Има овде свакаквих комичних изјава, али не свиђа ми се што их толико исмејавате.
Написали су их људи у афекту, они нису лоши људи и није лео да у овој мери уживате у њиховој повређености
Хајде овако...умерени став и објашњење због чега ми није жао твојих младих пријатеља.
Они се нису ни родили, или су били у пеленама, док смо ми ишли у школу под свећама, док су се наши родитељи малтретирали за плату која би исте вечери била безвредна, или били на принудним одморима са којих се никад нису вратили. Имали су ту срећу да одрастају у време кад се нада вратила, кад је већина нас постала сигурна да нас неће неко преклати и да нећемо умрети у немаштини, и какви су? НЕЗАХВАЛНИ.
Сумњам да пола људи са вашег форума има и право гласа. По невероватним правописним грешкама могу само да закључим да их боли ћошак за Србију; јер да стварно желе нешто да учине, ишли би у школу, знали би сопствени језик, научили би основне гласовне промене, како се опходити са неистомишљеницима, како се опходити са старијим људима (Колико сам схватила, неко је изударао старицу због ножа? Да ли је то иоле нормално? То нема везе са десницом и левицом, са црнима и жутима, то је БОЛЕСНО.)
Сумњам да та деца желе било шта друго него да, како се то лаже, пардон, каже, "имају став". Другарица ми је била на митингу 21. фебруара, видела је клинке полуголих ****** како се вешају за бандере и вичу "ПИИИИИ**КЕ!" Објасни ми како ће то помоћи Србији? Споменуо/ла си афект, то није афект; то је гомила младих људи који су толико опседнути својом људском глупошћу, пијани су к'о мајке, не раде ништа у животу и на грбачи су како своје породице тако и државе. Зашто да их поштујем? Поштоваћу их онда кад, као вееелики Срби, науче српски језик, пронађу српску тастатуру, прихвате неистомишљенике, реше да иду у школу зато што могу да помогну својој земљи као образовани људи, а не зато што "морају".
Милица Ракић је умрла у најгорим мукама као мало дете. Свако ко би том и том политичару послао томахавк чији је гелер убио ту девојчицу; за мене је ништа друго до неурачунљива особа која мисли само на свој "бол", а не пада му напамет шта би се десило да Миличини родитељи чују за тако нешто? Зашто се спрдати са нечијим болом???
Но, има наде и за нас. Ја сам лектор, и обогатићу се на тима које си управо бранио/ла. Што је више неписмених, то ја скупљам више парица; а успут ме нико не може оптужити да сам страни плаћеник, јер негујем лепоту српског језика (мммда, никако Србског, са великим словом и б...).
Иначе, гласам за број четири, мада ми је најзабавнији био ратни стратег. У теорији све лепо звучи, зар не?