Eh, završila sam Komo, Srdjan Valjarević, SamizdatB92, 209 str. Žućkasta hartija lošeg kvaliteta, ali solidna veličina slova i NE RASPADA se, kao sve Lagunine knjige koje sam uzimala iz biblioteke.
Već sam više puta u toku čitanja nabacivala da mi se dopada i da mi prija, a sad još mogu da dodam da je Valjarević za mene jedno veliko, prijatno i radosno otkriće. Imala sam neku vrstu odbojnosti prema njemu, ne znam ni ja zašto. Možda zbog izdavača i što su ga svojevremeno na radiju B92 toliko reklamirali (doduše, najviše Dnevnik druge zime, koliko se sećam) u vreme dok sam ih slušala, da su mi dosadili i oni i Valjarević i Aleksandar Mekol Smit (kog su takodje do besvesti reklamirali) ni krivi ni dužni. Ova dvojica, oni prvi jesu. Mislim, krivi. Jer su preterali s reklamiranjem.
Uh, ja uvek nadugačko i naširoko, sa digresijama o svemu i svačemu.
A odbojnost mozda i zbog toga sto sam mislila da je to neka angažovana književnost, o protestnim šetnjama, bombardovanju, sankcijama i ostalim našim mukama.
I jeste na neki fin i suptilan način o toj bedi, ali s gledišta nekog ko se izmakao na trenutak, u jedan divan, bogat i opušten svet.Pa ni sam ne može da veruje kakva ga je sreća snašla.
Roman u kome se ništa ne dešava, a jedva sam čekala da nastavim da čitam da vidim šta će biti dalje.
Sadržaj u par reči, da ne budete u zabludi o čemu se radi kao što sam ja bila: On je dobio stipendiju, tj. kao neki nagradni boravak od mesec dana na jezeru Komo u Italiji u Rokfelerovom centru, a zamisao je da tamo radi. Smeštaj fantastičan, u jednoj vili ima apartman i radnu sobu sa kompjuterom, aparatom za kafu, frižiderom, sokovima, voćem... U drugoj vili se služe obroci i razna skupa pića u neograničenim količinama... Tu su i razni, uglavnom stariji ljudi, naučnici, biolozi, istoričari ... koji tu kao rade. I on treba da radi, da piše... ali on je izabrao da samo uživa u svemu tome. Šeta po okolini, posmatra ptice, upoznaje se sa lokalnim stanovništvom....
Odlagala sam kraj i njegov povratak u Beograd, ali to na kraju nije ispalo loše. Odeš negde, znaš da je privremeno, trudiš se da iskoristiš priliku najbolje što možeš i znaš da ćeš se vratiti i srećan si što si mogao da osetiš delić tog života bezbrižnih bogataša, koji su ti u medjuvremenu već malo dosadili.
Preporuka od sveg srca.
) napisala nesto pa nisam ni otvarala.
i 
