Демант Гласникових мантрања.
Св. владика Николај овако пише о Светом Сави и богумилима:
"
Сава је сматрао да насиље није начин да се богумили победе већ да то треба чинити убеђивањем. Претпостављамо да је ово била једина тачка у којој се он не би сложио са својим оцем Немањом.
Али, ко би наговорио и научио богумиле да се врате у праву веру? Свакако не двојица грчких епископа у Србији, а још мање њихови лакоми свештеници. Сава је увидео, да је како за борбу против насртаја римокатоличке цркве тако и против богумила, његовом народу потребна чврсто организована национална независна црква са архиепископом и добро школованим свештенством српског порекла."
Да је ово истина потврђује и Теодосијево Житије преподобног оца нашег Саве:
Јасно је каже да је казна за непокајану јерес богумилства био прогон из Србије, не смрт. Наравно многи су се добровољно вратили у окриље Мајке Цркве како је раније описано:
Свети Сава је мирно и молитвено са сузама у очима позивао јеретике да се покају и врате Цркви и да се одрекну својих јереси и заблуда и у томе је имао успјеха. Најзагриженије је протјерао јер је то било неопходно за стабилност државе.