- Poruka
- 334.461
"Kan od Najmana je bio star. Zadrhtao je na vetru brdo. Daleko ispod je vojska koju je okupio pružila otpor čoveku koji je sebe nazvao Džingisom. Više desetina plemena sa Najmanima u podnožju odolevala je talasima neprijatelja napada. Kan je čuo povike i vriske koji su odjekivali u čistom planin vazduh, ali je bio skoro slep i nije video bitku..Bitka je završena. Na bojnom polju ležale su stotine mrtvih, ali još hiljade boraca se predalo.
»Jesu li moji sinovi preživjeli?« prošaptao je kan, prvi se put pomaknuvši. Ispružio je ruku i uhvatio rukav Kokčuove halje.
»Nisu«, rekao je Kokču, iznenada obuzet gorčinom.
Ruka se spustila, a starac je beživotno klonuo. Dok ga je Kokču gledao,one mliječne oči još su se jednom podignule, a u njegovu držanju bilo je neke snage.
»Onda neka Džingis dođe«, rekao je kan.
»Da ste mi se pridružili, prihvatio bih Najmane uza sve počasti«, rekao je Džingis Kan
Stari kan je prema njemue uputio prazan pogled.
»Čuo si moj odgovor«, rekao je, snažnim glasom. »A sad me pošalji mojim sinovima.«
Džingis je kimnuo. Činilo se da se njegov mač spušta nekako sporo. Skinuo kanovu glavu s ramena, tako da se zakotrljala nizbrdo.
Telo se nije gotovo ni trgnulo od udarca oštrice, te se samo malko nagnulo u stranu."
citat iz knjige "Gospodar strela"
Pre nego što su Mongoli osvojili Aziju početkom 13. veka, Džingis-kan morao je da osvoji Mongoliju. Njegov glavni rival bio je njegov prijatelj iz detinjstva Jamuka, koji je sklopio opasnu koaliciju protiv Džingisa. Konflikt je trajao godinama, a Džingis je povremeno gubio gotovo sve pratioce. Napokon, Jamuka se povukao na teritoriju plemena Najman.
Džingis ga je u stopu pratio, ali je njegova vojska na odredište stigla potpuno iscrpljena i brojno slabija od Najmana. Kako bi prikrio pravo stanje, naredio je svojim ljudima da zapale više vatri, tako da je njihov logor izdaleka izgledao mnogo veće.
Kad je bitka počela, Najmani su se razbežali, Jamuka je uhvaćen, a Džingis proglašen vladarem Mongolije.
»Jesu li moji sinovi preživjeli?« prošaptao je kan, prvi se put pomaknuvši. Ispružio je ruku i uhvatio rukav Kokčuove halje.
»Nisu«, rekao je Kokču, iznenada obuzet gorčinom.
Ruka se spustila, a starac je beživotno klonuo. Dok ga je Kokču gledao,one mliječne oči još su se jednom podignule, a u njegovu držanju bilo je neke snage.
»Onda neka Džingis dođe«, rekao je kan.
»Da ste mi se pridružili, prihvatio bih Najmane uza sve počasti«, rekao je Džingis Kan
Stari kan je prema njemue uputio prazan pogled.
»Čuo si moj odgovor«, rekao je, snažnim glasom. »A sad me pošalji mojim sinovima.«
Džingis je kimnuo. Činilo se da se njegov mač spušta nekako sporo. Skinuo kanovu glavu s ramena, tako da se zakotrljala nizbrdo.
Telo se nije gotovo ni trgnulo od udarca oštrice, te se samo malko nagnulo u stranu."
citat iz knjige "Gospodar strela"
Pre nego što su Mongoli osvojili Aziju početkom 13. veka, Džingis-kan morao je da osvoji Mongoliju. Njegov glavni rival bio je njegov prijatelj iz detinjstva Jamuka, koji je sklopio opasnu koaliciju protiv Džingisa. Konflikt je trajao godinama, a Džingis je povremeno gubio gotovo sve pratioce. Napokon, Jamuka se povukao na teritoriju plemena Najman.
Džingis ga je u stopu pratio, ali je njegova vojska na odredište stigla potpuno iscrpljena i brojno slabija od Najmana. Kako bi prikrio pravo stanje, naredio je svojim ljudima da zapale više vatri, tako da je njihov logor izdaleka izgledao mnogo veće.
Kad je bitka počela, Najmani su se razbežali, Jamuka je uhvaćen, a Džingis proglašen vladarem Mongolije.
