Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Слажем се с овим твојим запажањима о нама као групи људи који воле да читај и реалном месту у односу на генерације у којима смо стасавали.
Чињеница је да велика већина људи у мом окружењу дуго није прочитала књигу. Вероватно је и код већине других ситуација таква.
Кад добро размислим, мислим да знам можда 5-7 људи који редовно читају.
Да не причам о томе да знам људе који су чланови разних библиотека, а који нису ни једну књигу подигли у последњих годину дана.

Невезано за све ово, посматрајући популацију у БГБ-у кад дођем по књиге, мислим да највише читају девојке око 16-30 и старији људи... :)
Момака нема ни за лек...

А што се тиче лектире...
Не знам...
Ја сам одрастао у јако малом месту, можда је другачије у градовима...
У мојој основној школи лектира се заиста читала, сваки месец по једна књига. Обавезно.
Можда није читало 3-5 ученика у одељењу али сви други јесу.
У средњој је било правило да се мора прочитати 8 књига у току године, без месечне обавезе.
Али, тад је био рат па су мало и попустили с критеријумима. Мада, никад толико колико су попустили у Шапцу где сам био у 4. години средње, а где су људи реално читали по једну књигу у полугођу... И то не више од пола разреда...
 
Ja sam rano počela da čitam, zahvaljujući kućnoj biblioteci i porodičnoj tradiciji po kojoj se nije mogao zamisliti dan bez knjige. Takođe, išla sam u biblioteku "Laza Lazarević" u General-Ždanovoj (Resavskoj), koja se nalazila na 20m od mog stana, i imala privilegiju da uzmem onoliko knjiga koliko mogu da ponesem. Ta biblioteka je bila nešto posebno :): prašnjave knjige na gomilama, bez ikakve sistematizacije – i za mene je odlazak u nju predstavljao pravu avanturu pronalaženja zanimljive literature (a sve mi je bilo zanimljivo). Čitala sam i po 5-6 knjiga nedeljno, i sećam se da je jedna od prvih bila "Hajdi", a volela sam i "literaturu za dečake": Dejvija Kroketa, Tarzana, Bufalo Bila, romane Karla Maja. Negde u drugom razredu otkrila sam "Belog očnjaka", pa sam ga čitala iznova i iznova. Posle sam prešla na serijal knjiga Lujze Alkot. U starijim razredima osnovne bila sam oduševljena Mopasanovim pričama, a završnom razredu se zaljubila u Šekspira.

U vreme mog školovanja podrazumevalo se da deca čitaju lektiru. I većinom su je čitala. Profesori srpskog insistirali su na detaljima, pa tako nije bilo moguće odglumiti da smo nešto pročitali ako zaista nismo. Ko nije znao šta se desilo u "Čiča Goriju" na strani 137 - dobijao je keca. :lol: Ali, bilo je mnogo crno-belog gledanja na svet, pa tako i na književnost: ko bi se usudio da kaže da mu se štivo ne dopada, bio bi automatski proglašen za nekog ko ne razume značaj tog književnog dela. Meni se, recimo, dopadao "Tihi Don", ali ne i "Rat i mir", i imala sam prilično tešku diskusiju sa profesorkom u gimnaziji, koja je Tolstoja smatrala alfom i omegom svetske književnosti. Jednostavno, nismo imali slobodu da izrazimo svoj kritički sud.
Izbor lektire je oduvek bio problematičan. Iz mog vremena pamtim "Glembajeve" – potpuno pogrešan izbor. Joj, i Miško Kranjec ... :mrgreen:
Što sam starija, to sam izbirljivija. Ranije sam bukvalno čitala sve što mi padne u ruke, a sad ne mogu. Čim uočim kliše, knjiga prestaje da me interesuje. Ne volim tzv. laku literaturu, onu koja se čita "uz nešto", volim knjigu koja me potpuno okupira i koju ne zaboravljam. Nažalost, ili sam postala previše izbirljiva, ili je sve manje moćnih knjiga.:confused:
 
Борац, слажем се с тобом око тог догматског гледања на књижевност...
Ја сам у четвртом средње схватио да нас професорка све време усмерава да усвојимо мишљење важеће критике о неком делу и била је поприлично шокирана када сам јој ја рекао да, када смо радили Дервиша, ако бих ја морао да бирам између брата и 100 000 других људи не бих имао ни тренутак двоумљења јер шта је 100 000 људи за мог брата...
После тога ме је гледала другачијим очима...
 
danasc80:
O
Procitala sam "Kisa na dar" Tan Tvan Enga i "Dodir tla" Rani Manike, obe Lagunine. Obe su mi se dopale ali je knjizevno i po opstem utisku, snazi, likovima jaca "Kisa na dar". Mnogo mi se dopala. Jedna od onih knjiga koje osecam da zvuce u meni i nakon sto je zavrsim. Kako covek lepo pise, kao da veze! Pravi Azijat. Nikad Englez ili Amerikanac nece tako uzivati u svom jeziku - oni zure da ispricaju pricu, moraju da postuju pravila dramaturgije, kreiranja likova, raspleta, zapleta, a ovaj je sve po svojoj meri iskreirao. Bas mi je legla....
....
Kliknite za proširenje...

pričala sam i ja o ovoj knjizi...
meni se nije baš toliko svidjela...mučila sam se sa njom do polovine...nekako mi je sve bilo i previše složeno u kockice, koje su gotovo nemoguće...
priznajem, da me poslije knjiga uzela pod svoje, i dovršila sam je mnogo lakše...jeste lijepa priča,....eto
 
MajaVA:
Veruj mi na rec.:lol:
Moja ljubav prema citanju desila se kada sam procitala Kroz pustinju i prasumu,negde u 6.razredu.A sve zbog mog tate:heart:.koji mi je preporucio tu knjigu.
Kliknite za proširenje...


Jao, jeste!
Kroz pustinju i prašumu je jedna divna, divna knjiga.
Čitajući nju sam prvi put čula za kinin i bila sam među prvima od vršnjaka koji su uopšte znali za njega i da je lek :lol:

Recimo da sam tako nekako i shvatila koju širinu i lepezu (kakav otrcan izraz :D) znanja i misli knjige mogu da nam pruže..
I recimo da jeste bila jedna od bitnijih u tom preadolescentnom periodu koja je moj pubertet zakovala uz knjige a ne uz raznorazna društva, kao neke od mojih drugarica..
 
Ih, bas ste me podsetile na tu knjigu i na kinin :D . I ja sam to zapamtila do dan danas.
Meni je prva koja me je zakucala za sebe bila Hajdi, pa onda Kroz pustinju... i Lesi se vraca...
Cini mi se tako nekako.
 
Dijenek:
Борац, слажем се с тобом око тог догматског гледања на књижевност...
Ја сам у четвртом средње схватио да нас професорка све време усмерава да усвојимо мишљење важеће критике о неком делу и била је поприлично шокирана када сам јој ја рекао да, када смо радили Дервиша, ако бих ја морао да бирам између брата и 100 000 других људи не бих имао ни тренутак двоумљења јер шта је 100 000 људи за мог брата...
После тога ме је гледала другачијим очима...
Kliknite za proširenje...

E tako sam ja jos kod uciteljice, branila svoj stav, da da je vazniji ljudski zivot od nekakve partizanske nazovi casti. Bilo je valjda u pitanju "Daleko je sunce", i neki Pavle koji je streljao nekog jadnicka partizana zbog nekih par jabuka ili tako necega. Nisam odustala. Ostala sam pri svom stavu i dan danas se sa osmehom setim toga. Mada se diskusija vodila izmedju mene i mog najboljeg druga, a ne izmedju mene i uciteljice. Verovatno ne bih imala hrabrosti da se suprotstavim uciteljici da je umesto njega bila ona u pitanju.
( Majka tog mog druga je bila profesor knjizevnosti, pa je on svesno isao linijom slaganja sa opsteprihvacenim stavom, a u sustini je milsio isto sto i ja.)
 
Knjiga nedelje u Laguni : Šangajska konkubina.
Jes' da deluje kao jedna u moru sličnih limunada (Memoari jedne gejše, Vrata krletke, Poslednja konkubina...), al' ja bih baš nešto 'tela da je imam.
Pa je l' čitao neko?
 
Kerefeka:
Knjiga nedelje u Laguni : Šangajska konkubina.
Jes' da deluje kao jedna u moru sličnih limunada (Memoari jedne gejše, Vrata krletke, Poslednja konkubina...), al' ja bih baš nešto 'tela da je imam.
Pa je l' čitao neko?
Kliknite za proširenje...

Nisam čitala, al' kupiću je i ja. Baš volim da čitam takve knjige. (Zašto se kaže limunada, kad je limunada baš dobro piće? Možda zbog toga što je lagano? :))

Danas je otvoren sajam knjiga u Nišu, a ja švoc. Imam nešto na kreditnoj kartici, ali ovi manji izdavači slabo provlače, bar je tako bilo prošle godine. :(
 
Zato što limunada osvežava, a kad čitaš ppraaavu knjigu, treba da te"boli mozak" što bi rekla moja baba :) Mislim, to je njen izraz van ovog konteksta, samo sam ja malo zloupotrebila...
 
Kerefeka:
Knjiga nedelje u Laguni : Šangajska konkubina.
Jes' da deluje kao jedna u moru sličnih limunada (Memoari jedne gejše, Vrata krletke, Poslednja konkubina...), al' ja bih baš nešto 'tela da je imam.
Pa je l' čitao neko?
Kliknite za proširenje...

Ja, ja, ja :)

Meni se dopala, posebno sto je istinita prica. Mislim da neces pogresiti ako je kupis.
(nije bas kao Posl.konkubina mada je meni i ona bila ok, ali Sangajska mi se dopala vise, posebno sto je bazirana na istinim dogadjajima)
 
Kerefeka:
Zato što limunada osvežava, a kad čitaš ppraaavu knjigu, treba da te"boli mozak" što bi rekla moja baba :) Mislim, to je njen izraz van ovog konteksta, samo sam ja malo zloupotrebila...
Kliknite za proširenje...

BolE mene mozak i ovako, od brzog i neizvesnog života. Željna sam relaxa. Nekada je dovoljno da se isplačem, pa kažem sebi, bolje nad nečijom tuđom sudbinom nego nad svojom.:think:
 
Radda65:
BolE mene mozak i ovako, od brzog i neizvesnog života. Željna sam relaxa. Nekada je dovoljno da se isplačem, pa kažem sebi, bolje nad nečijom tuđom sudbinom nego nad svojom.:think:
Kliknite za proširenje...

I mene (a koga ne boli). Nebitno mi je da li je limunada ili nije..bitno je da mi se dopadne,
a ne volim kad me boli mozak..:lol:
Doduse, izbor knjige mi nekad zavisi i od trenutnog raspolozenja tih dana.
 
majchezmajche:
prochitala sam Deda Rankove riblje teorije i svidela mi se:)
ne mogu da objasnim na koji nachin, valjda jer je drugachija od svega shto sam chitala, od domacih pisaca pogotovo
prochitah u jednom dahu, jedva sam je ostavila nocas:aha:

ali neka neko kaze ovoj plavushi shto je kraj tako nakaradan:think: moze i na pp da me prosvetlite:mrgreen:
Kliknite za proširenje...


Završila sam i ja Deda Ranka, utisci su apsolutno pozitivni. Ne smeta mi što je nedorečen. Savremen je i zabavan. Baš je šmekerka ova Đurđevićka.
Što se prosvetljenja tiče, sad će plavuša plavuši da objasni. :)
Pa ne zna se ko je ubica. Svako je potencijalni izvršitelj, a najmanje sumnjam u sestrića, zbog toga što mu je očigledno napakovano. Ali, sad će Hari, kojoj je ponestalo novca,:zper:, da se ponovo aktivira, pa će da ga otkrije. A, zar nisam genijalna? :D
Lično, mislila sam da te riblje teorije imaju veze s ribljom čorbom, a ne s trotoarkama :). A i moj pokojni deda Ranko je bio zgodniji od ovog. :lol:
 
Gledah večeras u Idei ima polica sa Laguninim izdanjima i pored Lovca na Zmajeve i 1000 čudesnih sunaca, pažnju mi je privukla Bela Kraljica. Da li je neko čitao knjige Filipe Gregori?
Izgleda da ću ipak njoj dati prednost...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top