Borba sa mracnim mislima

  • Začetnik teme Začetnik teme Loki
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
pop80:
brt nemoj da si nervozan..uzmi šaku šarenih tabletica i smiri živce.. to je spas veruj mi
Kliknite za proširenje...
Кажем опет, боље ћути. Не разумем ти ја те жврљотине типа ,,брт", ја сам се описменио још током млађих дана. А ти и буразер ти будала, што овде прди с тобом о стварима о којима немате благе везе (као и обично што бива), вама би те таблетице пуно корисније биле, а пошто кажеш ,,веруј ми", претпостављам да говориш из искуства.
 
Kažu strani plaćenik:
Кажем опет, боље ћути. Не разумем ти ја те жврљотине типа ,,брт", ја сам се описменио још током млађих дана. А ти и буразер ти будала, што овде прди с тобом о стварима о којима немате благе везе (као и обично што бива), вама би те таблетице пуно корисније биле, а пошто кажеш ,,веруј ми", претпостављам да говориш из искуства.
Kliknite za proširenje...
brt zabole me k rac šta ti razumeš a šta ne.. eto ti imaš blage veze .. bravo za tebe..hoćeš aplauz ili bambija??
 
pop80:
brt zabole me k rac šta ti razumeš a šta ne.. eto ti imaš blage veze .. bravo za tebe..hoćeš aplauz ili bambija??
Kliknite za proširenje...
Да те заболе то се види на прву, мислим да не треба трошити речи уопште. Проблем је што ви сви што вас заболе имате ту илузију да људи (они мормални) желе да чују шта имате да кажете, а заправо је обрнуто - никоме нисте битни и нико од вас не жели да слуша ваша малоумна баљезгања, капираш? Хвала на понуди, али ја ти ни бамби из руке не би уз'о.
 
Sam si napisao reč "Borba" a u borbi zavisno od situacije trebaš i moraš upotrebiti adekvatno oružje...ovo je tvoja Borba,ne posustaj jer borbi u životu će biti još dosta.Šta i kako ćeš upotrebiti u toj borbi je na tebi!Savete ćeš dobiti i već dobijaš...ali na kraju ti odlučuješ.Meni lično pomaže i skoro uvek je pomagao Sport,čitanje,boravak u prirodi,muzika...Nego imaj Veru u sebe...možeš ti to!!!
 
Razlog zbog kojeg sam odustao da igde pitam i ovome je što se u 80% slučajeva nađe čovek koji kaže postani religiozan....
Pa neću da budem, sve i da hoću ne mogu um i logika ne dozvoljavaju.
Borba sa samim sobom je najteža borba koju možeš voditi.
Ali kad je pobediš, valjda dođe sunce, nadam se.
Iako generalno ne volim tvoje stavove, verujem da si dobar čovek Loki.
Al' nisi sam u toj borbi, nadam se da će se nekad pričati više među društvom o ovoj temi, jer je depresija prisutna sve više. Naročito od 2020.
 
...smatram da psihijatri vrijede samo toliko da dijagnosticiraju a za nekakve terapije i u tome ocekivati rezultate
tesko...
Nijesam od srednje skole sreo lekara_psihijatra da izgleda veselo ili komunikativno...prvi utisak sretajuci u prolazu psihijatra jer Gimnazija je bila pored Bolnice / Berane/...namracen , mrzovoljan i u nekom drugom svijetu...tokom studija na FF./ paralelnih/ , pricalo se da je jedan vrstni student spremajuci ispit na klinickoj, umislio da boluje tu bolest , pored ostalih....skocio sa sprata u Domu / istina/...isti dojam sam stekao u CH. tokom jednog testa ...
 
LokiMacak:
Da stavim unapred da sam resio vec da idem kod psihijatra a i samostalno pokusavam da se dovedem u red.Da se izselim iz toksicne sredine,malo osamim i otarasim ljudi koji mi daju osecaj da sam teret da,na taje nacin da prepoznam svoju vrednost kroz neki progres...Poceo sam i da oprasttam sam sebi greske koje sam dopustio sebi zbog tog nekog osecaja da jesam teret svima...Napredak se vec plako i vidi...ali...ima onog ali...sto me kad kad povuce i dovodi me da pomislim da ipak mozda necu naci stvarno vredmost u sebi je mozda jesu u pravu...mozda nemam nikakve vredosti u sebi koju mogu da nadjem.
To nisu direktno suicidne misli,ali jesu autodestruktivne u smislu da mie ne sabotiraju direktno ali daju osecaj da ne nalazim zadovoljstvo u tom progresu jer dobijem osecaj da je to samo slucajnost ono u fazonu "i corava kokaoska ubode po neko zrno"(to je fraza koja me ceo zivot progoni jer sam je se naslusao kao osnovac toliko puta da mi je ostala negde u glavi kao zla mantra)
Jasno mi je da je to rezultat onog depresivnog aspekta anksiozne depresije i da mi treba antidepresiva...ali i nacina da menjam svoje razmisljanje i vidjenje samog sebe.To je borba koju niko sem mene samog ne moze da izbori
Ovom temom zelim da postavim pita je da li je moguce dobiti tu bitku.
Da li ju je iko dobio?
Da li se ona vecito bije ili ima nekog trenutka kada dolazi pobeda?
Kliknite za proširenje...
Dokon ti je um.

Psihijatar je opcija ali je nekad dovoljno otici u teretanu, setati na cistom vazduhu .....cim skoci hormon sreće odmah je lakse
 
LokiMacak:
Da stavim unapred da sam resio vec da idem kod psihijatra a i samostalno pokusavam da se dovedem u red.Da se izselim iz toksicne sredine,malo osamim i otarasim ljudi koji mi daju osecaj da sam teret da,na taje nacin da prepoznam svoju vrednost kroz neki progres...Poceo sam i da oprasttam sam sebi greske koje sam dopustio sebi zbog tog nekog osecaja da jesam teret svima...Napredak se vec plako i vidi...ali...ima onog ali...sto me kad kad povuce i dovodi me da pomislim da ipak mozda necu naci stvarno vredmost u sebi je mozda jesu u pravu...mozda nemam nikakve vredosti u sebi koju mogu da nadjem.
To nisu direktno suicidne misli,ali jesu autodestruktivne u smislu da mie ne sabotiraju direktno ali daju osecaj da ne nalazim zadovoljstvo u tom progresu jer dobijem osecaj da je to samo slucajnost ono u fazonu "i corava kokaoska ubode po neko zrno"(to je fraza koja me ceo zivot progoni jer sam je se naslusao kao osnovac toliko puta da mi je ostala negde u glavi kao zla mantra)
Jasno mi je da je to rezultat onog depresivnog aspekta anksiozne depresije i da mi treba antidepresiva...ali i nacina da menjam svoje razmisljanje i vidjenje samog sebe.To je borba koju niko sem mene samog ne moze da izbori
Ovom temom zelim da postavim pita je da li je moguce dobiti tu bitku.
Da li ju je iko dobio?
Da li se ona vecito bije ili ima nekog trenutka kada dolazi pobeda?
Kliknite za proširenje...
Kakvu „vrednost“ trazis u sebi? :) Po cijim merilima? Roditelja? Drustva?
Ne trazi nista. Takav kakav si si vec dovoljno vredan. :)
Antidepresivi ce ti pomoci da se hemija tela dovede u red, a onda ce ti i misli biti manje mracne. E tu onda pocinjes ti - da volis i postujes sebe, da se ne uporedjujes sa bilo kim i da prihvatis da mozda neces ispuniti ocekivanja roditelja, ali da si dao od sebe onoliko koliko si mogao, obzirom na situaciju. Takav si kakav si. I to je u redu tako. Ne treba da pokusavas da budes jak, ako si vec visoko senzibilna osoba. Budi ono sto jesi.
I skloni se ako mozes iz toksicnog okruzenja.

Nisi nikog ubio, osakatio, unistio, sasvim si obican covek kao i vecina nas, pa nema smisla da sebe toliko mucis i kinjis.

Pogledaj malo ovo
http://uspensky-zivot.blogspot.com/2010/02/kako-da-izlecite-svoj-zivot.html?m=1
 
WhiteWarg100:
e a pazi ovo, ja imam OCD koji je usko povezan sa negativnim mislima. Ali zabole me za mene. Vec su negativne misli vezane za ljude do kojih mi je stalo.
Npr, ako ovo ne uradim nesto lose ce se desiti toj i toj osobi. A kada sa sobom budem u fazonu ma ima da te nema zabole me i prestanem da radim te banalne stvari na koje me OCD tera, e onda imam tako realisticne scenarije loseg u glavi tako da uvek na kraju moj OCD prevlada.
E da, da napomenem da su se sve lose misli koje su mi se naprosto pojavile u glavi ostvarile. Svi ti "scenariji".
Kliknite za proširenje...
Meni anksioznost pravi slican problem i izluduje me redovno briga o drugima...i onda bukvalno tako panicim za ljude do kojih mi je stalo ako ne znam kako su...evo i sad
 
TheWolfOfWinterfell:
Da stavim unapred da sam resio vec da idem kod psihijatra a i samostalno pokusavam da se dovedem u red.Da se izselim iz toksicne sredine,malo osamim i otarasim ljudi koji mi daju osecaj da sam teret da,na taje nacin da prepoznam svoju vrednost kroz neki progres...Poceo sam i da oprasttam sam sebi greske koje sam dopustio sebi zbog tog nekog osecaja da jesam teret svima...Napredak se vec plako i vidi...ali...ima onog ali...sto me kad kad povuce i dovodi me da pomislim da ipak mozda necu naci stvarno vredmost u sebi je mozda jesu u pravu...mozda nemam nikakve vredosti u sebi koju mogu da nadjem.
To nisu direktno suicidne misli,ali jesu autodestruktivne u smislu da mie ne sabotiraju direktno ali daju osecaj da ne nalazim zadovoljstvo u tom progresu jer dobijem osecaj da je to samo slucajnost ono u fazonu "i corava kokaoska ubode po neko zrno"(to je fraza koja me ceo zivot progoni jer sam je se naslusao kao osnovac toliko puta da mi je ostala negde u glavi kao zla mantra)
Jasno mi je da je to rezultat onog depresivnog aspekta anksiozne depresije i da mi treba antidepresiva...ali i nacina da menjam svoje razmisljanje i vidjenje samog sebe.To je borba koju niko sem mene samog ne moze da izbori
Ovom temom zelim da postavim pita je da li je moguce dobiti tu bitku.
Da li ju je iko dobio?
Da li se ona vecito bije ili ima nekog trenutka kada dolazi pobeda?
Kliknite za proširenje...
Dobro je što znaš šta ti je a to je put da si složiš misli i mozak vratiš na početnu tačku. Bitka se dobija ako imaš volju, anksiozna depresija je česta i trebaš pričat o tom s onim koji se ne stide priznati da imaju isti problem. Uz malo prirodnih ljekova ili hemije na neko vrijeme uz volju se može za par sedmica vratiti u bolje raspoloženje
 
TheWolfOfWinterfell:
Da li ju je iko dobio?
Da li se ona vecito bije ili ima nekog trenutka kada dolazi pobeda?
Kliknite za proširenje...
Ja jesam. z:)

Imala sam učestale panične napade i bila sam depresivna. Dobila sam
lekiće i savet da se reprogramiram. Uzela sam lekiće i pitala se šta sa
tim drugim delom da radim. Kako se to čovek reprogramira? Pa sam
onda nailazila na različite metode. Nije bitno koji su načini, bitno je da
postoje. Smatram da svako treba da potraži pomoć tamo gde ima
poverenja i što mu izgleda smisleno. Pomoć drugih je svakako potrebna.
Ne može čovek da izađe sam sa mesta na kome se ti nalaziš.
 
TheWolfOfWinterfell:
Meni anksioznost pravi slican problem i izluduje me redovno briga o drugima...i onda bukvalno tako panicim za ljude do kojih mi je stalo ako ne znam kako su...evo i sad
Kliknite za proširenje...
To je potisnuta ljutnja na one do kojih ti je stalo.
E kad sam to skontala, ponovo sam se rodila. :lol:
Pročitala sam o tome u knjizi ''Kako preživeti uprkos roditeljima'' gde je
psihijatrica objasnila da kada potisnemo ljutnju prema bližnjima, ona
ispliva kroz brigu, gde nam u svest dolaze najstrašnije stvari koje mogu
da im se dese.
I to sam proverila ovako. Nismo još završili stepenište. Ostale su glatke
daske i nije bilo gelendera. Deca trče niz stepenice jer vazda nekud
žure. Ja u dnevnom boravku kuckam na kompu, oni trče, meni nije
ništa. Ja u sobi pokušavam da zaspim, oni trče, ja se sva presečem
da će vratove polomiti. :lol:
Pa onda sebi kažem, nije to ništa, samo si ljuta jer ne možeš od njih
da zaspiš.

Redefinisala sam brigu. Briga je kada je nekome potrebna tvoja pomoć
i ti se za njega pobrineš. Odvezeš do lekara, skuvaš supicu, saslušaš,
šta god. Učiniš nešto. Briga kada sediš i razmišljaš šta bi se sve nekome
grozno moglo dogoditi više ne postoji. Čim se pojavi postavim pitanje
zbog čega sam na tu osobu ljuta.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

lapsi
Šta pričate sami sa sobom i da li ponekad sami sa sobom pričate naglas?
Odgovora
10
Pregleda
405
bezimeni1
B
lapsi
Kako se nosite sa starenjem?
5 6 7
Odgovora
164
Pregleda
2.788
bezimeni1
B
Bez Lakih Reči
Strah ima moje lice
Odgovora
2
Pregleda
205
Džudi S
Džudi S

Back
Top