Blentava sociologija...

[Umri_muski]

Posto ovu normalnu sociologiju svojataju i deformisu do neprepoznavanja, uvlaceci se u .... trendovima....ovde mogu da pisem o blentavoj sociologiji a vi vidite koliko je blentava..

Krenimo od naseg podneblja i sta je najkarakteristicnije kod nas....

Efekat inferiornosti....
Umesto da ga kvalitetnija osoba motivise, ona stvara efekat inferiornosti , nelagodnost i povlacenje.
Kad su mnogi u zelji da dominiraju , potpuno zamire mogucnost motivacije boljim , vec se sve svodi na osecaj inferiornosti u odnosu na tog boljeg.

Efekat kontrasta
Osoba se ne identifikuje sa bilo kojom drugom osobom , vec sve uporedjuje sa sobom i na osnovu uporedjivanja donosi zakljucak da to nije okruzenje za njega....tj krece u ponistavanje uticaja, statusa i drustvenih veza koje postoje u takvom okruzenju , vrsi destrukciju okruzenja samo zato sto je uocio kvalitetnije osobe u osobinama koje su mu vazne.

Efekat neutenticnosti
Osoba sve sto je sposobnije ocenjuje kao nerealno , tj postavlja lestvicu sopstvene dominacije kao vrh realnog kvaliteta, dok je ostalo neutenticno , lazno ili na neki nacin profesionalno unapredjeno.Potpuna degradacija autortieta i identiteta kvalitetnjije osobe.

Efekat pretnje statusu
Sve se prenosi na polje statusa, sve shvata kao napad na svoj status, tako da superiornost osobe postaje napad na njegovu poziciju , koja nije zvanicno deklarisana kao superiorna ali je uvek dokazano superiorna...
Cesto se vrsi transferaza pretnje i na ekonomsko polje, fizicka ili superiornost u vestini se smatraju dovoljnim razlogom za prekid posla i ekonomske saradnje..
Cesto se javlja kod osoba koje koriste svoju dominaciju sile kao pomoc pri uspostavljanju odnosa u poslu dominacija i uticaj preko nasilja ili pretnje....

Resenja
Koristiti posrednike u komunikaciji , valentne saradnike...obicno se kod muskih osoba koriste lepe zene kao posrednici i subjekti koji omeksavaju dominaciju i sukob dominantnih pokusaja , rade valentne veze izmedju svih ucesnika...

 

[Umri_muski]

Vrednost firmi i pozeljnost investiranja u firmu

U proslosti je ekonomija bila glavni faktor za odredjivanje potencijala firme, a samim tim kad su akcije kao deo obecanog profita u pitanju , onda je i cena akcija bila cisto ekonomska racunica.
Ta ekonomska racunica je zavisila od kvartalnih prihoda, rashoda, kratkorocnog potencijala

Medjutim, sve se to menja formiranjem berze kao trgovine akcijama ali i plasmanima novca i kapitala..
Deformacuja koju uvodi kapital je da njemu nije bitno nista osim umnozavanja samog sebe, sve ostalo je stvar koju ce da istrgne i savije...
Deformacija koju uvodi plasman je mnogo novih faktora koji postaju bitni a nisu uopste ekonomski..

Kapital racuna na dugorocne trendove i kretanje, jer i sam pocinje da uracunava taj trend u cenu kostanja proizvoda pa i profit...prestiz povecava cenu , ali i ulaganja u buduce verzije unapredjenja te grane proizvoda...

Kapital jos unosi faktore kao sto su
makroekonomski faktori ,
tipa inflacija, stabilnost trzista , kamatne stope, trosak poslovanja, korupcija..burto domaci proizvod, tj potencijal trzista, nezaposlenost,

monetarna politika
najava popustanja ili stezanja i likvidnost u sistemu , u drzavi

trzisna psihologija ,
trendovi i narativi, npr eko, antinafta, zivotinje ..


Plasman i trgovina akcija i kapitala....
To je jedan novi deo svega, i toliko je narastao i postao znacajan da je pojeo sve ostale delove, cak i kapital...
Klasican primer je kriza u stanbenoj a pre toga u com industriji

Fondovi , gradjani , bogati pojedinci se bave parasocioloskim uticajima tj zele da vladaju na osnovu svog ulaganja u pojedine akcije....zele vlast preko ulaganja, tako da akcije vise nemaju karakter novcanog kredita ili udela u profitu nego dobijau karakter parasocioloske vlasti...
Fondovi kad traze metu za investiranje vise ne gledaju sve ono ekonomske ili makroekonomske faktore, vec im veoma bitno postaje dostupnosti naplativost, i isplativost...
Plasman finansijskog proizvoda....a nikakva veza toga i same kompanije ne postoji...
Postoje neke udaljene veze....akvizicija, likvidnost sve ostalo odlazi u vetar..
Menadjerima fondova je najbitnija procena institucija sa autoritetom da su svoj posao obavili nekriminalno , a dobit ili gubitak ih uopste ne interesuje...dobijaju i u dobitku i u gubitku , placeni su po vremenu ili po obimu transfera....

Zato se stvaraju nove grupe faktora

Algoritamsko investiranje i plasman

Autoritetne procene i ocekivanja, kao i validitet...skidaju odgovornost i uticu na vrednost akcija vise od samog ekonomskog izvestaja kvartalno ili godisnje...ili potencijala kompanije..

plasmani akcija i trgovanja
npr ako nastaje neko ogranicenje u plasmanu , to utice na akcije cak i ako prihodi nece biti promenjeni , jer uticu na najveceg faktora u prici , na investicione fondove, npr najava ratova, kriza, blokada,

unutrasnje spekulacije i premestanja pozicija unutar velikih fondova...
Ovo u sustini ne bi trebalo da ima ikakve veze sa cenom akcija na trzistu i na berzi , jer firma posluje na svoj nacin stabilno , prihodi stabili , profit i dividenda stabilna, ali nije tako , jer je fondovski parasocijalni uticaj ogroman....i ako unutar fonda nedostaju sredstava i moraju da se preraspodele, to ce uticati mnogo vise na vrednost akcija koje su vecinski u paketu , nego da stvarno postoji varijabilnost prihoda i trzisnih okolnosti..

Zato su danas cene, trendovi i prihodi toliko relativni u odnosu na proizvodnju da je nekad totalno nebitno kolika ce biti proizvodnja...ili potaznja...


Naravno da to dovodi do nestasice u duzem periodu ali zanimljivo nije obavezno da dovodi i do prilagodjenja cena....dakle logika zakoni ponude i potraznje vise ne vaze ni u tom zakonu i pravilu....

To je i pokazano u praksi k5rajem marta 2023 kad su enormne kolicine novca koji je bio odvojen za sanaciju kovida i za pokrivanje posledica da bi se sprecio jos veci haos koji je mozda sledio pa je bio ocekivan, odjednom postalo dostupno za malverzacije vladama, pa se desio transfer tog novca u najisplativije sklanjanje i kradju , a to je transformacija u zemljiste i nekretnine....
To je u EU i u Srbiji trajalo nesto vise od 4, 5 meseci pre nego sto je trziste reagovalo , tj bilo je potpuno nesvesno ogromnog transfera nepostojeceg novca za pljackanje vlasnika nekretnina preko trenutnih vlasti u EU i u Srbiji...

Ideja da odvojeni novac moze da se iskoristi za pokretanje proizvodnje nakon stagnacije usled kovida, nije se primio medju pripadnicima vlasti , pa ni kod nas...
Ideja o racionalnom koriscenju tog novca nije se primila, primila se samo alavost, moze nam se niko nas nece tuziti niti osuditi i vozi misko , razvljaj po kupovini zemljista i u manjem obimu nekretnina...