Nadam se da ste dovoljno pismeni , da uvidjate srz pitanja , koje nije o onome sto znamovec o onom sto NE ZNAMO .Citata stranih autora se moze povise dati , ali itad ce se naci da neko pobija to .Doci ce na red i citati . No mene interesuje da li su nasi Balkanski ili ti Jugoslovenski istoriicari ucili iz spisa drugih istoricara , a opet ti od prethodnih i sve tako redom , s ponekim greskama u prepisivanju a opet po volji vlasti.Sad ce te reci pa ti prvobitni istoricari , zapisnicari su bili tadasnji savremenici. Dobro , onda vi takodje ne citirajte druge vec pisite vasu istoriju bliske proslosti , pa ako nista drugo nemate , vi pisite o Slobinim danima u beogradskom zatvoru , ili o pojedinim bitkama od pre 1o ili 15 godina .Dajte da vidim vase radove , dajte tu ISTORIJU , imate li licni pecat .
Brate Musa, nema puno licnih radova zato velika vecina diskutanata na ovoj sekciju su amateri, a ne profesionalci. Javljaju se uvr' glave dvojica ili trojica esnaflija koje necu da imenujem. Koliko god se neko trudio da ostavi utisak znalca, slobodnog mislioca i analiticara, skoro sva znanja na ovoj Istoriji ili bilo kojoj drugoj istorijskoj diskusiji na svemrezju su usvojena: trud, krv, znoj, suze, pljuvacka i sperma nekog (ili neke) istoricara, jezikoslovca, paleografa, sociologa, etnologa, arheologa i sl.
Citaj knjige, domace, strane, prikaze, kriitike, 'svadje', 'tucnjave' i polemike preko pera, najbolje - radove iz strucnih casopisa zato sto se u njima objavljuju najsvjezija saznanja, stivo sa predavanja, tribina, simpozijuma, ybg, umjesto Facebooka, besmislenog virtualnog svrljanja ili trazenje pornografije, chatovanja i sl. U navedenim publikacijama se neko stalno poziva na nekoga, "prepisuje" se sve u sesnaest, usvaja se necije prethodno znanje i onda zahvaljujuci istorijskoj metodologiji i pronalasku novih izvora (najpozeljnije prvorazrednih s terenskih istrazivanja) pobija se ono prethodno ili u krajnjem slucaju postavlja nova hipoteza. Isto tako, iznose se glupe i nerealne hipoteze koje ne drze vodu, pisu se nebuloze, uocavaju se zestoke kontradiktornost (kao povise kod N. Filipovica), zbunjenost, zalazi se u mitologiju, knjizevnost, itd. Oni su isto ljudi, na kraju krajeva. Poneki ucesnici s ove sekcije se desetljecima bave istorijom, naravno kao hobisti. Jedino da ti odes u neki muzej, pronadjes razbacanu arhivsku gradju i pljunes dokaze o silnim bogumilima, mada, tesko da ce nesto tako ici kad neko nije odmakao dalje od Krleze.
Na osnovu istrazivanja drugih ljudi, razum i intelektualni kapacitet odredjene osobe pomaze da se usvoji to necije saznanje kao vid vlastitog (ljudski mozak je spuzva, upija svasta, zasto ne bi i ovo?) i onda se koristi u diskusiji. Alternativno, moze se kriticki preispitati i pobiti tvrdnja profesionalca, cak i od amatera, ali opet treba neki podatak koji je neko ranije izbunario (ne taj amater nego neki profesionalac, naravno), osim ako taj amater nije nesto sam uradio, a to je obicno odlazak u muzej, proucavanje ili nabavka provorazredne arhivske gradje, itd. Danas je mnogo lakse raditi neke aspekte posla istoricara'; knjige i gradja se pronalaze u digitalnom formatu, imamo raznu digitalnu aparaturu, lakse se putuje bilo to do vukojebina i stranih zemalja. Ne treba cak ni to, arhivska gradja se moze cesto naruciti, isto kao preko Amazona, ali tesko ce ici ako ne znas signaturu ili ako ne odes tamo i pronadjes sta ti treba.
Medjutim, ovo je samo mali dio, treba naucni pristup, metodologija, sposobnost pisanog izrazavanja, da slozenu misao ili koncept predocis u citljivom i jednostavnijem obliku, i mnogo, mnogo toga. Kao i svaki zanat, to se uci godinama, desetljecima, cijeli radni vijek... Zato je pozeljno cak i ovdje citirati, referencirati jer ti ljudi nisu bacili svoje zivote uzalud (vjerujem da je najveca cast za istoricara kad se neko poziva na njegovo djelo), i da drugi mogu da istrazuju, uce i dalje sire to znanje ili u krajnjem slucaju da pobijaju duboko uvrijezene predrasude poput tvojih posto istoriju nisu ucio iz knjiga ili casopisa nego ocito iz pisanih romana...
у питању је песма Ненада Азизина Тановића из његове збирке ''
