Битка на Косову пољу 1389

A kako misliš da je realno realno skončao?
скончао је природном смрћу, на Тамерлановим двору, где је био заточен. није држан у кавезу, решеткама или тамници. имао је своје одаје и послугу. према њему су се односили са довољно уважавања, јер Бајазит је био изданак племенитог турског рода, што су племенска друштва Средње Азије веома ценила. није доживео никаква мучења или понижења, осим ако понижењем не сматрамо саму чињеницу да је поражен, заробљен и против своје воље одведен на двор свог главног противника, да гледа славу и моћ његове владавине.
 
Druga verzija je da je popio otrov koji se nalazio u njegovom prstenu, a treća i najverovatnija da je Tamerlan naredio njegovo pogubljenje.
Hm, pazi, ne znam za Mongole, ali vladari uglavnom ne ubijaju zarobljenog vladara jer im može biti od koristi (otkup, ustupanje teritorije, na kraju krajeva, i on (Tamerlan,) može dospeti i biti ubijen.
 
скончао је природном смрћу, на Тамерлановим двору, где је био заточен. није држан у кавезу, решеткама или тамници. имао је своје одаје и послугу. према њему су се односили са длвољно уважавања. није доживео никаква мучења или понижења, осим ако понижењем не сматрамо саму чињеницу да је поражен, заробљен и против своје воље одведен на двор свог главног противника., да гледа славу и моћ његове владавине.
Koliko je prošlo od bitke do njegove smrti?
 
Bitka kod Angore je bila 1402. on umro u martu 1403? Jel realno da misliš da nema veze s zarobljavanjem?
наравно да има везе. осионом, гордом и плаховитом Бајазиту заточеништво је пало горе од саме смрти. кажу да је Карађорђе за пар година изгнанства уј Русији толико пропао и остарио да су га савременици једва препознали. такви људи се поједу изнутра.
 
Када је у питању битка код Аннгоре која се одиграла највероватније 20.јула 1402.године (ибн Арабшах наводи други датум) и заробљавање Бајазита и Оливере, остао је глас о заробљавању Бајазита који је злостављан у кавезу. Такву верзију преноси турски историчар Мехмед Нешри (овдје стр 354-5) који је писао неки вијек послије
Прича о Оливерином и Бајазитовом заточеништву је веома брзо популарисдана у Европи, нашла је већ од XVI вијека своје мјесто у популарној култури, најчешће кроз драме и опере. Према причи, Тамерлан је држао Бајазита у жељезном кавезу док је Оливера била присиљена да му служи као роб. Према тој причи, на крају су обоје извршили самоубиство.
Tamerlan_und_Bajazet_(Celesti) (1).jpg

Тимур понижава Бајазита и Оливеру, слика Андрее Целестија, око 1.700 године

Ипак ову верзију о заточеништву Бајазита нису пласирали турски писци у каснијим временима већ ју је изнио Тимуров биограф Ахмед ибн-Арабшах (овдје преведено на енглески стр. 184)
Arabsah 184.jpg

гдје пише да је ибн Осман (потомак Османа Бајазит) ухваћен и везан оковима као птица у кавезу. Ахмед ибн-Арабшах је лично познавао Тимура од 1401.године а касније је био на двору османског султана Мехмеда I.

Доста другачију верзију износи други Тимуров биограф Шараф ад-Дин Али Јазди (овдје сзр. 299-300 и овдје)
Превод са персијског на руски;
Из той группы бахадуров, преследовавших Йилдырым Баязида, Султан Махмуд-хан настиг его, связал и привел. Во время вечернего намаза Йилдырым Баязида привели к мироспасительному порогу. Сахибкиран велел: «Развязать ему руки и ввести его с уважением!» Итак, его ввели к государю с уважением, государь тоже отнесся к нему очень уважительно. Посадил его перед собой и сказал: «Сколько наставлений мы говорили тебе, ты не послушался. Все, что случилось — это то, что от тебя досталось тебе Ты в мой адрес высказал такие слова, что я вынужден был прийти сюда. А иначе ты бы был с нами в добрых отношениях и служении. Тебе бы такой день не достался. Я столько ждал и отсрочивал, полагая, что ты одумаешься, и мусульманам не достанутся хлопоты. Если бы ты послушался меня и был в хороших отношениях, я бы дал тебе войско, и ты ходил бы на священные войны. И сколько бы тебе ни потребовалось войска, имущества, снаряжения, коней и оружия — я бы дал все. Чисто условно я от тебя просил крепость Кемаху и сказал, пошли своего доверенного человека, дабы мы с тобой совершили договор и согласие. Но нет, ни одно из этих предложений ты не принял, и от тебя ничего, кроме вражды, не исходило. Именно поэтому тебя постиг этот сегодняшний день. Всем совершенно очевидно, что, случись со мной те события, которые ныне случились с тобой, что бы ты сделал со мной и с моим войском. Однако потому что Господь великий и всевышний даровал мне победу, тебе и твоим людям я не буду делать ничего, кроме добра».

Йилдырым Баязид, придавленный и пристыженный, признал свою вину и сказал: «Да, я совершил ошибку, что не послушался Сахибкирана, с этой стороны я получил заслуженную кару. Если Сахибкиран простит и пощадит меня, то пока я жив, вместе с сыновьями ничего, кроме служения, не буду делать».

Сахибкиран благодаря своему милосердию и великодушию, надел на него царский халат и добрыми словами поднял его дух. Кесарь, увидев такое милосердие и великодушие, сказал благословение и затем просил: «Мои сыновья Муса и Мустафа во время боя были со мной. Мое сердце с ними. Я прошу милости у Сахибкирана, чтобы он послал человека узнать об их обстоятельствах. Прошу доставить мне сведения, живы ли, мертвы ли они?»

Сахибкиран приказал: «Тавачиям пойти и доставить сведения о них!» Через несколько дней нашли Мусу и привели к Сахибкирану. Сахибкиран надел на него царский халат и отправил к отцу. Для Йилдырым Баязида построили царский белый дом. Для его охраны поставил Хасан Барласа и Баязид Чимбая. Сахибкиран оказывал Йилдырым Баязиду каждый день милости и почести, и, приглашая его к себе, устраивал беседы и поднимал дух.
Шараф ад-Дин Али Јазди био је у служби једног од Тимурових синовса, имао је информације из прве руке, значи примарни је извор, и он такође пише да је Бајазит заробљен и окован али да је Сахибкиран (ПС. монголска титула Тимура, значи величанствени, кованоица састављена од арапске ријечи Сахиб = владар, и ријечи киран на урду језику = свјетлост) наредио одмах да му се скину окови, указао је поштовање Бајазиту, њега и синове обукао је у краљевску одјећу те му додијелио бијели дворац на располагање а према њему се са милошћу и поштовањем односио.

Шараф ад-Дин Али Јазди глорификује и велича чињења и поступке Сахибкирана Амир Тимура, присутна је тенденциозност као уосталом и код ибн-Арабшаха и других аутора.
 
Poraz na Kosovu, i kasniji pad pod Otomane, ako se zaista desilo kako istorija i mitovi kazu, je verovatno najbolja stvar koja se mogla desiti nasem narodu u to vreme. Pod Turcima smo sacuvali veru, jezik, kulturu i obicaje. Bilo je zlocina, bilo je losih stvari, od Srbije su napravili tursku kasabu i doneli Islam, gradili dzamije, ali su takodje i sacuvane nase svetinje. Pogledajte sta se desilo po Juznoj i Srednjoj Americi gde su dosli Spanci i Portugalci. Tamo se gvoori spanski, a religija je postala hriscanstvo, unisten im je identitet i nacionalna svest, ostao je robovski mentalitet do dana danasnjeg. Turci su trazili da se prizna Sultan, da se placa porez, da u carstvu bude mir, i cao dovidjenja.
 
Poraz na Kosovu, i kasniji pad pod Otomane, ako se zaista desilo kako istorija i mitovi kazu, je verovatno najbolja stvar koja se mogla desiti nasem narodu u to vreme. Pod Turcima smo sacuvali veru, jezik, kulturu i obicaje. Bilo je zlocina, bilo je losih stvari, od Srbije su napravili tursku kasabu i doneli Islam, gradili dzamije, ali su takodje i sacuvane nase svetinje. Pogledajte sta se desilo po Juznoj i Srednjoj Americi gde su dosli Spanci i Portugalci. Tamo se gvoori spanski, a religija je postala hriscanstvo, unisten im je identitet i nacionalna svest, ostao je robovski mentalitet do dana danasnjeg. Turci su trazili da se prizna Sultan, da se placa porez, da u carstvu bude mir, i cao dovidjenja.
i tebi isto.
 

Back
Top