Бокељско лето

Sve je u svemu

Izasao sam samo iz sna u san.
Lica se svoga ne sjecam.
Gubitka nema. Plakati cemu?
Opet sam tu. Sve je u svemu.

Dok bijah ko vi, lelujah zrak,
a sad sam kao svjetlost lak.
Tijelo mi vise ne baca sjenu.
Opet sam tu. Sve je u svemu.

Izvan zivota, izvan smrti,
nikakve boli vise ne cutim.
Ne pitam tko sam. Nit tezim cemu.
Opet sam tu. Sve je u svemu.

O, kad bih mogao, blazeni grebe,
od svega toga oduzet sebe,
ja sve bih dao za mrvu zara
da opet sebe iz niceg stvaram.

Enes Kisevic
296oxhj.jpg
 
VOLIM TE


Volim te uvijek, i kad se budiš
i kad na licu šminke nemaš
i kad si ljuta, i kad se čudiš
i kad bez mene na ples se spremaš.
Uvijek te volim, hoću da znaš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim.

Volim te kad si blijeda i sjetna
i kada bore imaš na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci držiš pticu
Kad ništa nećeš da mi daš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim...

Volim te uvijek, i kada sanjaš
Kad ne pišeš mi, kad te nema
Kada od mene stalno se sklanjaš
Volim te kad si posve nijema
Kad šutiš poput ribe baš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim.

Volim te uvijek, čak i tada
Kad ne volim te, kad si sama
Kad večer pada iznad grada
Volim te kad se praviš dama
Kad ne voliš me, kao sada
U tome i jest život naš
U svakom slučaju te volim...

Luko Paljetak
 
РЕЧИ - Слободан Марковић

Речи - моћна руља, која би да влада
док очајно знам: ћутећи се страда.

То није разлог да будемо луђи,
јер кад смо тужни, једно другом туђи,

онда говор песме која љубав слути
не нађе срце коме се не ћути.

Из живих речи кад пређем у немо,
покушаћу да се мало разумемо.
.......
207024914091445563_a5ZuDB8U_f.jpg
 
DA LI ĆE ME NEKAD TVOJE RUKE PREPOZNATI

Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati
kada u nama bude
već mnogo jeseni i zima
kad mi sjaj u oku izblijedi od kiša
i kada me možda više neće biti
da li ćeš ponekad zaplakati noću
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane
na sva ona mjesta koja ćeš pamtiti
po našoj nježnosti
i ljubav u kristalnim prozorima
plavim maglama
da li ćeš ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeća
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca
kad osjetiš još jednom dodir mog dlana
kad me više možda neće biti
a sve će biti kao prije
i ona rijeka
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli
da li ćeš me ipak zaboraviti
u predahu dvije ljubavi
a znaš da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljećima

Željko Krznarić
 
Kako si čudna gde te nema! Između nas
Vazduh se guši u sitnom cveću, vejavica
Kao slatka bolest. I kada te dodirnem
Na ivici običnog sna, prstima kroz rešetku,
Tako mi se čini, ti počinješ da govoriš
O stvarima koje ne poznajem: neku mudrost
Zlatnu između dve reči, kao vazduh, leti,
Između dva ostrva. Ali, lakše je tako
Da te dozovem, nego da zamišljam prostor
Koji nas tobože deli (noć od ljubičaste soli,
Ravnica po čijoj tišini povlačim pravu crtu,
Između zvezdanih, zatrpanih šuma -
Decembarska noć). Pa makar da si drugačija
Od svega što znaš o sebi, u ovakvoj noći
Kada se jedno more, uplašeno od snega,
Otvara i trepće kao oko u mojoj krvi;
Pa makar da si čudna, ljubavi, ovde gde te nema,
Gle, upaljena kao plamen na sveći svoga imena
U praznoj sobi izgovorenog.

Toliko mnogo načina
Da sve više zavisim od tebe!

Ivan V. Lalić
121878733636591627_NVSVUzD7_f.jpg
 
TAJNA MOG OKA - Dragan Dragojlovic

Ti,tajna mog oka,
mili i jedini u dusi,cutnja na
usnama,
tepanje samoce kroz nepreglednu
daljinu srca,
gde sam te srela iznenada,ne znajuci
da te sudbina salje,
gde sam te brala po suncu i po rosi,
moj muski cvete u bolu zore i medj
vetrovima,
evo se klanjam tvome mirisu i tvome
trnu,
i glasu sto me vodi da ne zalutam,
i senci koju sam upila pa zivim u
prisutnosti
osvojenoj nadom i snagom molitava.
Evo te velicam,slugo i gospodaru
mojih godina,
ceznjo u koju sam uronila i zaustavila
vreme,
strepnjo sto te shapucem svakog
trenutka,
svetlosti u kojoj se palim i gasim
kao svitac iznad psenicnog polja,
kroz koje leto koraca ponosno i
stameno
kao ti kroz moje srce,moj zivot...


couples1.jpg
 
MISAO NA TEBE

Trepere zvijezde na visoku nebu.
Na obali morskoj, kraj Grada,
Sjedim sa dragim prijateljem
I razgovaram. Sluša me čempres.

Grad šuti, kasno u noć,
Pod gorom, nijem i mrk.
A burno more mrmori,
O tvrde hridi udara.

O, moja djevojko mala,
Kako je divno gledati
Treptanje zvijezda na nebu
I sabran slušati beskrajno
Šumorenje mora u noći.

Djevojko mala, kada bi znala
Koliku osjećam ljubav
Prema moru nemirnom,
Krupnim zvijezdama i nebu
U noći tamne modrine.

Ali i od te ljubavi goleme
Još je snažnija misao na tebe.

Dragutin Tadijanović
 
Ne cini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne cini li ti se, negde kao plima
necija neznost prema tebi raste,
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne cini li ti se, neko tiho zove:
dodji k meni, dodji, dodji.

Ne cini li ti se da govore kapi
da odjekuju svi prostori suri:
pozuri k meni, pozuri, pozuri.
Ne cini li ti se, bezbroj nekih grla
necijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim, patim, patim.

Ne cini li ti se, u naletu jacem
neko, ko dugo je suze uzdrzavo
da sad ih lije i bolje mu biva?
Ne cini li ti se, odasvud se sliva,
odasvud roni:
placem, placem, placem...

Delovi koje najvise volim...
435207-bigthumbnail.jpg
 
Volim tvoje ruke

Volim tvoje ruke za igračke
to telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem ruke detinje
da ti objasnim šta ljubav znači,
a da ne ranim to malo zverinje;
usnu na kojoj se mrve kolači.

Oskar Davičo
 
Водени цвет

Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.

Нећемо се наћи, а могли смо снити
бар још мало о свему што није
чак ни на мом столу где се лудо пије
у дане ткане од незнаних нити.

Измислили смо прозор, вазу, песме, сузе.
На скромном столу дневно малу јуху,
а сад већ ето и то нам се узе,
па смо к'о птице благе у ваздуху.

Гле, живе птице, живе снови, шуме,
ливаде мале што у око стану...
Звезде што гасну и звезде што плану
и пођу путем у тебе и у ме.

Нећемо се наћи, али нешто иде
поред нас тако нејасно, без тела
и све је само пустош, магла бела,
којој се нигде оазе не виде.

Ја пијем, али, не због расног света...
Ја певам гласно. Грожђе љубим. Горим.
Ја се туго стара неуморно борим,
а дани теку јесени и лета.

Нећемо се наћи, а јасна је она,
она што је хтела са мном да се плоди.
Ње нема више. Ни цвета на води,
који се због мрења сваког јутра роди.

Ње нема више. Ни цвета на води.

Нећемо се наћи, а раскршћа трају
друмови пуни трагова и руку.
Песме нема. Нестаде у муку.
Остао је само бршљан завичају.

Кога да зовем. Никог. Сви се крећу
у свој свет, у круг, ил' уз стубе
пењу се, ето, само да пољубе
облаке добре на шумном дрвећу.

Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.

Слободан Марковић; Седам поноћних казивања

254805291387539335_Yh9191Zp_f.jpg
 
Devojka iz spoleta

Struk ti je vitak, ko crkvene sveće.
Pogled – ko sablja kad blještavo krene.
Ne žalim, devojko, sastanka sreće -
Pusti, ko žreca, na lomaču mene!
Sreću ne zahtevam. Ni ruke nežne.
Zar da te povredim nežnošću grubom?
Samo, ko umetnik, gledam kroz vreže
Dok bereš cvetove – i pijem ljubav!
Mimo, sve mimo, maestralko, idi,
Suncem umivena – Marijo! Dozvoli
Oku – da anđela nad tobom vidi,
Srcu – od bola da najslađeg boli!
U lokne crne ti uplićeš redom
Skupi dijamant od stihova tajnih.
Bacam u zaljubljeno srce žedno
U izvor tavni tih očiju sjajnih.


Aleksandar Blok
 
EKSPRESIJA - Lidija Bajuk

Potonuće svijesti prati pomak stiha,
polusan, pejzaži, možda glazba tiha,
umnožena sumnja u otisku kruga,
zakon prazne mijene - sunce, kiša, duga.

Nigdje čovjek. Samo biljke i planete.
Bezimene ptice s oštrih hridi lete.
Oseka i magla. Proroci bez traga.
Vrijeme kao ploča. Obmana i vlaga.

Sandale na vodi. Svjetionik trne.
Simetrija. Ovali. Lažni labirint.
Sprudovi i puste obale se crne.

Oduvijek tu sjaje nedirnuti javom
obelisci svjetla, okamine noći.
Kaos ili Bog. Rapsodija u plavom.


46019883.jpg
 
Poslednja izmena:
Otvoren prozor i ja
Pogled u beskonačnost -
pogled u budućnost.

Mogu biti tu -
a i tako daleko.

Puštaš me da odletim,
kao ptica raširenih krila.
Puštaš me da gledam
i da se divim -
suncu, cvijeću, travi i leptirima.

Kroz tebe vidim sve!

I sve je na dohvat ruke.
Ta rosa što trepti na listu -
to su dva sjajna oka,
to su dva sunca
stopljena u jedan život.

Život na dlanu
koji trebam udahnuti.

Otvoren prozor i ja.
magic-powers-background.jpg
 
***

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u očima
prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali ovo ti moram reći
previše je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše u meni
voli i ljubi

Željko Krznarić
 
U sivim sobama drugujus s tisinom
leze male stvari umorne i sjetne.
Uzalud ih svjetlost preljeva svjezinom,
stvari bez zivota leze nepokretne.

Ostavljene tako u tisini same,
ko ukras za neke usamljene kutke,
skrivaju ljepotu svoje vjecne tame
za neke sretne buduce trenutke.

Stvari nisu mrtve. One samo sute
u dubini soba, spokojne i mirne.
Radost zivota tek tada ocute,
kad ih njeznost topla neke ruke dirne.


Dragan Mucic - Samoca stvari
CasA_hubble.jpg
 
* * *

Strašno mi je da te sretnem
Ne sresti te - još strašnije
Svemu se čudim - pečate kletve
Nalazim na svemu čudnije
Po ulicama sjenke i lica
Je li to stvarnost ili san?
Došav do crkvenog stepenika
Da se okrenem - prosto me strah
Na ramena mi stavljaju ruke
Imena nestaju iz sjećanja
U ušima čujem zvuke
Nedavnih velikih sahrana
A tmurno nebo visoko visi
I pokrilo je i hram prerano
Ja znam: Tu si. Blizu. Ti si.
Nema te tu. Ti si - tamo
Noć, ulica, fenjer, apoteka

Aleksandar Blok
 
Zato se tako divno razumemo,
s ovim prstima dečaka i nosem devojčice
dok gazimo nebo i nosimo ptice,
kao igračke svoje,
i zato tako ozbiljno verujemo oboje
i ozbiljno čuvamo te detinjaste snove,
da nikad nećemo da odrastemo
jer ja nikad neću vezati punđu,
i ti nikad nećes pustiti brkove...
3197608-heart-made-of-little-sea-shells.jpg
 
Gde


Gde to ljubav umire,
da umrem i ja
na tom svratištu tuge,
u koje me guraš
svakim danom iznova.

Gde to čovek ponovo živi,
da oživim i ja
na tom suncu,
da probudim reči
i strasti zaspale naše.

Kaži mi draga,
ti koja si kao igla ljubavi
zauvek zabodena
u moju venu, srce i dušu.


Dalibor Djokić
 
Leptir - Zvonimir Golob

U sobi, na rubu stola,
lijevo od mene,
dok zapisujem ove stihove,
stoji prazan okvir.
- Ne zaboravi me,
reče sivilo koje me promatra
umjesto slike.
Odjednom,
kroz zatvoren prozor,
uleti leptir
i krilom,
sjenom krila,
nacrta oči,
usne
i pramen kose.
Sliku obasja sunce
i ti se ponovo smiješiš. Eh...
butterfly.gif
 
VIDJEH

Ja vidjeh sunce gdje se s mora diže
pod bujnom grivom od zlaćanih zraka,
a u licu mu takva sjajnost žarka
kao da plamen iz pučine liže.
Vidjeh kad grane rosom se ogrnu,
ružu kad cvatuć takvom bojom sine
te svak bi reko, motreć iz daljine:
to vatra gori na zelenom trnu.
Proljeće vidjeh, zemlju obnovljenu,
i mlade travke kad se blago pruže
i kad bujaju mlađanim životom.
I vidjeh jednu božanstvenu ženu
pod ranim suncem kako bere ruže
i sve na svijetu zastire ljepotom.


Matteo Maria Bojardo
 
Abdulah Sidran - ZAPIS O ČUDU


Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela,
I ja netom selim u sjećanje taj pokret,
I već ne vidim kako rukom sklanjaš kosu sa čela,
Nego se sjećam tog pokreta, sjećam se:
Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela.

Ti kažeš, glasom koji treperi i pomjera plamen svijeće na stolu
Pred nama: »Napolju je oluja«, i nešto što nisam ja, ali u čemu me ima,
Itekato, seli u sjećanje taj glas, i dok te čujem, ja kao da se sjećam, kako te čujem,
Kao da se sjećam tvoga glasa što treperi i pomjera plamen svijeće na stolu pred nama,
Sjećam se večeri i glasa što govori »Napolju je oluja«.

A još je napolju oluja, i još traje veče, jednako
Kao što traje i život, kojeg eto kao da ne živim,
Već kao da ga se sjećam, poput glasa kojim govoriš »Napolju je oluja«,
Glasa kojeg se sjećam, poput ruke kojom pomjeraš pramen kose sa čela dok govoriš,
Poput ruke koje se sjećam, dodirujući je prvi put.
40110252901579049_SBHviPxt_f.jpg
 
NA KARNEVALU
Jednoj dubrovačkoj dami pod maskom

I ja sam doš'o da u huci bala,
U vedroj šali, razgovoru mednom,
Potražim leka svom životu lednom -
I ti si prišla, i ruku mi dala.

Ja ne znam ko si... Velika ti hvala
Na pažnji što si ukazala jednom
Malaksalome; što si rečju čednom
Vaskrsla groblje prošlih ideala.

Kraj tebe ja sam oživeo malo,
I srce, mrtvo, kucati je stalo
K'o i pre što je kucalo i bilo.

Sva prošlost moja, u svečanom ruhu,
Sve želje, nade, kule u vazduhu,
To sve se meni, pokraj tebe, snilo...

Velimir Rajić
 
Pozno sunce

U ljubav opet preinačen
Drvo svetlosti u krv sadim
Poljubac jutra za koje padoh
Utopnik u luci na rodni kam izbačen
Lutam. Srce noću celo vadi
I baca visoko k zvezdi
Ili umire tiho u ruci.

Pozno sunce obasjava čemer
Zamrak mene najavljuje skori
Sve što ljubih u muk da se skloni
Pred kućom ću da pobodem temer
Da na njemu poraz zavijori.
Pozno sunce toni, toni...

Pavle Popović
Goldfrapp2.jpg
 
BJELINA

Stojim pod pahuljama sa rukom prosjački
ispruženom.
One padaju, osmjehuju se i mru na mome dlanu,
puno je jutros nježnosti i dobrote u prostoru
osniježenom
skoro da povjerujem kako sam nekada i ja imao
mamu.
Skoro da povjerujem u sve nedodjije i šarene
laže,
u sve priče o patuljcima, snežani i crvenkapici,
skoro da povjerujem kako ću nekada opet biti
mažen
kod moje dobre bake tamo u Gornjoj Bukovici.
Stojim pod pahuljama sa rukom prosjački
ispruženom,
ali ni sam ne znam da li nešto dajem ili
molim,
o ne začudi se i ne zamjeri mi, prva ženo,
koja jutros ovuda prodješ ako počnem da te
volim.

Vito Nikolić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top