Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sponzoruse sigurno nece uci u lektiru, ali mislim da je odlicno opisan duh grada tog vremena, gradske blejacke face, atmosfera mesta gde se izlazilo, razmisljanja takvih ljudi. Cak je i odabir pesama koje se pojavljuju u romanu apsolutno savrsen, jer ne samo da prate pricu nego su skroz vezane za tematiku. I zasto ljudima upada u oci odmah neko ko dobro izgleda? Super je sto je jedna devojka koja je dobra riba nesto napisala a nije kao i vecina zaposela binu i pocela da peva i igra...
Uostalom, dok sam je slusala u nekim emisijama stekla sam utisak da normalno razmislja. Popljuvala je rezim, plasticne operacije, sponzoruse, a narocito sponzore! I neka mi neko pomogne da se setim jos jedne lepe, mlade devojke koja je nesto napisala u poslednje vreme... I ako je jos Beogradjanka, odmah idem da kupim knjigu!
 
Neko je već napisao izdavač geopoetika. Tačan naslov knjige je "Devojka s pomorandžama". Knjiga je o dečaku tinejdžeru koji pronalazi pismo koje mu je ostavio njegov otac pre smrti, u pismu je, uglavnom romantična priča o upoznavanju i ljubavi dečakovog oca i majke.
 
tarabica:
Neko je već napisao izdavač geopoetika. Tačan naslov knjige je "Devojka s pomorandžama". Knjiga je o dečaku tinejdžeru koji pronalazi pismo koje mu je ostavio njegov otac pre smrti, u pismu je, uglavnom romantična priča o upoznavanju i ljubavi dečakovog oca i majke.
Kliknite za proširenje...
To je poslednja knjiga koja je ostavila snazan utisak na mene,bila sam u isto vreme tuzna i setna ali ispunjena lepim snaznim pozitivnim emocijama.
Pre toga sam procitala knjigu koju bih isto mogla preporuciti ljubiteljima jakih emotivnih romana.Knjiga se zove: Citac a pisac je Bernhard Slink
 
w.witch:
To je poslednja knjiga koja je ostavila snazan utisak na mene,bila sam u isto vreme tuzna i setna ali ispunjena lepim snaznim pozitivnim emocijama.
Pre toga sam procitala knjigu koju bih isto mogla preporuciti ljubiteljima jakih emotivnih romana.Knjiga se zove: Citac a pisac je Bernhard Slink
Kliknite za proširenje...

Izbacila me je iz koloseka ova knjiga. Izazvala čudnu mešavinu tuge, nežnosti... Na trenutke je bila mučna, pritiskala me je kao presa. Ipak, drago mi je što sam je pročitala i hvala na preporuci :)
 
Paulo Koeljo - "11 minuta", vrlo zanimljivo, samo imam problem sa porukom - biti prostitutka je jedna lepa avantura, to može komotno da nam bude profesija kad ostanemo bez posla i para :lol: , a pri tom ćemo možda sresti i svog princa na belom konju, kao glavna junakinja (kao u filmu "Zgodna žena" :razz: ) - kraj je kliše, "i živeli su srećno do kraja života", mada ja volim happy end.
"Zahir" - sviđa mi se njegovo razmišljanje npr "Ako je neko otišao iz vašeg života, razlog tome je što mora da napravi mesto za nekog novog ko treba da uđe u vaš život." - on to reče, a zatim pređe pola sveta da nađe ženu koja voli :lol: , nije dosledan, a i kraj je nekako mlak 8-) , ipak preporučujem obe knjige, uživala sam čitajući ih (uprkos zamerkama) :D
 
A ,,Gospoda i dame'' od Teri Pračeta?
Ja donela knjigu na posao da mi vreme brže prođe, nema nikog ovih letnjih dana...
Evo citat...

Bila je mračna noć. Nije to bila tama koja bi se mogla pripisati odsustvu mesečine i zvezda, nego ona koja izgleda kao da izvire odnekud - tako gusta i opiplji8va da ti se čini da možeš da zgrabiš vazduh rukom i iscediš noć iz njega.
BIla je to tama koja tera oce da preskaču plotove a pse da se sklupčaju u štenarama.
ALi vetar je bio topao i ne toliko jak koliko glasan - zavijao je šumom i jaukao u dimnjacima.
U ovakvoj noći, svako normalan bi navukao ćebe preko glave osećajući da postoje trenuci kada svet pripada nečemu drugom. Ujutru će sve opet pripadati ljudima; biće polomljenih grana, nekoliko odvaljenih crepova, ali biće ljudski. A dotle... glavu pod ćebe.
Ali jedan je čovek bio budan.
Džejson Og, kovač i potkivač, nmekoliko puta je izduvao mehove u svojoj kovačnici da bi bolje video i ponovo seo na nakovanj. Tu je uvek bilo toplo, bez obzira na vetar koji je zviždao pod strehama.
Sve je mogao da potkuje taj Džejson Og. Jednom su mu iz šale doneli mrava a on je presedeo celu noć sa lupom i nakovanjem napravljenim od glave čiode. Nrav je još uvek bio tu negde - ponekad je mogao da ga čuje kako klopara po podu.
Ali noćas... pa, noćas je, na neki način, došlo vreme da plati dug. Kovačnica je, naravno, bila njegova. Prenosila se s kolena na koleno. Ali bilo je tu još nečega osim cigala, nakovnja i gvožđa. Nije mogao da ga imenujem, ali znao je da je tu. Bila je to razlika između majstora - kovača i nekoga ko je savijanjem gvožđa u komlikovane oblike zarađivao za život. A to je nešto imalo nekakve veze sa gvožđem. I sa dopuštenjem da bude tako dobar u svom poslu. Neka vrsta pogodve.
Jednog dana, otac jga je poveo u stranu i objasnio mu šta će morati da radi u noćima kao što je ova.
Doći će vreme, rekao mu je, doći će vreme - a znaće to bez da mu iko kaže - kada će doći neko da mu se potkuje konj. Ugosti ga. Potkuj konja. Ne dozvoli da te sopsteni um prevari. I pokušaj da ne razmiišlja ni o čemu drugom osim o potkovicama.
Do sada se već prilično navikao na to.
Vetar se podigao, a odnekud je doplo cviljenje drveta koje se cepa.
Reza je zazvečala.
A onda se začulo kucanje. Jednom. Dvaput.
Džejson Og je podigao povez za oči i stavio ga. To je vrlo važno, rekao mu je otac. Sprečiće ti misli da odlutaju.
Otkljuao je vrata.
,,Bro veče, gosin'', reče on.
UŽASNA NOĆ.
Oseti je miris mokrog konja uvedenog u kovačnicu i čuo kloparanje kopita po kamenu.
,,Čaj se krčka na ognjištu a naša Drin je ispekla kolače. Eto ih u toj gegli na kojoj pišeUspmena iz Ank-Morporka''
HVALA LEPO. NADAM SE DA STE DOBRO.
,,Jesam, gosin. Već sam spremio potkovice. Ne bi' da vas zadržavam. Znam da ste... kako da kažem, jako zaposleni.''
Čuo je škljocavi zvuk koraka koji su se uputili ka staroj kuhinjskoj stolici rezervisanoj za mušterije, ili, bolje reći, njihove vlasnike..........
 
...Sama u svojoj sobi, Magrat je raspakovala haljinu.
A to je bila još samo jedna kap u moru.
Trebalo je da makar u to bude uključena. Ipak će ona da - trebalo je da ona bude ta koja će je nositi.. Za Takve stvari su bile potrebne nedelje i nedelje biranja materijala, proba, predomipljanja, menjanja materijala, menjanja kroja, još proba...
... iako je ona, naravnom, bila žena koja zna šta hoće te joj sve to ne bi bilo potrebno...
... ali trebalo je da joj makar s+ostave mogućnost izbora.
Bila je od bele svile sa sasvim ukusnom količinom čipke. Magrat je bila svesna da joj je jezik krojačkog zanata bio prlično stran. Znala je šta čemu služi ali ne i kako se zove.
Bilo je toliko tih plisea, paspula, glokni i sličnih stvari.
Podigla je haljinu i kritički je pogledala.
Na zidu je bilo malo ogledalo.
Posle unutrašnje borbe primerene situaciji, Magrat se predala i obukla haljinu. NIje to bilo kao da će je narednog dana nositi. Da je nije probala, uvek bi se pitala da li bi joj bila po meri.
Bila je.
Bolje reći, nije bila ali joj je lepo stalala. Koliko god da ju je Verens platio, vredelo je. Krojač je bio izuzetno vešt tako da je tkanina prianjala tamo gde je trebalo a imala je i obline na mestima na kojima je Magretino telo oskudevalo u njima.
Veo je bio zakačen za venčić od svilenih cvetića.
Neću pnovo da počnem da plačem, reče Magret u sebi. Ostaću ljuta. Hoću da napumpam ljutnju dok ne postane tolika da se pretvori u bes, a kada se vrate, ja ću da...
...šta?
 
Hm, nisam sigurna da sam vam pomenula knjigu "Veliki Zli Vuk", Dona Kaufman, izdravač "Moć knjige". Pravo letnje štivo, idealno za odmor.

pajamaco, hvala na preporuci, upravo čitam "Pradu".

(Podsetnik: pogledati još neke naslove u Narodnoj knjizi, npr. "U sestrinim cipelama")
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top