https://www.krik.rs/rodoljub-milovic-u-vrhu-vlasti-ima-saradnika-zemunskog-klana/
Rodoljub Milović: U vrhu vlasti ima saradnika zemunskog klana
Da li je zemunski klan još aktivan, ko su njihovi ljudi u vlasti i kakve veze imaju sa narko-kartelom Darka Šarića, kako je politika kriminalizovala policiju, ko je pritiskao zaštićene svedoke, kakva je bila uloga doskorašnje državne sekretarke Dijane Hrkalović, o tome ko urušava sistem bezbednosti, otkriva Rodoljub Milović, penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Srbije. On ekskluzivno za KRIK i NIN tvrdi da sadašnje stanje bezbednosti podseća na devedesete tokom kojih su ljudi iz vrha države negirali postojanje organizovanog kriminala u svojim redovima, kada je bila vidna politizacija policije, dok su službe bezbednosti štitile političare na vlasti, umesto građane.
„Indikativno je da se ljudi za koje sam tvrdio da su aktivni saradnici zemunskog klana i sada pojavljuju kao deo ove poslednje priče, mislim konkretno na Šarićevu organizovanu kriminalnu grupu“, ističe Milović. Jedan od njih je ministar zdravlja Zlatibor Lončar za koga Milović prvi put javno kaže da je vršio pritisak na svedoka saradnika iz postupka protiv zemunskog klana Zorana Vukojevića Vuka, koji je kasnije ubijen, da „promeni stranu“ i odustane od svedočenja. Na sličan način je, prema Milovićevim rečima, deceniju kasnije vršen pritisak na prvog srpskog svedoka saradnika Ljubišu Buhu Čumeta, koji je zatim i uhapšen.
„Upravo su Lončareva supruga Vesna Lončar i kum Miodrag Stojanović, pripadnik BIA, povezani i sa slučajem Šarić“, otkriva Milović. „Nemoguće da je slučajnost da Lončareva žena ugovara sastanak sa jednim od visokokotiranih ljudi iz narko-klana, a da ga dovozi njegov kum, bez obzira na to što je službenik BIA“, kaže Milović i navodi da je Vesna Lončar u ime Dragana Dudića Frica, jednog od šefova Šarićevog narko-kartela, kontaktirala policiju i ugovorila sastanak. Lončarev kum Miodrag Stojanović je, inače, prošle nedelje upucan u ruku.
Pišu: Stevan Dojčinović, Vuk Cvijić (NIN)
Govorite o vezi ministra Lončara i zemunskog klana?
Zlatibor Lončar pojavljuje se u predmetu „zemunci“ i u slučaju Šarić. U izjavama svedoka saradnika, na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, čuveni doktor Lončar dovodi se u vezu sa stradanjem nekih ljudi koji su bili deo protivničkog tabora zemunskom klanu.
Kupio je stan od supruge Sretka Kalinića (glavni ubica „zemunaca“), a Miladin Suvajdžić – Đura Mutavi („zemunac“ i svedok saradnik) po nalogu Dušana Spasojevića (šef zemunskog klana) mu je obezbedio nameštaj za taj stan.
Šef „zemunaca“ Spasojević i Zlatibor Lončar
Često se vratim u te daleke godine i setim razgovora sa svedokom saradnikom Zoranom Vukojevićem Vukom, koji je onako mučki ubijen i zapaljen pored auto-puta ka aerodromu. Snimali smo taj razgovor gde on kaže: „Znaš Roćko, kod mene je dolazio
Pana“ (Petar Panić, Šešeljev telohranitelj), pa je onda kod njega dolazio „doca Zlatko“ (Zlatibor Lončar) koji je predložio da se Vukojević vidi sa Vojom, čovekom iz Čačka. Bili su nam poznati identiteti Pane i doce Zlatka, a konstatovali smo da je Voja – Voja Ivanović zvani Crnogorac. Vukojević mi priča da doktor dolazi sa tim Vojom, pa dolaze i Pana i opet taj Voja. Predlažu Vukojeviću da „stane na pravu stranu“ jer će da krene napad, plasiranje gnusnih laži protiv tužioca Jovana Prijića i policije i da postoji mogućnost da budemo uhapšeni.
Deceniju kasnije, slična stvar se dogodila kada je Lončar već postao ministar. Maja 2014. pozvao me Aleksandar Vučić i pitao „šta rade ovi tvoji“? Pitam: „Koji moji“, a on kaže: „Ljubiša Buha Čume“ (svedok saradnik). Bio sam ispred Tužilaštva za organizovani kriminal zadužen za njegovu bezbednost, ali on nije bio „moj“. Kaže mi da je Buha svojim kolima namerno ugrozio život ministra Lončara. To se da lako proveriti. Zovem načelnika kriminalističke policije Beograda, kažem: „Treba mi izveštaj za kretanje Buhe za taj dan.“ Vidim da Buha nije bio fizički prisutan tu, da nije mogao da ga ugrozi. Lokacija Buhe je bila u Vojvodini, a Lončara u Beogradu. Nakon toga proverim i kretanje mobilnog telefona Buhe koje potvrdi isto. Dovode Buhu i pitam ga gde je bio juče u to vreme, a on kaže da je bio tamo gde su pokazali izveštaji i insistira na poligrafskom testiranju. Završena priča i ja podnesem izveštaj Vučiću koji je tada šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Vučić me zove i kaže: „Hoćeš da kažeš da Lončar laže“? Odgovaram: „Lončar laže, ali to nije moj problem“. Međutim, Buhu je ubrzo privela BIA da razgovaraju na iste okolnosti. Javio mi se nakon što je izašao iz BIA i rekao mi je: „Pitali su me i ovde (BIA) gde sam bio, da li sam hteo da ubijem Lončara“. Dok je bio tamo, neki autoritet iz BIA mu je poručio: „Pređi na pravu stranu, uhapsiće Rodoljuba Milovića“. Postavljam pitanje – ako je Lončar doveo Voju Crnogorca iz Čačka da skrene pažnju Vukojeviću da pređe na pravu stranu, zar ovo sa Čumetom u BIA ne podseća na to? Strah me je da su službe bezbednosti stajale u nekim momentima na neku kontrastranu, da li je to zbog politizacije ili zbog nečega sasvim drugog… U mom slučaju, malo su omašili priču i okliznuli se.
Spominjete i Vojislava Šešelja kao jednog od vaskrslih „zemunaca“? On vas često napada u javnosti?
Bilo je za očekivati od
Šešelja da me napadne, imajući u vidu njegovu saradnju sa pripadnicima zemunskog klana. Mene sve ovo vraća u daleke devedesete kad smo svi ćutali na neke ogavne izjave tih polupolitičara koji su mahali pištoljima na beogradskim ulicama, budili agresivnost, slali omladinu u rat, crtali nove granice na Balkanu, a nisu imali ni ideju, ni predstavu šta će sutra da se desi kad prođe taj krvavi rat. Lični sukob Šešelj i ja nemamo. Napada me zbog mog profesionalnog rada tokom kojeg sam utvrdio njegovu umešanost u dešavanja oko ubistva premijera Đinđića. Osnovano tvrdim da je Šešelj veoma aktivan član zemunskog klana. Svedoci saradnici Suvajdžić i Vukojević govorili su o Šešelju. Materijalni interes je kod Šešelja bio preovlađujući, kada sagledamo izjave tih svedoka. Suvajdžić je nosio u opštinu Zemun 20.000 evra za porodicu Šešelja. Vukojević decidirano navodi da je Šešelj u više navrata primio u ime Srpske radikalne stranke od vođe „zemunaca“ Dušana Spasojevića 200.000 do 300.000 evra. Sećam se da je spominjao i blindirani džip koji je Šešelj dobio od Spasojevića. Vukojević je ispričao i da je u dogovoru sa Šešeljem drugi šef klana Mile Luković organizovao lažne demonstracije hrvatskih građana u Zemunu, na kojima je uzvikivao: „Živeo Ante Pavelić“, čime je hteo da raspiri nacionalnu mržnju.
Rodoljub Milović (foto: Milan Ilić/RAS)
Uveren sam da je Šešelj bio jedan od onih ljudi koji su insistirali na ubistvu premijera Đinđića. Prema izjavama svedoka, on je pre odlaska u Hag tražio da ubiju, sem Đinđića, i Gašu Kneževića (profesor prava i ministar prosvete u Đinđićevoj vladi), koji ga je smenio sa fakulteta. Smatram da je Šešelj zasluženo bio deo krivične prijave koju smo podneli. Ne znam šta je bilo kasnije na sudu, ne ulazim u to, samo znam da sam ja bio jedan od policajaca koji je insistirao na tome da Šešeljevo ime bude u krivičnoj prijavi za ubistvo predsednika Vlade.
Optužuju vas da ste ubili vođe zemunskog klana. Šta se desilo u Meljaku?
Taj događaj je jednostavna stvar. Bio sam jedan od prvih policajaca Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala koji je ušao u taj prostor, nakon što su Spasojević i Luković izgubili život. Prvi i osnovni zadatak svakog policajca je da vidi da li treba nekome pružiti prvu pomoć, a oni su već bili mrtvi pre mog ulaska u dvorište. Odmah sam informisao svog neposrednog starešinu, poslata je uviđajna ekipa, dolazi tužilaštvo, sud i tako dalje. Nakon toga moja ekipa, operativni radnici i ja, pokušavamo da nađemo tog trećeg čoveka koji je pobegao, a za koga tada nismo znali da je Bagzi (Dejan Milenković, kasnije svedok saradnik). Da sam se sa vođama „zemunaca“ sreo u nekim drugim okolnostima, ne znam šta bi se desilo, jer je njihova grupa zvala moju majku i pretili su ubistvom mog deteta. Ali čovek profesionalac mora da zna šta mu je zadatak. Mi smo krenuli u taj zadatak, podeljeni u dve grupe. Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) vodila je prvi nastup, kao i uvek prilikom hapšenja ljudi koji mogu da ugroze nečiji život. Mi, operativci došli smo zajedno sa SAJ-om, a oni (pripadnici SAJ) su nam rekli: „Vi dalje ne možete.“ Obezbeđen je ulazak u naselje i desilo se to što se desilo.
Dijana Hrkalović je napustila MUP, ali su mnoga pitanja ostala otvorena o njenoj ulozi u policiji?
Dijana Hrkalović (foto: mup.gov.rs)
Nemam ništa protiv nje, ali imam protiv politizacije i kriminalizacije policije. Politizacija sa sobom uvek nosi kriminalizaciju, jer neko ko je opterećen političkim angažmanom može da ne preduzima radnje koje su predviđene zakonom i tada čini krivično delo – prikrivanje. Imali smo to u
Savamali, sa objektom na vrhu Kopaonika… Zato je politizacija policije pogubna. I često onaj ko ima politički angažman sebe stavlja na nekakav pijedestal. Tako su pravljeni spiskovi nepodobnih. Bilo je stotinak dobrih ljudi i policajaca iz UKP-a koji su stavljeni na neki ogavni spisak, i tako poslati u službu za analizu rizika, sa krajnjim ciljem dobijanja otkaza. Postavlja se pitanje sa kojim pravom neko ko je juče došao u policiju te ljude nipodaštava i ko mu je naložio da deli profesionalce na politički podobne i nepodobne?
Kako je Hrkalović sa pozicije zamenice šefa kabineta ministra imala takvu moć?
Ona u moje vreme nije bila deo profesionalne policije, niti je mogla da bude. Dok sam ja bio starešina morala je da se prođe edukacija. Da se nauče osnovne stvari koje kriminalistički policajac radi na terenu – da zna šta je uviđaj, da prođe sve linije rada u beogradskoj kriminalističkoj policiji, da shvati šta je saradnik, šta je prijateljska-poznanička veza, šta je informator…
Koliki je uticaj politike na policiju danas?
Sadašnjost me podseća na gašenje POSKOK-a. Izgleda da smo čačnuli neke njihove. Javljaju se neke aveti prošlosti – Šešelj, Lončar, Beba… Kao načelnik UKP-a suprotstavio sam se sadašnjoj vlasti, političkim postavljenjima nekih ljudi u kriminalističku policiju. Rekao sam im da te ljude ne samo da ne mogu da postavljaju na funkcije, nego da oni ne smeju ni da nose legitimacije. Pokušao sam da sprečim politizaciju UKP-a, ali nisam uspeo. Jako mi je žao zbog toga, jer je meni ostalo srce u kriminalističkoj policiji koja opet može da bude među najboljima u Evropi.
За цео текст кликните на линк горе
Malo si ti pomešao... 
Rodoljub Milović (foto: Milan Ilić/RAS)
Dijana Hrkalović (foto: mup.gov.rs)
