Blagovesti – jedan od najradosnijih praznika

[Nina]

Danas, 07. aprila, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg. tačno devet meseci pre Božića.

Rečima arhangela Gavrila: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, počinje preobražaj sveta. Hrišćansko predanje kaže da je u tom trenutku Duh Sveti sišao na Bogorodicu, označavajući čudesno začeće i najavljujući dolazak Mesije.

Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 7. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.

Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime.
Blagovesti se u pravoslavlju ubrajaju među dvanaest velikih praznika.
Pre Drugog svetskog rata ovo je bila slava društva „Srpska majka”, koje se staralo o deci.

 

[Nina]

 

[Nina]

Običaji i verovanja na Blagovesti

Blagovesti su oduvek smatrane danom novih početaka, plodnosti i buđenja prirode, pa se verovalo da sve što se tada započne – rađa dobar i srećan ishod.
Na ovaj dan se ustaje rano, a prema narodnoj tradiciji, devojačka pesma označava radost i blagostanje. Dan se dočekuje veselo, uz blagoslov prirodi i životu.
Devojke i žene su se češljale ispod voćke – naročito ispod kruške, jabuke ili trešnje – verujući da će im kosa biti lepša, gušća i brže rasti. Ovaj ritual predstavlja simbol ženske snage, plodnosti i zdravlja.

Dobar običaj bio je umivanje u reci ili potoku, jer se smatralo da će voda toga jutra oprati sve loše, uneti svežinu i zdravlje u nadolazeće proleće.
Žene koje su želele decu odlazile su u crkve i manastire posvećene Blagovestima, kako bi se pomolile Presvetoj Bogorodici. Smatralo se da je ovaj dan posebno blagotvoran za plodnost i početak majčinstva.

Blagovesti označavaju i početak poljoprivrednih radova: tada se iznosi seme na sunce, počinje setva žita, kalemi voće, orezuje loza. Voćari smatraju ovaj dan najsrećnijim u godini za sadnju i kalemljenje.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da se tog dana pale vatre ispred kuće ili u dvorištu. Verovalo se da se na Blagovesti bude zmije i insekti, pa se vatra koristila kao zaštita, ali i kao simbol svetlosti i pročišćenja.

 

[Nina]

Veruje se da je ovaj dan idealan za prolećno čišćenje doma. Stari su govorili da treba „izbaciti iz kuće sve što vas guši i čini vas nesrećnima“, ne samo stvari, već i loše misli.

Od Blagovesti pa sve do Velikog petka smatra se povoljnim vremenom za važne odluke i nove početke. Bilo da je reč o gradnji, otvaranju posla, spremanju ispita, donošenju životnih odluka – veruje se da će sve što tada započne imati blagoslov i uspešan ishod.

Naši stari su govorili da od Blagovesti zima prestaje, a priroda se budi. S obzirom da praznik pada u proleće, veruje se da toplije vreme nakon ovog dana označava trajni rast, rađanje i obnovu.

U duhovnom i narodnom smislu, Blagovesti nas podsećaju da su radost, vera i nada uvek početak svakog dobrog puta. Ovo je praznik koji nas uči da sa verom i mirom u srcu možemo promeniti svoj tok, otvoriti novo poglavlje i krenuti iz početka.
Zato danas zastanite, oslušnite prirodu, zapalite sveću, pomolite se, pročistite svoj prostor i misli. Jer možda baš danas stigne i vaša blaga vest.

 

[xdrki]

Od Boga milost i zdravlje svima nama i svima za koje se molimo

 

[Gedeon]

SVETO JEVANĐELJE
PO LUKI

(SPC prevod)

1. glava

Blagovijest Presvetoj Djevi Mariji

19. I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da ti govorim i da ti ovo blagovijestim.

26. A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret,

27. Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija.

28. I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!

29. A ona vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav?

30. I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga!

31. I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus.

32. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova;

33. I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja.

34. A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

35. I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

36. I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

37. Jer u Boga je sve moguće što kaže.

38. A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje - neka mi bude po riječi tvojoj! I anđeo otide od nje.

Posjeta Marije Jelisaveti

39. A Marija ustavši onih dana otide hitno u gorski kraj, u grad Judin.

40. I uđe u dom Zaharijin, i pozdravi Jelisavetu.

41. A kad Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dijete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga,

42. I povika uzvišenim glasom i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!

43. I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mojega meni?

44. Jer gle, kada glas pozdrava tvojega dođe u uši moje, zaigra dijete od radosti u utrobi mojoj.

45. I blago onoj koja vjerova, da će se izvršiti što joj je kazao Gospod.

46. I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;

47. I obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu,

48. Što pogleda na smjernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji.

 

[skura58]

 

[Маки]

Нека је срећан пpазник.