"Najcesce je sudbina onog koji voli da ne moze imati voljeno bice samo za sebe.Plamen koji gori u nasem srcu ne pripada samo nama-on pripada celom svetu,pripada covecanstvu i jedno mucenje ce se pretvoriti u radost ako ga mi pravilno usmerimo.
Nije sreca biti voljen.
Svako voli sebe,ali voleti drugog,to je sreca."
Sta mislite o izgubljenim ljubavima,ali ne o vezama koje su propale ili se zavrsile na ovaj ili onaj nacin,vec o onim ljubavima koje nikad niste preziveli?O kojima ste mastali,koje su bile nemoguce,nedostizne,zabranjene?Da li dovoljno ponekad samo voleti nekog i biti srecan,ili to zauvek ostaje jedno mucenje?Da li se secate svojih neprozivljenih ljubavi,ljudi koje ste dugo,dugo voleli a sa kojima to nikad niste podelili?Da li ste se ikada zapitali da mozda i vi niste jednom bili ta osoba....
