Bio sam maturant onda.Vranjske gimnazije.Skolska pri kraju,ja vec znao da cu poloziti,kako,manje bitno bilo onda.Tog jutra sam se nekako bezvoljno probudio.Zakasao sam prethodne veceri do 23 sati?! u grad.Tad je to bilo,ohoho kasno.Vranje bilo manlo mesto,nema kafica.Popilo se koje pice vise u cuvenoj kafani "Prolece" kod Tatabita.Malo su tog jutra zujale pcelice u glavi.No,kako put do moje skole,vodi kroz gradski park,nisam mogo a da ne cujem i ne vidim uobicajenu scenu u Vranju.Vranje,grad meraka,sevdaha,derta,grad ljubavi,muzike,vecite zal za mlodosti.Al ne bih ja da se merim sa jednim Borom Stankovicem,tek to jeste.Ono sto je Bora napisao u svojim delima,to jeste tako.Cak i danas.Kad bi neko i pokusao da napise nesto o Vranju,mislim da bi mogo samo Mobilne telefone,TV,i automobile da doda.Nista vise od onog sto je Bora reko vec.No.....da se vratim prici.Cujem,gledam,scena ista.Cigani,trube....setna pesma.IZGUBLJENO JAGNJE! Na travi,na cilimu sedi lokalni meraklija.Opste poznat lik.Stalno sam ja njega vidjao,kao i mnogi drugi koji su zurili na poso,u skolu.On je svakog jutra bio tu ,u parku,tacno u 7 ujutru.sa Ciganima,trubama,litrom rakije,sa pesmom.Nije dizao ruke,nije pevao.Cutao je,pusio cigaru,ispijao rakijicu.Nije obracao paznju na ljude koji su govorili:"a pusti budalu,umesto da uzme da radi nesto,on se izelgava,trosi nasledstvo.Pitacemo ga do kad,jednom ce bunar njegov presusiti." On je cutao,nije obracao paznju.Bio je nekako u svom svetu.Nikog nije primecivao.Ili sam ja to tako do tada mislio.Tek,ja sam tog jutra,ni sam ne znam zasto,zastao i dugo ga gledao.U jednom momentu,on dade rukom znak Ciganima da prestanu sa svirkom.Pogleda pravo u mene.Rece
odji ti mali ovamo.Ja se trgoh,podjoh k njemu.Kaze:Sedi mali...pa me oslovi po imenu i nadimku(u Vranje si bez nadimka niko). U skolu,a,zapita me on? U skolu reko.Pa mora li se,opet on zapita,al mu se pojavi blagi osmeh na ustima.Pa i ne mora,rekoh,kraj je godine,a ja znam vec kako sam polozio.Onda,rece on,sedi sa mnom,ako te nije sramota.Cuj sramota?! Sto bi me bilo sramota.Sramota je ukrasti,lagati,sesti i popiti nije.Seo sam...Pijes li,zapita me? Onako,po malo,rekoh.A sta volis da slusas od muzike,opet zapita? Rekoh:Bijelo Dugme,Smak,Atomsko skloniste....Ne,ne,ne...prekide me.Dobro to,rece,mlad si i valja da slusas sta ti se svidja,volis li trubu.Ko iz topa rekoh:OBOZAVAM! On se nasmeja,pa rece
a normalno,ne bi bio Vranjanac da ne volis trubu.Onda on izvadi iz totbe cokancic ,sipa mi u njega rakiju,i rece:Aj ziveli sinak! Ziveli.Dade znak rukom sviracima,i oni pocese muziku.razleze se zvuk trube do Morave.On je opet cutao.I ja sam.Naterala me ta muzika da cutim i slusam.Tek posle sat vreme,mozda ja primetuh kako se ljudi sve vise okupljaju,kako vec pocinju da dobacuju NJEMU,a i meni.Njume,kako ga nije sramota da uci dete da pije,a meni,kako me nije sramota da sedim s takvom barabom,pijancem.Na moje iznenadjenje,on opet dade znak muzici da stane.Stade muzika,a on se meni obrati recima:Vidis...pa mi ime rece,i ti se sigurno pitas:Sta ja to radim,zasto ovo radim,jel tako? Ja iskren kao i uvek,rekoh
a,bas me interesuje.On se tad podize.Pogleda okupljene ljude.Krajnje ljubazno skide sesir,nakloni im se,i pozdravi sve.Opet sede,i poce da prica: " Vidis sinko,ja sam takav kakav sam.Imam nesto usedjevine,taman da nista ne radimza svog zivota.Ja se samo radujem svakom jutru koje ugledam,radujem se zivotu.Dosta je bilo tuge.Svako jutro ja se pesmom zahvalim Bogu sto mi je omogucio da ugledam jos jedno jutro,da uzivam jos jednom u Trubi.Dakako,rece,ti si mlad,tebi to ne preporucujem.Trubu,muziku moras osetiti kao i zivot.Lepo rece Bora,:"a pesma ,nije pesma,toj bese pesma kako prvo devojacko milovanje i celivanje...." i ja se sinako,samo slazem s njim.Pesma i truba,su zivot.Zivot treba osetiti kao zenu.Voleti ga,maziti i paziti.Kao zenu.Sto ga vise volis,vise ce te voleti.samo pazi sinko,oce zena da prevari,ma kako je ti voleo.Zena je cudo...A ovi ljudi,koji me osudjuju,ma veruj sinko,i te kako bi rado bili na mom mestu,al ne mogu,ne znaju.Ne znaju,ne ne mogu.Zivot treba znati upraznjavati,zene,muzika,sevdah,merak....to je zivot,to zapamti,al ne idi za mnom.Samo upamti." Opet ucuta,dade znak Ciganima,razlegose se zvuci trube,pesma:MORE ZADADE SE CRNI OBLAK.....on me pita:'Hoces jos jedan cokancic?" Ih,sad sam vec jedva docekao.Bogami,ostadosmo mi tako do vecernjih sati,kad on rece:"A sad dosta,valja naci neku zenu za nocAj ti sinko kuci,i upamti
esmu da volis kao zenu,ali zivot ceni....voli i ceni....." Digosmo se,odosmo.Ne znam zasto mi je ovaj dogadjaj pao na pamet bas sada,tek.....pokazalo se da je lokalna legenda i te kako bio u pravu.Poslusao sam ja njega,al nisam bas iso njegovim putem.Doduse,u spomen njemu,jer je umro u medjuvremenu,al je jos dugo ziveo od tog naseg druzenja,ne retko i sam radim ono sto je upravo on radio.Priznajem,on je sa mnogo vise stila to radio.A i drugo je vreme sad................................
ops:
