Borba između duha i tela u spisima sv. apostola Pavla

[Gedeon]

Sveti apostol Pavle u svojim spisima više puta naglašava da se treba suprotstavljati telu i njegovim prohtevima. Evo jedna nova propoved koja rasvetljava ovo važno pitanje:

 

[Gedeon]

Starac Damaskin Svetogorac:

Blagodarim Bogu svojemu

U poslanici Galatima apostol Pavle govori o unutrašnjoj borbi između duha i tela, i kaže: „Govorim pak: duhom hodite i pohote plotske nećete svršavati. Jer plot želi protiv duha, a duh protiv ploti: i oni se protive jedno drugome, tako da ne činite ono, što hoćete... A koji su Hristovi, raspeše plot sa strastima i pohotama. Ako duhom živimo, duhom i da hodimo“ (Gal.5:16-17i24-25).

I u poslanici Rimljanima govori isto o tome: „Jer se radujem zakonu Božijem po unutarnjem čoveku; ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji ratuje protiv zakona uma mojega i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja, jadni čovek. Ko će me izbaviti od tela smrti ove? Blagodarim Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda našega. Tako dakle, ja sam umom svojim služim (rabotam) zakonu Božijem, a plotiju (telom služim, rabotam) zakonu grehovnom“ (Rim.7:22-25). I pošto nije dao jasan odgovor na pitanje, Apostol nastavlja u narednoj glavi: „Jer plotsko mudrovanje je smrt, a duhovno mudrovanje je život i mir; jer plotsko mudrovanje je neprijateljstvo protiv Boga, jer se ne pokorava zakonu Božijem, niti pak može. I koji žive po ploti, oni ne mogu Bogu ugoditi. A vi ne živite po ploti, nego po duhu, jer Duh Božiji živi u vama. Ako pak neko Duha Hristovog nema, taj nije Njegov (Hristov).“ (Rim.8:6-9).

Apostol pita: „Ko će me izbaviti od tela smrti ove“? I odmah odgovara: „Blagodarim Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda našega“. I postavlja se pitanje: da li je ovo dovoljan odgovor apostola Pavla? Sam Apostol nije zadovoljan ovim odgovorom i dalje govori o potrebi hođenja duhom i o zadobijanju blagodati Duha Svetoga. Međutim sveti Zlatoust, najveći tumač poslanica apostola Pavla, zadovoljan je tim odgovorom, što je Apostol rekao: „Blagodarim Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda našega“. Sveti Zlatoust je uvek govorio blagodarnu molitvu slava Bogu za sve i sa tom blagodarnom molitvom on se i upokojio. A sveti Vasilije Veliki je govorio: „Ako ti blagodariš Bogu za ono, što ti je dao, daće ti Bog još više; a ako ne blagodariš, uzeće se od tebe i ono, što ti je dato.“ Po svetim Ocima, početak spasenja je blagodarnost Bogu i početak pogibije je neblagodarnost Bogu.

I tako mi imamo spor između pisca Poslanica i tumača Poslanica. Sam pisac Poslanica nije zadovoljan odgovorom i uvek zahteva potvrdu od Boga – potvrdu Duha Svetoga, jer „carstvo Božije nije u reči (Gospodnjoj), nego u sili (Duha Svetoga)“. A tumač Poslanica je zadovoljan odgovorom i zahteva da čovek uvek blagodari Bogu za sve što mu pošalje. U svakom slučaju hrišćanin treba da doživi ovo što govore Apostol i Svetitelj i iz iskustva da reši ovaj spor.

Ovako govori sveti Zlatoust o blagodarnosti, po prevodu Avve Justina – izvod iz Dogmatike o Crkvi:

Beseda o blagodarnosti

Sveti apostol veli: „Zahvaljujući Bogu svagda za sve“ (Ef.5:20). Šta – zar treba zahvaljivati za sve što se desi? Da, da! makar to bila bolest, makar to bilo siromaštvo. Zahvaljuj, makar i ne shvatio razlog nečega; u tome se baš i sastoji zahvalnost. Ništa veliko, ništa osobito, ako zahvaljuješ kada si u dobru, kada si zdrav, kada si napredan i srećan. No od tebe se traži da zahvaljuješ kada si u nevoljama i žalostima. Nemoj govoriti ništa sem reči: Hvala Ti, Gospode (ili Slava Ti, Gospode)! No šta ja govorim ο nevoljama koje bivaju ovde na zemlji! Za sam pakao treba zahvaljivati Bogu, za kazne u paklu, za muke u paklu. Jer ako budemo pažljivo razmišljali, – nesumnjivo će nam mnogo koristiti i ova stvar: strah od muka u paklu zauzdaće srce naše... Da, kada nas postižu bolesti, nesreće, bede, onda baš i treba silno zahvaljivati Bogu. I to zahvaljivati ne rečima, ne jezikom, nego postupcima, delima, mislima i srcem. Od sve duše treba Mu zahvaliti. Jer nas on ljubi većma nego naši roditelji; i ljubav Božja se toliko razlikuje od ljubavi naših roditelja, koliko dobro od zla.

Iskupljenje je izvršeno na Krstu

Apostol govori, da je iskupljenje hrišćana izvršeno na Krstu na Veliki Petak i zato zapoveda hrišćanima:

„Bežite od bluda... Jer ste kupljeni (skupom) cenom: (i) proslavite Boga u telima vašim i u dušama vašim, koji jesu Božiji“ (1Kor.6:18-20). „Kupljeni ste (skupom) cenom: ne budite robovi ljudima“ (i demonima) (1Kor.7:23), nego budite jedino robovi svoga Gospodara-Iskupitelja, koji je vas iskupio na Krstu na Veliki Petak. Tada je Gospod platio punu cenu za iskupljenje svih ljudi od svih grehova u sva vremena. Ljudi su bili i jesu robovi i deca đavolja, njima je đavo i otac i gospodar, i zato je Gospod po Božijoj pravdi platio punu cenu za iskupljenje svih ljudi iz ropstva đavoljeg. Prema tome, iskupljenje i spasenje ljudi je izvršeno na Krstu na Veliki Petak, ali mi vidimo da ljudi ne primaju to iskupljenje i spasenje, i zato sveti Oci objašnjavaju: zašto ljudi ne primaju to iskupljenje i spasenje. Zato što ljudi manje-više nisu svesni da robuju strastima i demonima, i zato njima ne treba iskupljenje i Iskupitelj, i zato oni neće da budu robovi svoga Gospodara-Iskupitelja i neće da blagodare Iskupitelju za iskupljenje, što ih je iskupio iz ropstva đavoljeg.

Apostol zna da ljudi, iako robuju strastima i demonima, ipak ne vole da robuju nikome, pa ni Bogu, i zato izbegava da im kaže pravo, nego nekako izokola zapoveda im da budu robovi svoga Gospodara-Iskupitelja. Tako, na primer, Apostol govori:

„ Jer niko od nas ne živi sebi, i niko ne umire sebi (nego rob živi i umire za svog Gospodara-Iskupitelja); jer ako živimo, Gospodu živimo (tj. mi robovi živimo za Gospodara-Iskupitelja): a ako umiremo, Gospodu umiremo (tj. mi robovi umiremo za Gospodara-Iskupitelja): ako dakle živimo, ako umiremo, Gospodnji smo (tj. nismo samovlasni, nego smo iskupljeni robovi – Gospodnji smo robovi). Jer radi toga Hristos i umre i vaskrse i ožive, da bi i mrtvima i živima ovladao (tj. da bi postao Gospodar i nad živima i nad mrtvima)“ (Rim.14:7-9).

Tako Apostol kad govori protiv drugih strasti i grešnika, tada pazi da ne povredi i ogorči ljude i govori nekako izokola, a kad govori protiv bluda i bludnika, tada udara pravo bez milosti i sažaljenja, i govori pravo: „Kupljeni ste (skupom) cenom: ne budite robovi ljudima“ (i demonima).

Beseda na Vaskršnji ponedeljak, leta Gospodnjeg 2025.