Blokade i protesti 2024/5 (opšta tema)

ssmpmd:
Tačno, sasvim tačno

ali zato je ova generacija očvrsnula i sazrela pre vremena, kao u ratu da su bili

Kada uskoro dođe njihovo vreme da vode državu biće to zlatno vreme Srbije,
čak i nešto starije generacije će se samo skloniti i pokloniti generaciji sa blokada
Kliknite za proširenje...
Nadam se da će biti tako, mada kad vidim koliko otrova i mržnje prema njima dolazi od strane opozicije, zapitam se da li je realno tako nešto.

Ne bi me iznenadilo da se opozicija udruži sa SNS i SPS pod izgovorom da je studentska lista antievropska i da moraju da spašavaju evropski put Srbije.
 
S1MCRO:
Nadam se da će biti tako, mada kad vidim koliko otrova i mržnje prema njima dolazi od strane opozicije, zapitam se da li je realno tako nešto.

Ne bi me iznenadilo da se opozicija udruži sa SNS i SPS pod izgovorom da je studentska lista antievropska i da moraju da spašavaju evropski put Srbije.
Kliknite za proširenje...

Izvini a ko je to, nešto mi je nepoznat pojam, forma, delovanje?

Ne poznajem nikoga ko će im dati glas

Evo postavi anketu na forumu pa proveri
 
aleksije radicevic:
E vidiš, ja bih. Čak i kad bi bili za europederske stavove.
Jer, obezbediće demokratiju. Pa posle da se ogledamo u poštenoj utakmici, ko je za zapad ko je za istok.
Kliknite za proširenje...
Tvoje kardinalno nepoznavanje politike dolazi do izražaja svakim novim postom.

Ti bi bio za europederske studente da bi ti oni obezbedili demokratiju, da bi kroz demokratske izbore ponovo doveo na vlast nekog ruskog agenta, kao 2012, jer ti je ovaj trenutni dosadio.

S druge strane, ja ne mogu biti za proruske studente jer njih već imamo na vlasti.
 
S1MCRO:
Tvoje kardinalno nepoznavanje politike dolazi do izražaja svakim novim postom.

Ti bi bio za europederske studente da bi ti oni obezbedili demokratiju, da bi kroz demokratske izbore ponovo doveo na vlast nekog ruskog agenta, kao 2012, jer ti je ovaj trenutni dosadio.

S druge strane, ja ne mogu biti za proruske studente jer njih već imamo na vlasti.
Kliknite za proširenje...
Ako su "proruski studenti na vlasti", zašto ja želim da ih ovi pobunjeni smene bez obzira ko su ti pobunjeni, a ti ne bi želeo da pobunjeni ih smene ako su ti pobunjeni proruski?

Zbog demokratije i nekog poštenijeg društva, a ispostavlja se iz tvog pisanja, tebi je bitnije da društvo bude antirusko, nego da bude demokratskije.
 
aleksije radicevic:
Ako su "proruski studenti na vlasti", zašto ja želim da ih ovi pobunjeni smene bez obzira ko su ti pobunjeni,
Kliknite za proširenje...
Zato što ti ovaj trenutni diktator nije dovoljno prorus.

aleksije radicevic:
a ti ne bi želeo da pobunjeni ih smene ako su ti pobunjeni proruski?
Kliknite za proširenje...
Zašto bih želeo da jednog diktatora smeni drugi?

aleksije radicevic:
Zbog demokratije i nekog poštenijeg društva,
Kliknite za proširenje...
Čudno da ti kao prorus voliš demokratiju.

aleksije radicevic:
a ispostavlja se iz tvog pisanja, tebi je bitnije da društvo bude antirusko, nego da bude demokratskije.
Kliknite za proširenje...
Ne, ali bih ja čak voleo da bude manje demokratije tj. da živimo u diktaturi inteligencije da ne bi takvi kao ti imali pravo glasa.
 
S1MCRO:
Zato što ti ovaj trenutni diktator nije dovoljno prorus.


Zašto bih želeo da jednog diktatora smeni drugi?


Čudno da ti kao prorus voliš demokratiju.


Ne, ali bih ja čak voleo da bude manje demokratije tj. da živimo u diktaturi inteligencije da ne bi takvi kao ti imali pravo glasa.
Kliknite za proširenje...
OK, ali otkud ti to da su studenti "diktator", pa makar i bili i proruski nastrojeni? :D
 
S1MCRO:
Zato što ti ovaj trenutni diktator nije dovoljno prorus.
Kliknite za proširenje...
Ovo je neistina, jer iz mog pisanja si mogao izvući eksplicitnu poruku da bih podržao rušenje Vučića čak i ako bi studenti bili evropederski nastrojeni.
Pa valjda ako su evropederski nastrojeni, onda ni oni nisu dovoljno prorusi. Naprotiv.
Dakle, meni je motiv samo demokratizacija Srbije. Tebi nije, ako će se preko demokratije izabrati proruska vlast.
 

Smiljana Milinkov: Važno je da se 1. novembra suočimo sa sobom i zapitamo šta smo učinili da promenimo situaciju u kojoj smo se našli​

INFO 24. SEP 2025.

"Protesti više nisu dovoljni, moramo da pokažemo da ne pristajemo na ovakvo društvo…"​


Smiljana-Milinkov-foto-licna-arhiva.jpg


Smiljana Milinkov, novinarka, profesorka i šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dobila je nedavno pretnje smrću koje su stigle na njen službeni fakultetski imejl. Ova profesorka je od početka dosledno i aktivno podržavala studente u njihovoj borbi za bolje društvo. U svim svojim javnim nastupima demonstrirala je izuzetnu smirenost i kulturu govora, učtivost, dijalog – umesto monologa, stišan ton – čak i u trenucima kada se izgovaraju teške istine. I možda je upravo to njeno – odmereno, racionalno, precizno i jasno definisanje detalja, okvira i dimenzije nepodnošljive stvarnosti koju živimo, dovelo do toga da se nečija bolesna ruka usudi da joj napiše preteće pismo. A i žensko je – a znamo šta to u Srbiji znači.

U razgovoru za Moj Novi Sad, Smiljana Milinkov je govorila o svojim studentima koji su joj, i pre pobune, davali nadu za opstanak, aktuelnoj nastavi – koja se simulira, podršci – koja ne izostaje, iako i dalje nije dovoljno široka, a razgovor je počeo pričom o pretnji koju je dobila.

Posle pretnje koju ste dobili, kakvu vrstu zaštite ste mogli da zatražite i od koga, imajući u vidu kako – i ne samo – u poslednjih deset meseci, prolaze oni koji traže pravdu i zaštitu (setimo se samo „Ribnikara“, Dubone, Malog Orašja…)?

– Bila je nedelja, osam minuta nakon 18 sati, kada mi je stigla poruka koja me zaista zgrozila. „Crna ruka te obeležila“, stajalo je u poruci, „Čuvaj se“. To nisam mogla drugačije da iščitam nego kao vrlo jasnu pretnju, pogotovo što je stigla na moj službeni imejl. Kako nisam aktivna na društvenim mrežama, do mene, dakle, nije lako doći u tom smislu, te to samo znači da je neko prvo morao da zna koga traži, a onda i da je pretraživao sajt Filozofskog fakulteta da bi pronašao moju službenu adresu, što me je dodatno uznemirilo. Pokazala sam poruku prijateljima i kolegama, koji su se takođe zgrozili, ali me je tek reakcija moje advokatice osvestila o ozbiljnosti situacije. Kada mi je, po čitanju poruke, rekla da se smesta spremim jer idemo u policiju, bilo mi je jasno da nema oklevanja. Zanimljivo je da me je policajac, koji je vodio službenu belešku, pitao – šta znači „crna ruka“?

Kojih je godina bio?

– Srednjih godina. Pojasnili smo mu i nije više komentarisao. Prijavili smo pretnju, načinjena je službena beleška, fotografisali su telefon, treba da se uradi forenzika i rečeno nam je da će sve proslediti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. To se sve desilo pre tačno osam dana (razgovaramo 23. septembra) i za sada nisam dobila nikakav odgovor. Zanimljivo je i to da mi se dva dana kasnije javio kolega s drugog fakulteta, koji je isto kao i ja, bio dosta prisutan u medijima u tom nekom periodu, koji mi je rekao da je i on dobio gotovo identičnu poruku. Dan kasnije od mene, dakle u ponedeljak. On je takođe otišao u policiju, prijavio, skrenuo pažnju da sam pretnju dobila i ja, i da sam je prijavila. To je ono što smo mi mogli da uradimo. U obilju različitih slučajeva, koji se ljudima dešavaju, ovo jeste neka mrva, ali s druge strane, jako je važno da se na sve što nije u redu – reaguje, i da ostane zabeleženo da se desilo.

Da li su vam nudili policijsku, fizičku zaštitu?

– Ne. Pitali su me u toj belešci, da li se plašim za svoju bezbednost ali, iako sam rekla da se plašim, ništa se dalje nije postavljalo kao pitanje. Ono na šta je, povodom te pretnje, važno skrenuti pažnju, na šta mi je advokatica skrenula pažnju, je to što u moru sličnih pretnji, koje dobijaju kolege – pogotovo moj kolega s Odseka Dinko Gruhonjić, koji gotovo svakodnevno dobija pretnje, pa i toga dana kada sam i ja dobila pretnju – to što se meni dogodilo izgleda kao da nije toliko strašno. Mi nekako te nenormalne stvari prihvatamo, navikavamo se na njih, stalno podižemo lestvicu izdržljivosti onoga što nam se dešava. Ali, ne, nije normalno da neko pošalje preteću poruku bilo kome, bilo da se poznaju ili ne poznaju.

– Ispostavlja se da su ljudi koji su glasni i ne ćute, koji ukazuju na sve ono što jesu problemi u funkcionisanju sistema i institucija, koji ukazuju na korupciju, laži, manipulaciju, vrlo izloženi različitim vidovima pretnji, nasilja ili nekog drugog targetiranja. Nisam jedina, nas nekoliko kolega smo gotovo svake sedmice u emisijama u produkciji Centra za društvenu stabilnost: neko je tu poimence, o nekome bude nešto više materijala, koji predstavlja produkovanje iskrivljene stvarnosti. Radi se o širenju gnusnih laži koje postaju vrlo pogodno tlo za to da neko oseti pravo da uputi poruku pretnje ili da nekako drugačije reši situaciju povodom nas koji smo „neprijatelji“, „strani plaćenici, angažovani od kog zna koga da radimo na štetu ove države“… To su vrlo opasne kvalifikacije. A tek priča o tome da mi profesori stojimo iza studentske pobune samo govori koliko oni nemaju svest o tome da mladi vrlo dobro vide kakva je naša stvarnost i koliko je teška naša društveno politička situacija.

Zato što oni ne žive našu stvarnost i ne dele naše svakodnevne probleme dok hodamo kroz život kojim oni, koji su privilegovani, rukovode…

– Upravo to – ne žive sa ljudima. Oni žive van nečega što jeste svakodnevni život. Mi koji smo sa studentima svakoga dana vrlo dobro znamo zašto su ustali i koliko se to u njima spremalo. Oni su samo delovali da nisu zainteresovani. Pre nego što su počele blokade i pre nego što se dogodila nadstrešnica, često smo kolege i ja govorili da živimo u nekoj vrsti beznađa, da se nikad ništa neće promeniti, što je bio parališući osećaj, to stanje nemoći pojedinca da promeni bilo šta u društvu. Međutim, ono što je nama predstavljalo način da, bukvalno, preživimo svaki dan, je rad sa našim studentima.

Kroz celu istoriju, posebno kroz njene turbulente periode, žene su uvek dodatno stradale. Nije drugačije ni tokom prethodnih 10 meseci. Pre nego što ste dobili pretnju, žandarm vas je na protestu ispred DIF–a bacio kao vreću, Sanji Eker sa Nove TV takođe je prećeno, i druge novinarke su na terenu doživljavale grozne mizogine reči, psovke, guranje, pljuvanje… Uhapšenu studentkinju su u policiji skinuli golu jer su hteli da je ponize i obeshrabre, drugoj uhapšenoj je u garaži Vlade Srbije silovanjem pretio komandant specijalne jedinice… Kako se može boriti protiv toga, ako vas ne štiti zakon i oni koji bi trebalo da brane istinu i ljudsko dostojanstvo svojih građana, a lov je izgleda otvoren…

– Podvukla bih najpre to da su žene jako hrabre, odgovorne i empatične, da vrlo dobro razumeju sve ovo što se dešava i da su istrajne u tome da ovako ne može da ostane, a to su sve povodi da se neko oseća pozvanim da ih napadne. Zato su žene često meta, pogotovo zato što je u ovom našem patrijarhalnom ustrojstvu teško dozvoliti nekim tamo ženama da budu glasne, da istrajavaju u tome da se ne odustane. Kome se obratiti? Nažalost, ne mogu da kažem nijednu adresu, gde bi se moglo posavetovati o tome kome se možemo obratiti. Pomenula sam moju advokaticu, koja se bori za ženska prava i vrlo dobro razume sitauciju. Ona je vrlo brižna, kada je čula da smo zarobljeni u Rektoratu, a kako na njenu poruku da li treba da dođe, nisam odgovorila, ona je došla i čekala me. Treba se obratiti ženanama i svima onima koji imaju svest o tome da samo zajedno možemo da istrajemo u svemu ovome ako želimo da dođemo do nekog pomaka u ovom našem društvu. Obraćamo se jedni drugima, ne samo ženama, iako su one u najvećoj meri brižne. Obraćam se i mojim kolegama. Mi u svom okruženju uvek imamo osobe kojima je stalo. I kada nam se čini da je beznadežno, jer institucije ne funkcionišu, onda shvatiš da i u tim institucijama ipak postoje ljudi kojima je stalo, koji će nešto pokušati da reše profesionalno.

Koliko mediji, bar to nešto malo slobodnih, mogu da pomognu, posebno lokalnih, u osvetljavanju situacija u koje dolazimo?

– Mogu mnogo, iako su mediji u vrlo teškim uslovima, i sve im je teže. Ono što mi sad već mesecima gledamo je da su novinari i novinarke non-stop na terenu, i niko ne može da ih plati koliko rade.

Oni to ni ne očekuju, jer rade nešto za budućnost svoje zajednice, svoje dece…

– Tačno. Ne očekuju. Kada neko voli svoj posao, kada oseća važnost onoga što radi, ni to što doživljava napade od strane policije, preteće poruke, uvrede, ne može ga zaustaviti. To su ljudi kojima je stalo, koji su svesni da svojim radom mogu da doprinesu ideji boljitka i, što je takođe jako važno – to su ljudi koji ne odustaju.

Šta mislite, koliko se procentualno ljudi u akademskoj zajednici probudilo? Dovoljno da budnost traje?

– Buđenje akademske zajednice u decembru i januaru bilo je prilično ubrzano i vidljivo. Tada bismo čak možda i rekli da je većina članova akademske zajednice uz studente, ali kada smo ostali bez plata, odnosno kada su one drastično smanjene, onda se pokazalo šta su prioriteti, što mi ne možemo nikome da prigovorimo, ali s druge strane svi mi živimo od te plate. Ispravnije je bilo reći: „Ja živim od te plate.“, nego govoriti da je u redu nekakva, bilo kakva nadoknada nastave, da je u redu ovo ili ono… Aminovana je nekakva simulacija nečega što treba da bude redovan rad, zarad toga da bismo Ministarstvu pokazali i poslali izveštaj da mi radimo. To nije kvalitetan rad i ja ne mogu da potpišem da je taj semestar održan onako kako je trebalo da bude.

Ko onda sada među profesorima suštinski podržava studente, a ko ih polupodržava? Neki profesori kažu da podržavaju studente, ali da studenti moraju naći druge načine borbe. Kako profesori mogu da pomognu studentima da nastave borbu, da ne izgube godinu i studentski status, ali nadasve u tome da desetomesečna pobuna ne bude uzaludna?

– Suštinski momenti podrške vide se kada su krizni momenti. Dođu vrlo ozbiljni trenuci, poput onog od 5. septembra ili onda kada smo došli u situaciju u kojoj nije bilo moguće uspostaviti dijalog s upravom, kada su studenti poslali neku vrstu ultimatuma, da se do 22 sata policija povuče. Tada mi je ostalo u sećanju da smo bili ispred Fakulteta: studenti, građani i profesori, a studenti koji su prošli pored nas rekli su: „Molimo vas da u 22 sata budete ispred ulaza na Fakultet.“ Mi smo znale, nas tri koleginice, šta to znači. Znamo šta ta molba za podršku znači. Dakle, važno je da, kada su ti kritični momenti – a vrlo ih je mnogo, ne oklevate, nego da se dižete i idete, jer znate da taj mladi život, koji se bori za pravednije društvo, ne sme da strada. Tim pre što studenti idu srcem. Oni su jedini deo ovog društva koji ima alternativu, oni mogu da se spakuju i odu, da grade život na drugom, boljem mestu, ali oni su rešili da budu tu, ne žele da dobiju batine, da se nagutaju suzavca, ali ako je i to uslov, oni izdržavaju i to. I da zaokružim: ne mogu da kažem koliko je profesora koji podržavaju studente – nije mali broj, ali s druge strane, nije ni cela akademska zajednica.


Da li, posle 10 meseci, svih pretnji, raznih nasilnih poteza vlasti, verujete da je promena za koju se bore studenti i građani i dalje moguća, ili je ona samo iluzija ranije propuštenih mogućnosti?

– Govorila sam o osećaju beznađa koji smo osećali svih ranijih godina, ali kada su krenule blokade i kada su, što je još važnije, građani krenuli da se bune, iako nisam znala kako će se ovo rešiti, prosto nisam mogla da racionalizujem, pa sam dopustila sebi da idem dan za danom, jer se sada osećam dobro, jer je počelo da se rešava. Taj osećaj imam i dalje. Idemo ka nečemu, floskula je reći – nema nam nazad, ali idemo ka nečemu, ne vidim šta drugo možemo. U svemu ovome sam srcem i stomakom, jer mislim da je ovo jedino ispravno, a to se ne može racionalno objasniti nekome ko je ušuškan u svom životu i gleda na nas kao ljude koji uzaludno gube vreme.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
  • Anketa Anketa
Протести против Корупције уместо 'Блокадери'
Odgovora
8
Pregleda
321
Гамбино
Гамбино
Straks92
  • Anketa Anketa
Strani faktori i protesti u Srbiji
Odgovora
16
Pregleda
423
38imak
38imak
kapetanmark
Nestorović: Protesti u Srbiji bi bili masovniji kada bi studenti i opozicija dogovorili zajedničku strategiju
2 3
Odgovora
53
Pregleda
651
S1MCRO
S1MCRO

Back
Top