Уколико је Биљана Плавшић стављена на пијадестал херионе као Српкиња, онда је то пораз за српски народ с обе стране Дрине. То значи да се београдски и бањалучки режими слажу с њеном оценом Одбрамбено-отаџбинског рата коју је дала у изјави Хашком трибуналу, чиме је директно Републику Српску окарактерисала као смишљен пројекат етничког чишћења, пале борце који су бранили своја огњишта и голе животе као злочинце и агресоре, њихову децу као потомке нациста који у себи носе злочиначки генетски материјал!
Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, у уторак је стигла у Београд, истовремено доживевши катарзу од издајнице до херионе чији повратак славе и Србија и Српска. Донекле се може разумети то што је на аеродрому дочекао Милорад Додик, чији су медији на менију нудили избор: ''Биљана Плавшић – херој и мученица'', ''Како је Биљана Плавшић спасавала Српску од Радована Караџића'', ''Добро нам дошла, председнице'', јер су пре дванаест година, заједно са НАТО тенковима и Алијом Изетбеговићем, јуришнули у ''спасавање Републике Српске'' од оних који су је створили.
С друге стране, немогуће је проникнути у разлоге за еуфорију ''нове, друге, Србије'', или радост Велимира Илића који се декларише као Србин, патриота. Како је могуће да ова ''друга Србија'', која је испоручила Радована Караџића и Слободана Милошевића, сатанизујући их и проглашавајући ''ратним злочинцима'' а да нису осуђени у Хагу, на овакав начин дочекује жену која је осуђена за ратне злочине? Уколико је дочек Биљани Плавшић заиста дочек особи која је осуђена за ратне злочине, онда то само говори да ова ''друга Србија'' има два лица и да би штошта могла да научи од хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића. Комшић за разлику од свих званичника Србије нема два лица. За њега је Биљана Плавшић ратни злочинац, и због њеног превременог пуштања на слободу имао је храброст да залупи врата Шведској и откаже своју посету. Званични Београд нити има храбрости да каже да је за ову ''другу Србију'' Биљана Плавшић ратни злочинац, нити има храбрости да каже да је издајник.
Уколико је Биљана Плавшић пак стављена на пијадестал херионе као Српкиња, онда је то пораз за српски народ с обе стране Дрине. То значи да се београдски и бањалучки режими слажу с њеном оценом Одбрамбено-отаџбинског рата коју је дала у изјави Хашком трибуналу, чиме је директно Републику Српску окарактерисала као смишљен пројекат етничког чишћења, пале борце који су бранили своја огњишта и голе животе као злочинце и агресоре, њихову децу као потомке нациста који у себи носе злочиначки генетски материјал!
''Сада сам се уверила и прихватам да су више хиљада невиних људи били жртве организованог и систематичног деловања да се уклоне Муслимани и Хрвати са подручја које су Срби сматрали својим. У то време, ја сам олако убедила саму себе да је ово питање опстанка и самоодбране. У ствари, и више од тога – наше руководство, чији сам била неопходан део – водило је подухват који је за жртве имао небројене невине људе. Објашњења самоодбране и опстанка не пружају оправдање...
Плодови њиховог рада – тог руководства– су јасни: гробови, избеглице, изолација и огорчење према целом свијету, који нас је одбацио управо због тих лидера'', казала је у изјави Хашком трибуналу Биљана Плавшић, купујући личну слободу ударањем жига на пресуду Републици Српској која ће тек стићи.
Није спорно, и доследно је, то што је премијер РС Милорад Додик дочекао у Београду Биљану Плавшић, зарад свог дугог пута који је прешао с њом. Али је шамар свим палим борцима, РВИ, њиховим породицама, да њиховим новцем скупљеним од пореза пошаље авион по ону која их је назвала злочинцима, погазила гробове најбољих српских синова, својим гнусним лажима оклеветала на најстрашнији могући начин и Србе и РС.
Кратка памет Србе је кроз историју увек много коштала. А, свако са сећањем дужим од девет година, може рећи – Биљана Плавшић није ратни злочинац, али Биљана Плавшић треба да одговара пред судовима Српске зарад рушења уставног поретка, њених институција и Дејтонског мировног споразума.
Тренутна хероина, слободу и комфор почела је да купује државним пучем 1997. године. Мимо Устава, распустила је НС РС, не обазирући се ни на одлуку Уставног суда РС да је њен потез неуставан. У ''одбрану РС од СДС-а и Радована Караџића'', јуришнула је на НАТО тенковима. Председница Српске, НАТО снагама, окупирала је полицијске станице широм РС и у њих инсталирала снаге СФОР-а, из њих погонећи српске полицајце који су крв давали за РС; НАТО тенковима ''ослобађала је'' ТВ предајнике и упадала у РТВ станице, како би их предала под контролу странаца; НАТО хеликоптерима, у поноћним сатима, јурила је једаног хрватског посланика у НС РС, како би у ситне сате, шачица ''Срба'', заједно са СДА и ХДЗ-ом, изабрала премијера по вољи тадашњег високог представника Карлоса Вестендорпа и Мадлен Олбрајт, оличеног у лику Додика.
Те ноћи почео је почетак краја дејтонске РС. Заједно, кренули су од предаје Брчког, прекида платног промета са Србијом, избацивања динара из употребе у РС, да би догурали до заједничког пасоша, царине, Државне граничне службе итд.
Када је одслужила своје, и постала неупотребљива, бивша председница РС завршила је у Хагу.Али, и ту је показала да је клупко њене издаје бесконачно.
Ако је неко помислио да је тачка на издају стављена у Хагу, и ту се преварио. Јер, тешко је поверовати да је баш случајно Биљана Плавшић пуштена на слободу на дан када се Караџићу у Хагу ускраћује право на одбрану. И баш на тај дан, медији у РС пренели су њен подужи интервју посвећен дискредитацији Караџића и СДС-а.
Гледајући поменути интервју, у којем се на крајње дегунатан начин спустила на ниво празноверне и неписмене бабе која комшилук покушава уверити да је својим очима видела како је крава отелила теле са седам глава, који је одисао њеном несагледивом мржњом и фрустрацијом првим председником РС, једино се могло закључити да др Караџић и није тако добар психијатар као што га хвале.
Свако са иоле патриотског осећања у себи морао је одахнути:''Хлава богу, па смо те преживели! Била, не поновила нам се!''