zdravo svima,
ja se prekjuče vratila s mora na koje sam ponela samo ovde toliko pominjane "traktore" i Post i gozba Anite Desai. Sva sreća da sam ponela i gomilu starih časopisa, jer sam ove dve knjige pročitala za tri dana.
Traktori su mi se svideli. Lagana knjiga za opuštanje, bez nekih pretenzija, rekla bih da je autorka imala za cilj samo da zabavi čitaoce. Mada, ipak, ima i dosta reči o porodičnim odnosima i odnosima izmedju sestara i još ponekih ozbiljnih tema. Kao npr. provučeno je kako se doseljenici (iz Ukrajine u Britaniju) uklapaju u tamošnju sredinu... Kad sam zamišljala neke scene koje sam čitala, kao npr. ono kad ona neverovatna skupina muškaraca, skupljena s konca i konopca popravlja Rols Rojsa - zamislila sam scene iz vodvilja. Kraj mi je bio prilično neočekivan, ali su nekako su svi bili zadovoljni. Volim, bre, take knjige, kad se sve lepo završi i svi srećni. Meni je bila zabavna, dogadjaji se brzo smenjuju, nema gnjavljenja i tupljenja.
Post i gozba je sasvim drugačija. Mnogo ozbiljnija, nekako mračnija. U stvari mračan je prvi deo koji se dešava u Indiji. Nekako tmuran život, neka teška vrućina i nezadovoljstvo glavne junakinje. A drugi deo, iako se dešava u Americi, iako je leto, puno sunca, opet je nekako tmuran. Prikazane su dve sasvim različite porodice, ali obe otudjene i u obe njihovi pripadnici nezadovoljni.
A pošto sam sve to pročitala, onda sam počela i ćerkin "Mrtvi do mraka" Šarlin Haris. Neki vampiri, ubistva... ne znam hoću li nastaviti.
a nju sam volela da chitam