Danas mi se dogodila jedna jako neprijatna situacija. Imam prijatelja koji ima bipolarni poremećaj i ima svoje plus i minus faze. Danas bio u kafiću sa još trojicom drugara, devojkom od jednog i on. I sad, jedan drug ga pita potpuno bezazleno pitanje "Jesi li ti sa Kosova". I čovek sa bipolarnim poremećajem se nešto aktivirao i počeo "Šta kenjaš ti, hoćeš sada da te izudaram, ***** ti materina, ***** jedna".
I sad, svi se gledamo među sobom šta se koji k dešava. Počeo da viče, a mi u kafiću koji je omanji. Jedan moj drug mu govori na to "Kako se to ponašaš da čoveku vređaš majku? Ako ne umeš da se ponašaš nemoj ni da dolaziš. Ajde lepo ustani i izlati napolje, ja ću da platim to što si popio, ajde izlazi". I tu mu je još nešto pričao, a ovaj samo ćuti.
I onda dolazi vlasnik kafića i kaže da se smirimo. Neka izađe ovaj što psuje majku ovome ili svi zajedno. Znači, blam me pojeo šta proživljavam. Da me izbacuju iz kafića koji redovno posećujem. I onda se kao smirio ovaj bipolarni lik, ali mu je i dalje držao lekciju ovaj što mu rekao da izađe napolje.
I onda se okrene taj sa bipolarnim poremećajem meni i kaže: Možda vama to nije uvreda, ali meni je moje poreklo jako bitno (a on ciganin - a to krije jer se ne vidi na oko). I ja mu rekoh: Mislim da nije ni vreme, a ni mesto da se tako ponašaš. I on meni odjednom "Ti ćeš meni da pričaš kako ću ja da se ponašam? Ajde ćuti tu, mene ćeš ti da učiš"
Ja ga gledam onako da li da udarim tu debelu mešinu od čoveka ili da se iskontrolišem. Nekako sam prećutao i okrenuo glavu i prestao svaku komunikaciju.
Znači blam žešći. I on se posle izvinjava liku. Njegova sreća što je taj čovek mnogo smiren i lako prašta inače bi ga neko dobro pustio kroz šake.
Treba pomoći bolesnim i potrebitim ali sve do određene granice. Oboljeli od bipolarnog poremećaja mogu biti vrlo opasni po sebe i okolinu,
