Бокељско лето

[PetarSamotnjak]

Pahuljice

Doći će hladne noći, ledene kiše,
i vetrovi što cvile, vetrovi što pate.
Osetićeš kako u tebi samoća diše,
plakaćeš kroz najtanje somotske sate.
Poletećeš tad u ove pesme, bilo kamo
i nisi se nadala, da će na kraju ispasti,
kako bila si pahulja malena samo
u nečijim usputnim smetovima strasti.
A umesto uspavanke za svoje nemirne sne,
grcaj pesmu, koju si dosad pevala,
znam ja dobro, znam ja baš sve,
al’ sama si birala, sama si snevala...
I kad je već tako, dajem ti... evo!
privi noćas ovu pesmu uz svoje grudi,
pisanu, dok sam te dečački snev’o...
sama si birala mila, pa sada sama i budi.

Ratko Petrovic

 

[Net & Neta]

Ljubavi - Tomi Taberman

Ljubavi,
Ne pitaj me za ime,
ne pitaj
za godine,
gradove,
ni šta sam
radio.

Predaj se
mojoj ljubavi
saznaćeš
sve o meni,
o svakoj mojoj kapi krvi.

 

[PetarSamotnjak]

LABUD DJEVOJKA

Rekoh joj
Od devet dveri zar nisi otključala devet
Od devet odaja zar nisi otvorila devet
Od devet kovčega zar nisi otklopila devet
Od devet pečata zar nisi
Otpečatila devet

A ona
Ona će meni
Otključah devet dveri
Otvorih devet odaja
Otklopih devet kovčega
Otpečatih devet pečata
Ali ne otključah
Ne otvorih
Ne otklopih
Ne otpečati
Pečat
Tvoga
Srca

Dadoh joj znak ključa

A ona zaklikta
Gle ptice one ??to juri k zelenoj gori
Gle ptice one zelene
Ispod oblaka

Pogledah i ne vidjeh

Tada ona reče
Znaj da je tajna broja devet
Tajna labud djevojke
Čik stigni me

Pretvorih se u sokola

Al Labudica je već bila stigla za oblak
U zemlju gdje je oko sokolovo
Mrtvo oko

Mak Dizdar

 

[Net & Neta]

DA BIH S TOBOM PROŠLA - Sophia de Mello Breyner Andresen

Da bih s tobom prošla pustoš ovog svijeta
Da bismo se zajedno suočili s užasnom smrti
Da bih vidjela istinu da bih izgubila strah
Pošla sam usporedo s tvojim koracima

Zbog tebe ostavih svoje carstvo svoju tajnu
Svoju hitru noć svoju tišinu
Svoj biser okrugli i njegovu bjelinu
Svoje ogledalo svoj život svoju sliku
I napustih perivoje raja

Tako bijah na svijetu bez koprene tvrdog dana
Bez ogledala vidjeh da sam gola
A pustinja se zvala vrijeme

Zbog toga si me svojim kretnjama odijenuo
I naučih živjeti u punome vjetru.

 

[PetarSamotnjak]

Krik srebrnog fazana

Krik srebrnog fazana
kroz noć odjekivao je tako tužno.
Na svojoj fruli ja sam svirao
pjesmu, a i ona bješe tužna.
U teškoj tuzi
zemlja je počivala.
Nismo znali
šta se događa,
da naše oči
suzama se zališe.
U nama život bješe
težak kao olovo.
I kano cvijeće smo se strašili;
i obje tvoje ruke klonuše,
ti pogleda me i polako reče:
"Smiri se, dragi, sve će to da prođe!"

Li-Zong-Flu

 

[Net & Neta]

Skoro će doći, skoro će proći,
skoro će prestati, skoro će stati.
Skoro će bednom, skoro će žednom,
dovoljno vode dati.
Skoro će biti svi ljudi siti,
skoro će, skoro će ljudi
imati kuće, zaklon od tuče,
od kiše i od studi.
Skoro će nestati, skoro će prestati
da se od straha ludi,
skoro će biti sve što ću sniti,
sve što mi želja zažudi.
O, tada će, tada će
svud biti palače,
svud biće kikota, smeha,
sanjaće, pevaće ljubav i proleće
s cvrkutom ispod streha.

Oskar Davičo

 

[PetarSamotnjak]

Trenutak

Kada je trenutak
da covek pocne da razmišlja
o prošlosti.
Da li je to jutro kad shvati
da se polovina više ne sastoji iz dva jednaka dela
ili je to cas
kada se tajni planovi cine teško ostvarivim
ili je to vece
kada ti se u jednoj staroj knjižari
ucini da neceš stici da procitaš ni mali deo onoga
što su napisali pesnici
kojima su nedostajali prevodioci?
Da li je to cas
kada njena koža prestane da miriše na leto
koje si vekovima pamtio po njpj
a svaku njenu sledecu rec
mogao bi da pogodiš unapred
kao da rešavaš najbanalniju ukrštenicu?
Da li je to dan
kad na ulici u dvomilionskom gradu
pomisliš da poznaješ vecinu prolaznika
ili kada ne možeš da se setiš likova
koji se misteriozno kriju
iza imena i teško citljivih brojeva
na stranicama tvog starog telefonskog imenika?


Radoman Kanjevac

 

[Net & Neta]

Dopusti mi da te vidim jednom,dopusti mi da kazem, cekam da cujem samo jednu tvoju rec
Da te zagrlim, da osetim tvoje lice,
Dopusti mi da te vidim jednom,dopusti mi da kazem, cekam da cujem samo jednu tvoju rec
Kao pesma u mom umu, kao prozimajuci osecaj, hoces li doci ljubavi moja?
Videh u tvojim ocima, neizgovorene reci
Kao san si dosla, kao ljubavna balada.
Dopusti mi da te vidim jednom,dopusti mi da kazem, cekam da cujem samo jednu tvoju rec.


Sudhir Nath

 

[PetarSamotnjak]

DAJ MI KRILA

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
širom morskih staza...

Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...

Kad mrav zrno sruši,
čuju zečje uši.
Zeče, zeče, budi drug
daj mi uši jedan krug!
Da oslušnem i ja
kako žito klija...

U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me želja mine,
da vidim dubine...

Noću kraj živica
svetli fenjer svica.
Sviče, sviče, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moć
da osvetlim noć.

Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Biću lepši još,
kad stavim taj broš.

Vladimir Andrić

 

[Net & Neta]

BEZ LJUBAVI - Stevan Raičković


Kad će sneg iz moje glave da prestane:
Već mi mesto srca kuca komad celca.
Prazan sam i beo kao dno krečane.
Najzad, crni svete, evo tvoga belca!

Meñ rebrima smet mi snežno granje zida.
Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi.
Pun snega, naheren ko toranj u Pizi:
Čkiljim kroz zamrzio okno moga vida.

Krvna bulko, što si cvetala u žili,
Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda?
Noga bi da krene - al joj santa ne da.

U belu me neku pustinju sakrili.
Pokatkad kraj mene crna vrana sine
I ja zurim u nju prljav od beline.

 

[PetarSamotnjak]

SVAKIDAŠNJI DAN

Umiri se mila, nisam potonuo,
Sanjareći, ja se od jave ne sklanjam;
Iako umoran, od žudnje klonuo,
S maglom u očima, sanjam da ne sanjam.

Ne poveruj nikad da moj svet je čudan,
Ko druge i mene isto nebo mami;
Al je oblak sneni jastuk na kom budan,
Zagledan u zvezde, odolevam tami.

Ne strahuj od mog osobenog stiha,
Što te iz sna budi, kao šapat tuge;
Moja ga je čežnja iznedrila tiha,
Svakidašnja, prosta kao mnoge druge.

Stoga, umiri se, još uvek se borim
Da mi krhki snovi javu ne zasene;
Jer ja sam, iako sav od žudnje gorim,
Isti ko svi drugi drukčiji od mene.

Ivica Milovanović

 

[Net & Neta]

Lepota - Jovan Dučić

Na mome uzglavlju svu noć mirisahu
Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose,
Dok se šapat čuo kao pesma rose,
I duge zakletve u očajnom dahu.
A ja ipak ne znam za radost i sreću;
Ja se bojim tvoje podmukle Lepote,
Da osvetu jednom ne zatraži veću
Za svirepa prava što joj drugi ote.
Blagosiljaš ropstvo i tegobne uze,
Srce ti je puno nebeskoga plama,
I sišla sa mnom do patnje i srama,
I prolila si najsvetije suze.
A strepim pred tvojom podmuklom Lepotom -
Da ne digne jednom, kao gladna vila,
Dok žalosna srca i ne slute o tom,
Dva svoja u suze zamočena krila.
I dok ljubav gori svim željama njenim,
I noć teče duga, mirisava, sobna,
Kraj nas, kao sužanj, bdi čudna i kobna
Lepota, s očima večno zamišljenim.

 

[PetarSamotnjak]

PLAVE SUZE

Plave suze
miluju žice
lire.
Zvuci,
posrćući u skladu,
odnose
lagano,
stepenice
nostalgije.

Padaju,
u ruke sreće,
moje molitve,
skoro zaspale.
Zagreva
smrznuta ruka
pepeljastog oblaka
moju dušu
koja počiva u miru.

Moje oči,
blešteći snovima,
pripitomljuju kamene
zidove.
Vrata
vere se otvaraju.
Trnje miluje ružu,
izlaze držeći se za ruku
ispunjeni životom
koji ih čeka.
Blagdan je.
Sve je blagdan.

Katarina Košta

 

[Net & Neta]

Pjesma Mariji - Dragutin Tadijanović

Moje srce još i sad, Marijo,
Kada te vidim gdje mi u susret dolaziš,
Moje srce zbog tebe naglo zakuca.

Budi mi sklona, molim te, Marijo,
I nemoj mi srce odjednom zgaziti:
Gazi ga malo-pomalo, kao i dosada.

A ja ću se smijati, i smijati,
Kao što sam se i večeras smijao.

A i ti se smij, Marijo,
I gazi srce moje!

 

[PetarSamotnjak]

DOLAZIM SA SNAŽNOM MUZIKOM

Sa trubama i bubnjevima, evo ja dolazim sa snažnom muzikom;
ja ne udaram marševe samo priznatim pobednicima,
ja ih udaram i pobeđenim i pobijenim.
Jesi li čuo da je dobro pobedu izvojevati?
Ja kažem: bitke se gube sa smislom, kao što se i dobijaju.

Ja bubnjam i bubnjam za mrtve:
ja prinosim ustima i duvam im najglasniji i najveseliji ton!

Neka je slava onima što ne uspeše!
I onima čije lađe u moru potonuše!
I onima koji se i sami u moru potopiše!
I svima generalima koji izgubiše bitke,
i svima plemenitim i pobeđenim junacima!

I bezbrojnim neznanim junacima kao i najvećim poznatim generalima!

Volt Vitmen

 

[Net & Neta]

Nista se slucajno
ne dogadja
Odavno je pisana
moja i tvoja pustolovina
u pijesku pustinje
koja vjecito
od vjetra strahuje
i mi se uzalud molimo vojskama
sto harace travnjake
u zatonu
Ti mislis
da su nocu sve ptice u progonstvu
Ali ja znam
citava jata strazare
za moje i tvoje staze
na obronku
Jer je tako
Pisano!

 

[PetarSamotnjak]

ODGOVOR

Čekaj i vidi.
Privremena praznina
Neotkrivanja
Odgovora života
Ne može potrajati,
Jer sam Odgovor
Cveta
Laticu po laticu
Za tebe.

Šri Činmoj

 

[Net & Neta]

Prisutna si
U zizi moje samoce
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio

 

[Net & Neta]

Branislav Petrović

JESTE DOĐU MENI


Jeste dođu meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ćeš ti kao stara kučka
skapati jednom posle dobrog ručka

Jeste pošašave katkad moji damari
jeste spopanu me užasi i darmari
al
ti si za mene pročitana knjiga
i ko te sad čita baš je mene briga

Jeste mnogi pamte moje pjane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka

Jeste mene će anđeli od prakse
po nalogu zvezda zauvek da uhapse
al
tvoje srce biva sve lihtije
i život ti se menja u pihtije

Jeste jesam širio laži kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al
kao i uvek kad god sam to hteo
čim je svanulo ja sam oživeo

Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom
poručujem trista čajeva sa rumom
al
to je samo slučajno (onako)
jeste
to je zato da ne bih zaplako

I moram ti reći već šenulim umom
dobra stvar ti čajevi sa rumom
još
da si ti tu
zveri moja davna
bila bi to čajanka nepojmljiva
slavna!

1

 

[PetarSamotnjak]

BELA ŽENA ZAMKA

Duša mi je zamađijan zamak,
memljiv, gord i pustih odaja.
(Vidiš oči kako su mi krupne?
Ali bez sjaja, ali bez sjaja.)

Odjekuju opustele sobe,
zure kroz zidove sumorne
u daljinu dva mračna prozora.
(Vidiš kako su mi oči umorne?)

Večno ovde vampiri kruže,
miris memle i vlaga po stenju,
sablasti lete po mraku
i uklete čete stenju.

(Samo katkad u tajne noćne sate
te tužne oči počnu da gore.)
Bela žena po dvorima luta
i smeje se kroz prozore.

Endre Adi

 

[Net & Neta]

Radoman Kanjevac

Dodirni me


Gledam te nekim drugim očima
Upravo onako kako ne treba
U tebi je Vojvodina zaspala
sto izvora nigde obala

I ne shvatam šta mi se dešava
Nedostaje mi reč koja resava
U tebi je neka tajna ostala
Ko' muzika starih majstora

Dodirni me sasvim slučajno
Poljubi me filmski nestvarno
I najlepše kad je prestani
Okreni se i nestani

osećam nešto čudno u vazduhu
Ceo svet na jednom jastuku
Na postelji od punog meseca
Nikom se ovde ne spava

 

[Net & Neta]

Daleka vesela pesma

Neko pesmu veselo pevuši,
Daleko je, daleko od mene.
Ja bih hteo da mu se pridružim,
Al' ne daju grudi razbijene.

Uzaludno duša za njom žudi,
U grudima traži slične zvuke,
Zato što su i snagu i grudi
Iznurile nevolja i muke.

Odveć rano misli mi poleću
Ka snovima zemlje ideala.
Rano počeh da ropćem na sreću
I mislim šta prošlost mi je dala.

Rano dušom, strasnom, uzavrelom,
Tražih sebe u dane sumorne,
Pa ne mogu da pevam veselo,
Nemam snage, grudi su umorne.

Sergej Jesenjin

 

[PetarSamotnjak]

Želje


Sve se želje naglo u dušu povuku
Kada vide hladnu, neumitnu zbilju;
Povrate se natrag, ne stigavši cilju,
I žive u muku.

Samo kadšto koja u oku se javi,
Kao lijepa žena, što na tiho okno
Jedne tamne noći u noć pogleda.

Dobriša Cesarić

 

[Net & Neta]

Raskriljena kapija usta - Eva Zonenberg


U lišću sna otvaraš vrata ka livadi
livada raste u pustinji
pustinja je u tebi

sećaš se da je svaki list senka tvoje bolesti
taj izgubljeni list tela koji ne želi da veruje
kao da si zaboravio da svaki list ima koren
kao da si zaboravio o ukorenjivanju
zato lutaš s mesta na mesto
umesto da procvetaš na mojim grudima

u grudima moje žeđi
otvaram vrata ka pustinji
pustinja je livada
livada je u meni

ruke zore su odvojene od sveta
grade svoju malu kulu od karata
zora je ruke koje čeznu
dodir je voda koja se žeđa
umiremo od žeđi
doneo si mi na rukama okeane
i dalje umiremo od žeđi
zatopljeni vodama svih okeana
i dalje smo žedni

na sred okeana cveta ruža
otkud ruža među tvojim prstima?
otkud njeno oprezno isticanje lepote?

to zbog neuračunljivosti
to zbog lakomislenosti

zatvoriti se u ruži
kao što se "ti" zatvara u "ja"
kosmos je "ja" i "ti"
raskriljena kapija usta
kroz koju ulazimo i izlazimo
a ne čujemo šta govori

neizlečivo nedodirljivi
priljubljeni uz staze tvojih ustiju
počinju svoj san
san je siromašan kao dobro u izgnanstvu

poljupcem spajaju prošlo i buduće
poljupcem spaliće svet
pašće mesečeva kiša
zlatni prah od kog nastaće nova zemlja
putevi vode kroz sedam dana
putevi se račvaju ispod drveta
drvo je neprekidni razgovor
sa nekim koga nikada nisi sreo

u lišću sna otvaraš vrata
vrata su tvoje veslo
vrata su tvoje jedro
brodovi ludila su sve bliže
plovimo preko sebe
nošeni strujom prvog daha
nošeni strujom prvog pogleda
nošeni strujom prvog krika

obale su naši jezici
da bi se lakše izgovorilo
da bi se prostije
izrazila nedirnuta dubina
beskonačnost koja je stalno padanje
padamo u sebe kroz sebe
da bi se odbili od dna naših tela

prošila nas je igla sveta
sunce je njena nit
ostavljajući tri šava na srcu:
detinjstvo mladost starost
leptiri naših reči odleteli su na slobodu:

prizvali smo iz šume vreme
izašao je jednorog stida

prizvali smo iz šume osećanja
postali smo gorka srž u oklopu otuđenja

pozvala sam šumu
između mog i tvog lica reke su menjale tok

pozvao si šumu
postala sam naga kao tvoja pesma

dodir vinarija bez voća
broj bez imena
senka koja traži svoje telo
prazan balkon
neko nagnut preko balustrade
balkon je pogled
na koji izlazi prepoznato
u dodiru je kamen
u kamenu pepeo

kada pogled dodiruje poglede
kao da neko zapali šibicu

cvet osvetljava kamen
kamen se menja
okean

pustinja
talac suze
suze ne dodiruju zemlju
dodiruju korenje zvezda
cveta svetlosno drvo
plod: svetlo bez granica
nestvarno "ja"
koje može da ti izađe u susret

mesec zaklanja ranu
puna bola nezasita
rana-ti bolesna od ljubavi
osakaćena strana tvoga ja
samo rana razume ranu
tragovi na snegu
samo će bol dodirnuti nebo
dah zvezda
rana deli
ukorenjujući svetlo u mraku
rana počinje u zenici pogleda
pogled počinje u dodiru tajne
tajna počinje u bolesnom od ljubavi

ruka je luka
brodovi ludila pristaju kraj tvojih stopala
njišu se među prstima
brodovi imena kojih nije bilo u biografiji
kraj tebe labud sna
san nikad ne odsanjan
kao labud sa krunom na glavi
među prstima večnost koja nikada ne spava

dodir bespomoćnost
tako puno nijansi snega
drvo života je krv

 

[PetarSamotnjak]

ANEGDOTA

U ribnjaku
Bila si ti.
U tebi je bio
Ribnjak.

Bili smo nas dvoje i naš smeh
Na stazi kupinama oivičenoj.

U našim spojenim rukama bilo je mnogo bujnosti,
U našim pogledima nezasitne pohlepnosti.
Na površini bilo je mnogo crnila,
Mineral uznemiren u svojoj masi
Dok se vezuje u prostoru.

Nas dvoje u travi,
Sa zemljom, sa nebom,
Bila je to nada
Svih ostalih u vetru.

Činismo ono što je
Za sve bilo korisno.

I burno nas je pozdravljalo sve,
Kada nas ponovo staza prihvati.

Ežen Gijevik