Biblioteka 3

[Rayela]

Књига нема петсто страна, само четиристо.

Na nemackom uvek ima 100 strana vise.
Ima je tebi u inat citam

 

[Rayela]

Kupila sam Decu s Volge i uput od iste autorke i ovo
Guzelj Jahina
Zulejha otvara oči
izdavač: Samizdat B92, Beograd, 2016.
broj strana: 418
strani autor
naslov originala:
Zuleйha otkrыvaet glaza
prevodilac: Radmila Mečanin
Kada pomislimo da o nekim temama nema mnogo novog da se kaže, pojave se stvaraoci koji nas demantuju. Guzelj Jahina, mlada ruska autorka tatarskog porekla, u najboljoj tradiciji ruskih klasika, veze priču o ljubavi i opstanku u vreme uništavanja tatarskih kulaka i njihovom raseljavanju u Sovjetskom Savezu tridesetih godina 20. veka. Roman-prvenac ovenčan je najvećim književnim nagradama u Rusiji .

Priča počinje opisom dana mlade,seoske žene udate takoreći u detinjstvu, vaspitane da bude više sluškinja nego supruga, u kući gde pokušava da opstane između surovog muža i pakosne svekrve. Sva njena nastojanja da ispuni prevelika očekivanja okoline i istrpi zlokobnu sudbinu, bivaju bespoštedno zgažena. Kada joj boljševici ubiju muža, odlazak u progonstvo će izgledati kao spas u odnosu na pređašnji život. Radni logor u Sibiru postaće mesto gde će po prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati .

Dubina ljudske patnje uz bezgraničnu ljubav prema detetu i prema svom čoveku su prikazani toliko živo da ih osećamo i proživljavamo kao da smo tu, pored njih.
http://www.stadacitam.rs/preporuke/autor-preporuka/veseljka-jovanovic/?pismo=lat

 

[quentin]

Aldous Huxley: Point Counter Point (Kontrapunkt)​

Spojler

Haksli skoro do pola knjige uvodi nove likove, uglavnom iz engleskog visokog društva, kroz koje predstavlja pun spektar filozofskih i političkih ideja aktuelnih prije sto godina. Romani ideja inače mogu lako biti zamorni, sa predugim esejiziranim monolozima i apstraktnim temama, ali Haksli uspjeva da zadrži dinamiku i ne pada u dosadu. Osim toga, interesuju ga i prirodne nauke i tehnologija, pa povremeno opasno predvidi neke fenomene iz našeg vremena. Tako se neki prebogati aristokrata oduševi izumom diktafona i krene da bjesomučno snima svoja razmišljanja (trivijalna i neoriginalna) za koja je ubijeđen da će novim generacijama biti od izuzetne važnosti. Sto godina kasnije imamo 200+ prijavljenih kandidata za NIN-ovu nagradu, a kad su je dobijali Crnjanski i Krleža bilo je po 40 romana u konkurenciji.

Inače, kao što nema jednog glavnog lika, knjiga tako nema ni jedinstven zaplet, a paralelne priče koje se provlače uglavnom se svode na ljubavničko-preljubničke peripetije, što je zapravo sasvim dobrodošla protivteža intelektualističnom aspektu romanu.

Mislim da sam od Hakslija do sada čitao samo Slijepe u Gazi (davno i baš ničega se ne sjećam), čak ni Vrli novi svijet nisam čitao, ali Kontrapukt je zanimljiv roman. Ima onaj izraz great American novel, kao američki ideal knjige koja među korice stavlja esenciju nacionalnog duha. Kod Britanaca sličan izraz ne postoji, njima je to suviše vulgarno, ali kada bi postojao ovaj roman bi sigurno spadao u tu kategoriju.

 

[Rayela]

Aldous Huxley: Point Counter Point (Kontrapunkt)​

Spojler

Haksli skoro do pola knjige uvodi nove likove, uglavnom iz engleskog visokog društva, kroz koje predstavlja pun spektar filozofskih i političkih ideja aktuelnih prije sto godina. Romani ideja inače mogu lako biti zamorni, sa predugim esejiziranim monolozima i apstraktnim temama, ali Haksli uspjeva da zadrži dinamiku i ne pada u dosadu. Osim toga, interesuju ga i prirodne nauke i tehnologija, pa povremeno opasno predvidi neke fenomene iz našeg vremena. Tako se neki prebogati aristokrata oduševi izumom diktafona i krene da bjesomučno snima svoja razmišljanja (trivijalna i neoriginalna) za koja je ubijeđen da će novim generacijama biti od izuzetne važnosti. Sto godina kasnije imamo 200+ prijavljenih kandidata za NIN-ovu nagradu, a kad su je dobijali Crnjanski i Krleža bilo je po 40 romana u konkurenciji.

Inače, kao što nema jednog glavnog lika, knjiga tako nema ni jedinstven zaplet, a paralelne priče koje se provlače uglavnom se svode na ljubavničko-preljubničke peripetije, što je zapravo sasvim dobrodošla protivteža intelektualističnom aspektu romanu.

Mislim da sam od Hakslija do sada čitao samo Slijepe u Gazi (davno i baš ničega se ne sjećam), čak ni Vrli novi svijet nisam čitao, ali Kontrapukt je zanimljiv roman. Ima onaj izraz great American novel, kao američki ideal knjige koja među korice stavlja esenciju nacionalnog duha. Kod Britanaca sličan izraz ne postoji, njima je to suviše vulgarno, ali kada bi postojao ovaj roman bi sigurno spadao u tu kategoriju.

Ja od njega osim Kontrapunkta nisam nista citala ( Vrli novi svet necu citati jer vec i sama zivim u njemu, zasto da mi neko od pre 50 godina objasnjava u kom svetu zivim).
Ja volim ovakve romane jer su na neki nacin very british, a ovaj bi bio
stvarno najbritnaskiji od svih ostalih jer u romanu obradjuje i neke neprijatne price protagonsta kao sto je recimo ljubav prema nacizmu.
U svakom slucaju to je kjiga vredna citanja, meni jako draga, ali
koga viktorijanska Engleska ne zanima, knjiga ga nece zanimati

 

[Rayela]

izraz kontrapunkt ima znaceje samo u muzici u smislu da recimo dva razlicita glasa, iako su totalno razlicita, nadju neki modus da zvuce lepo.Ovo je moja interpretacija, ja sam totalno nemuzikalna.

 

[Rayela]

Nesto mi deseto pade naum. Cekajuci ove dve knjige od Tatarke
uzmem neki krimi od 1 Finca ( ne znam mu ni ime), a i nijje bas
prvi put da citam knjige od ljudi iz Skandiavije i dosla sam do zakljucka
da su ti ljudi totalno drugaciji od as koji nismo Skadiavc, svejedno
da li smo Grci, Srbi ili Nemci, Francuzi.
Ja se njima divim ( Knausgör bas o tome pise u svojim knjigama
mada ja mislim da on i ne zna kako mi svi juznije od njega mislimo
i zelimo). Pare i nekakav status njima ne znace nista. Ne zanima ih
da zive i stanuju u glavnoj ulici u glavnom gradu iti takvi elitni
kvartovi uopste i postoje ( barem ne u Norveskoj i Finskoj), njihove
su zeljekoje se ticu nekog uspesnog zivota dijametralno suprotne od nasih.

 

[quentin]

Ko je čitao Ruždijevu Djecu ponoći, a zna engleski, ima u Gardijanu odličan tekst u kome se Ruždi osvrće na 40 godina od objavljivanja knjige.
Piše o knjigama koje su uticale na njega u procesu pisanja, o strukturi knjige, jeziku, pretrpanosti radnjama i likovima, ali i o tome kako Indija više nije ona o kojoj u knjizi pisao.

 

[snežna pahuljica]

Здраво свима после дужег времена

Код мене хиљаду дешавања па не знам где ми је глава, али но најважније ми је да сви су ми сви моји здрави, па онда долази остало. Користила сам време да шмугнем негде ван Београда ако време и обавезе дозвољавају. Мало сам и читала, али не онако како знам. Остало ми је неколико непрочитаних књига прошле године, па је ред да их завршим ове Гледам да што више времена проводим напољу, када временске прилике то дозволе; гледам где бих могла на одмор ове године али питање је да ли ћу успети од других обавеза... Али, као још имам времена за то.
Биоскоп ми фали исто, али надам се да ћемо Елефтериа и ја ускоро неки филм гледати.

Надам се да сте сви здрави (и сви ваши).

Ја сам нешто ситно читала: Даму с камелијама и Тајну смарагдне плоче (Карла Монтеро) сам прогутала (иако је обимна, баш ми је држала пажњу) и уживала сам. Још прочитаним припајам Девојчицу на литици (Лусинда Рајли) и она је лаганица, ништа претенциозно али ми се допала, држала ми је пажњу. Још почетком године за разбијање читалачке блокаде почела сам нову Кинселину књигу Воли свој живот (чиклит за одмарање мозга) и још нисам завршила... Упале су ове друге али ок, и ово ћу ускоро завршити.

Баш сам се улењила са јављањем, али све се надам да ћу се поправити.

 

[Rayela]

Ko je čitao Ruždijevu Djecu ponoći, a zna engleski, ima u Gardijanu odličan tekst u kome se Ruždi osvrće na 40 godina od objavljivanja knjige.
Piše o knjigama koje su uticale na njega u procesu pisanja, o strukturi knjige, jeziku, pretrpanosti radnjama i likovima, ali i o tome kako Indija više nije ona o kojoj u knjizi pisao.

Ja tu knjigu nisam citala, imam nekakvu odbojnost prema njemu,ne znam zasto i kako. Da li bi to bila knjiga za moj citalacki ukus?
Ja za razliku od svih vas ovde citam kao sumanuta, ovde kod mene
zivot i svakodnevica svedeni su na neki minimum, vec pola godine
ne zivimo nego zivotarimo. Da nemam psa i da ne izlazim dva sata
dnevno u neke setnje, ja bih zaboravila i da govorim. Sve, ali sve
je zatvoreno, sijalicu sam morala da porucujem na Amazonu.
Zabranjeno nam je da putujemo i unutar Nemacke. Doduse nece
niko da nas apsi, ali svi su hoteli i apatamani zatvoreni i onda kuda
da ides. I tako zivot pise romane, ljubav uvek pobedjuje

 

[Rayela]

Ajde da vas zabavljam i dalje
Procitala sam Decu s Volge i nisam bas mnogo odusevljena,
zapravo ni malo, a razlog je sto sam ocekivala Bog te pita sta,
a dobila sam jedan roman za kojih bih se ovako laicki usudila da kazem
da je to Markez na ruski nacin , al opet ne tako shahav kao 100 godina
samoce, a ja licno i nisam veliki ljubitelj Markeza.
Ja sam ocekivala da je radnja romana zivot iseljenih Nemaca
( Volgadeutsche) i jeste tako da je glavni lik Bach ( njen pradeda)
tamo, ali ona pise neke bajke, tu i tamo se gubi, ponavlja, knjiga
je mogla da ima i barem 200 stranica manje, ali je ona iz nekih samo njoj
poznatih razloga tu ubacivala citava poglavlja koji veze nemaju sa ovim,
ocigledno umno poremecinim glavnim likom, nego mrtva ladna ubacuje
neke situacije oko smrti Lenjina koga Saljin svakog dana posecuje i jedva ceka da umre, onda nekakav bilijar koji igraju Staljin i Hitler
( alegorija) pa se tako odlucuje o sudbini tih Nemaca na Volgi.
Genijali su opisi prirode, narocito Volge jer toliku ljubav prema reci
mpze da ima samo neko kome je ta reka generacijama rodnina.
Predivan je naslov na ruskom ( original) Дети мои.
Tim je recima Carica Katarina docekivala svoje zemljake iz Nemacke.

 

[quentin]

Da li bi to bila knjiga za moj citalacki ukus?

Sasvim je moguće da bi ti se knjiga dopala.
Teško je precizno definisati o kakvoj knjizi se radi, ali i Ruždi u ovom tekstu kaže da je prvenstveno u pitanju istorijski roman. Međutim, knjiga je pored istorije gusto nabijena i mitologijom, religijom, magijom, politikom... Sve to propušteno kroz optiku ne mnogo različitu od magičnog realizma.

 

[Наутилус]

Дошла Гузељ Јахина у Дрвенград, а тип је ни пет ни шест него пита да ли би могла да објасни етимологију свог имена, шта управо та реч значи.

 

[Rayela]

Veceras pocinjem Guzelj sledecu kjigu.
Za ovu znam unapred da ce mi se svideti.

 

[Rayela]

Дошла Гузељ Јахина у Дрвенград, а тип је ни пет ни шест него пита да ли би могла да објасни етимологију свог имена, шта управо та реч значи.

Güzel stvarno na turskom znaci ljupkost, zensku lepotu.

 

[quentin]

Pročitao sam prvi roman Mirka Kovača Gubilište.
Mladića puste na dopust iz bilećkog zatvora da ode na sahranu ocu, nekad crkvenjaku koji je kasnije poludio, prozvao se prorokom, završio kao otpadnik i skitnica.
Već sama situacija da junak izađe sa robije da bi sahranio oca stvara tešku i turobnu atmosferu koju će sporedni događaji i likovi samo pojačati, kao i žežuće hercegovačko sunce. Pisci obično tmurno vrijeme, oblake i kišu, koriste da dočaraju teška stanja, ali ovo sunce, nemilosrdno i omamljujuće, dovodi knjigu do ruba fantazmagorije u koju se dobro uklapa obilna hrišćanska i druga simbolika.

 

[Rayela]

Pročitao sam prvi roman Mirka Kovača Gubilište.
Mladića puste na dopust iz bilećkog zatvora da ode na sahranu ocu, nekad crkvenjaku koji je kasnije poludio, prozvao se prorokom, završio kao otpadnik i skitnica.
Već sama situacija da junak izađe sa robije da bi sahranio oca stvara tešku i turobnu atmosferu koju će sporedni događaji i likovi samo pojačati, kao i žežuće hercegovačko sunce. Pisci obično tmurno vrijeme, oblake i kišu, koriste da dočaraju teška stanja, ali ovo sunce, nemilosrdno i omamljujuće, dovodi knjigu do ruba fantazmagorije u koju se dobro uklapa obilna hrišćanska i druga simbolika.

Tako je i meni ostao u secanju. Sunce koje ubija u glavu i pojam.
Kovac ( meni jedan od najdrazih knjizevnika iz bivse nam drzave)
u svim svojim knjigama opisuje taj svoj rodni kraj, meni totalo stran,
i u svakoj knjizi obavezno su njegovi roditelji, a jos obaveznije
pravoslavna baba i otac i katolicka baba i majka.To me je uvek
nekako iritiralo jer iz sve snage dokazuje da je pravoslavna strana
bila i zatucana i primitivna, otac i lud, a ova katolicka strana uvek
blaga i nekako prijatna i civilizovana, kulturna.

 

[quentin]

Ljeta su u Hercegovini zaista nehumano vrela, ali meni je taj kraj ipak predivan. Više puta sam prolazio baš tim Kovačevim zavičajem, od Bileće i Trebinje, pa prema Crnoj Gori. Bileća je, istina, bezveze, garnizonska kasaba, ali u Trebinje bih mogao da se preselim bez problema.

 

[Rayela]

Ljeta su u Hercegovini zaista nehumano vrela, ali meni je taj kraj ipak predivan. Više puta sam prolazio baš tim Kovačevim zavičajem, od Bileće i Trebinje, pa prema Crnoj Gori. Bileća je, istina, bezveze, garnizonska kasaba, ali u Trebinje bih mogao da se preselim bez problema.

Ja bih tako rado da odem 1 u zivotu u Trebinje, al obrni, okreni
mnogo mi je daleko.

 

[quentin]

Ja bih tako rado da odem 1 u zivotu u Trebinje, al obrni, okreni
mnogo mi je daleko.

Kad ovo sranje prođe, fino reci mužu da te vodi u Dubrovnik. Trebinje ti je odatle dvadesetak kilometara.
Dosta ljudi koristi Trebinje kao bazu za obilazak Dubrovnika, pošto su cijene mnogo niže.

Čak ima vrlo dobra crkvena knjižara u Trebinju. Bunjina sam tamo kupovao.

 

[Rayela]

Kad ovo sranje prođe, fino reci mužu da te vodi u Dubrovnik. Trebinje ti je odatle dvadesetak kilometara.
Dosta ljudi koristi Trebinje kao bazu za obilazak Dubrovnika, pošto su cijene mnogo niže.

Ja sam bila u Dubrovniku nekoliko puta, ne bih vise.
Moracu da ulovim neke zajecarske rodjake kojima je tazbina
( nadam se da razumes ovu rec) tamo i da odemo na dan, dva.
Zaista mi je to jedina zelja sto se bivse YU tice.

 

[Rayela]

Citam ovu Sulejiku i knjiga je stvarno genijalna, cak
sam nocas htela i da placem, ali ja ne placem vec valjda i deset
godina, samo tiho patim. Hvatam sebe da zapravo patim zbog nekih
zivotinja, a u ovom slucaju zaista je zivotinjska prica vredna jednog
Dizni filma. Trajace verovato jako kratko ( ja sam procitala 120 stranica,
a knjiga ima 600), ali ta jadna i nesrecna zena koju proterju u Sibir
tamo ide na saonicama koje vuce jedna kobila i pored nje trckara zdrebe
od 6 nedelja. Ceo zbeg mora da stane kad je zdrebe gladno i onda natenane sisa, a to traje skoro pa i citav sat.
Knjiga je ( nezavisno od moje ljubavi prema zivotinjama) nesto kao
Petrijin venac, ali mnogo brutalnije, nehumanije, ali i drugacije,
neki rusko-tatarski mix.

 

[lamar]

Nezemaljski izraz njegovih ruku – Miljenko Jergović, Booka 180 str. 9/10
https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/nezemaljski-izraz-njegovih-ruku/

Moj Miljenko šta god da napiše to je dobro. Dugo sam izbegavala ovu knjigu zbog tematike.
Sarajevski atentat i njegovi akteri. Još mi je u sećanju onaj stari film na tu temu, one strašne scene izmučenih atentatora i zaverenika...
Ali ovaj Miljenkov pristup temi nije tako težak, nepristrasan je, nov... Za mene nov.
On na nepristrasan način gradi likove učesnika zavere, atentatora i ubijenog prestolonaslednika i njegove žene.
Daje nam sliku njihovih života (opisuje detinjstvo, mladost) i porodičnih i društvenih odnosa u kojima su živeli, zanesenost idejom, ljubavlju...

Ima dosta digresija preko kojih nam to vreme i dešavanja postaju još bliži.
Kraj knjige je poglavlje koje se zove Troje. U njemu su tri anonimne osobe, troje mladih ljudi preko čijih života se možda najbolje odslikava to vreme.
Naslov tog poglavlja je istovetan naslovu Barnsovog romana Troje što svakako nije slučajnost.
Sve u svemu nevelika knjiga koja je ostavlja značajan utisak.

 

[jelen.co]

Pročitao sam prvi roman Mirka Kovača Gubilište.
Mladića puste na dopust iz bilećkog zatvora da ode na sahranu ocu, nekad crkvenjaku koji je kasnije poludio, prozvao se prorokom, završio kao otpadnik i skitnica.
Već sama situacija da junak izađe sa robije da bi sahranio oca stvara tešku i turobnu atmosferu koju će sporedni događaji i likovi samo pojačati, kao i žežuće hercegovačko sunce. Pisci obično tmurno vrijeme, oblake i kišu, koriste da dočaraju teška stanja, ali ovo sunce, nemilosrdno i omamljujuće, dovodi knjigu do ruba fantazmagorije u koju se dobro uklapa obilna hrišćanska i druga simbolika.

Brate, šta je sa krasuljkom? Ne viđam je u poslednje vreme.....

 

[Rayela]

Brate, šta je sa krasuljkom? Ne viđam je u poslednje vreme.....

Tu je ona, ne cita bas mnogo ali bice dana za megdana.

 

[Rayela]

Nezemaljski izraz njegovih ruku – Miljenko Jergović, Booka 180 str. 9/10
https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/nezemaljski-izraz-njegovih-ruku/

Moj Miljenko šta god da napiše to je dobro. Dugo sam izbegavala ovu knjigu zbog tematike.
Sarajevski atentat i njegovi akteri. Još mi je u sećanju onaj stari film na tu temu, one strašne scene izmučenih atentatora i zaverenika...
Ali ovaj Miljenkov pristup temi nije tako težak, nepristrasan je, nov... Za mene nov.
On na nepristrasan način gradi likove učesnika zavere, atentatora i ubijenog prestolonaslednika i njegove žene.
Daje nam sliku njihovih života (opisuje detinjstvo, mladost) i porodičnih i društvenih odnosa u kojima su živeli, zanesenost idejom, ljubavlju...

Ima dosta digresija preko kojih nam to vreme i dešavanja postaju još bliži.
Kraj knjige je poglavlje koje se zove Troje. U njemu su tri anonimne osobe, troje mladih ljudi preko čijih života se možda najbolje odslikava to vreme.
Naslov tog poglavlja je istovetan naslovu Barnsovog romana Troje što svakako nije slučajnost.
Sve u svemu nevelika knjiga koja je ostavlja značajan utisak.

Zvuci fino, ali ja ne mogu da citam knjige koje nemaju barem 300 strana,
a i tu sam velikodusna
Nije to sad neki moj hir nego kupujem knjige ( nisam clan biblioteke)
i onda gledam da mi se to nekako "isplati"
Zvuci blesavo, al stvarno je tako.