moje srce:
hehehehehe, gde iskopaste D.S. ajde i ja da se zapljunem. meni ga je provalio drug i od tada citam.
sem njega Gorana Markovica i Marcela.
ostalo sam pogledala ali ne citam vise.
inace - nemam svoj blog.
E, Dejan Stankovic (na b92) duhovito, pismeno, urbano, bez nategnutih fraza (kao dezurni "angazovani" politikanti svih profesija, da vidimo kako su pametni, opusteni i "blistavog" duha
) zanimljivo pise o stvarima koje se svima dogadjaju. Npr. o deci (svojoj
) pise tako lepo i sa duhom, da to prepricavam svojoj okolini, padamo od smeha...
Ovo poslednje je o jugonostalgiji... Odma' sam se prepoznala
. Preporucujem D.S. u najvecim kolicinama, i jos trista grama vise " da poraste dete" - kako na pijaci umeju dobri seljaci da vam stave vocku vise na kantar, kad zavrse merenje. Majke mi, zdrav je D.S. za duh!
S tim u vezi... nasla sam lepu stranu:
www.leksikon-yu-mitologije.net Je l' se seca neko AKIAK cizmica?
A blog kao dnevnik - stvarno covek moze da se oseti kao neko ko nepristojno viri preko ramena u tudju svesku, ali...sadrzaj zavisi od tvorca, on postavlja granice - sebi i citaocima.
Upoznavanje sa tudjim iskustvima, a da ne moras fizicki da prosiris krug poznanika/prijatelja, po meni je veoma znacajno. Saznas gde mozes lepo da letujes (a nije ti kuma tamo bila pa ti preporucila) i da - puj-puj, ne trebalo! - teska bolest nije kapitulacija... i tako to
