i Gey17. Pa sledi da je on bio fikus koji je samo potpisovao odluke Skupstine - sto bi u sutini po nasem Ustavu i trebala da bude funkcija Predsednika RS.

Tadic jeste za razliku od Grobara&pic.hko.ustog uzivao neki odredjeni ugled u medjunarodnoj zajednici. Ali zbog toga sto je bio demokrata. A to se u Srbiji ne oprasta, demokratija je nesto kuzno, prljavo, narkomansko, gey... Srbija postuje i voli samo totalne autokrate i diktatore.
 
Kostunica je uz Tadica jedini predsednik koji je postovao Ustav
Аха важи, једино ето што су Коштуњави и Тадич Борисов фалсификовали референдум за нови устав 2006. године када се гласало два дана и изашло свега 49,7% бирача уместо потребних 50%, а они прогласили да је референдум успео, и то само да би нам увалили ону депласирану преамбулу у којој стоји лаж да је Косово део Србије.
И о томе председник Грађанског демократског форума Зоран Вулетић (у време поменутог лажираног референдума био је народни посланик изабран са листе Либерално-демократске партије) каже коју у Crvenom kartonu где на почетку емисије описује како му је "фини" Тадич Борисов у Мадери псовао мајку и претио убиство и то два пута поновио претњу пред пуним рестораном, а том инциденту (два пута поновљена претња убиством пред много сведока у кафани која иначе врви од политичара, новинара и удбаша), гле чуда, нису јавиле практично ниједне новине, осим Kurira и то пошто је у тој новини наш највећи живи Србијански писац (уз Видосава Стевановића) Светислав Басара о томе посветио колумну.

 
Мислиш на издајника који је позивао НАТО да што више бомбардује Србију како би њега довели на власт??
Који је продао Србског Предсеника Хагу и то на на Најсветији Србски Празник - Видовдан??

О њему причамо?
"Covek" kome je i danas Milosevic "preCednik" mozes samo da posaljes osoblje Laze Lazarevica na kucni prag. Nista vise.

Tadic je izgubio Kosovo a ne Milosevic, Tadic je vodio uzaludne i besmislene ratove sirom Balkana i sve ih izgubio a ne Milosevic, Tadiceva politika je proterala Srbe iz Hrvatske, BiH i Kosova a ne Mioseviceva, Tadic je porazen od Nato-a a ne Milosevic, Tadic je kao predsebik Srbije izgubio na terenu Kosovo a ne Milosevic... moras biti ozbiljno, bas ozbiljno bolestan u glavu da tvrdis da je Tadic izgubio nesto. Plus sto je Tadic bio samo predsednik dzrave koji NISTA nije mogao da odluci bez Skusptine i Vlade a Milosevic je bio diktator koji je ubijao i politicke protivnike i politicke neposlusnike iz njegove partije i bio apsolutna vlast u Srbistanu nezaboravnih '90-tih.
 
Nije izdao Kosmet kao vucic, ali je napravio gresku sto je nase ljude slao u Hag, sto je to dozvolio.
Тадић је дао да дође ЕУЛЕКС и касније је чинио уступке везано за КиМ. По његовим речима, отеран је када је јавно рекао да неће формално да га призна.

2008. године када је проглашена независност Косова, ништа није урадио.
 
:tick:
A neke još drže revolucionarni zanosi…
Знам и то је оно што је најстрашније од свега. Људи не схватају да су их преварили 5.10.2000. године, као и то да нису имали већину.

Страшно разочарење и огорчење је завладало када су гласачи ДОС-а схватили да од бољег живота и обећања нема ништа.

Доказ који говори у прилог томе је чињеница да након 5.10.2000. године нису више могли да изведу 50% људи од укупних бирача на гласање, те су морали да мењају изборне законе, након два пропала избора за Председника Србије, који нису успели због недовољне излазности.

Сада три човека могу да изађу на гласање и да се све призна.
 

Back
Top