Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Rayela:
Danas sam dobila knjigu, sve moguce kritike zvuce bas mnogo obecavajuce tako da cu je jos brze od tebe procitati.
Posle cu ovu Decu sa Volge.
Kliknite za proširenje...
Knjiga mi se mnogo dopada, prvi put citam o tom vremenu SSSR-a
neku normalnu knjigu pisanu od coveka ( sada) zene koja je to vreme
i zivela, isla u skole, pravila neku kakvu takvu karijeru bez da je imala
ikakve veze sa nekim Staljinom ili Breznjevem.
Ima jako malo knjiga ovakvog stila jer su sve knjige po sistemu ili, ili,
a to znaci ili si Staljinist ili disident pa ako si disident dobijes i Nobela,
ali su iza te Gvozdene zavese ziveli milioni i milioni ljudi koji su imali i srecno detinsjtvo, prve ljubavi, prvi seks bez da su i pomisljali da to sve
nekako nije u redu.
Ali, postoji uvek ono ali sto devojci srecu kvari pa tako i meni koja ovu knjigu cita. Nora ( glavna likinja, od kud joj ime Nora , ne znam, ali nije ni vazno) nikada ne razmislja ili uopste i primecuje svoju okolinu, mrtva
ladna opisuje neki pogrom koji su njeni baba i deda na jedvite jade prezveli, ali je prezivljavane bilo sve sto im je u zivotu ostalo.

U svakom slucaju knjiga je odlicna, svakome je preporucujem,
ja sam stigla tek do stote stranice, mozda cu pisati jos 5x svoje misljenje.
 
Poslednja izmena:
Preljuba, Paulo Koeljo. Kako jadna Švajcarkinja ima savršen život, sve joj je sređeno, dobar posao, još bolji muž, bogat, uspešan, pažljiv, dvoje dece, ali sve je to tako dosadno i predvidivo, pa je ona nesrećna, nezadovoljna i depresivna i uleće u vanbračnu vezu i to sa političarem, valjda da napravi pravi problem, kako bi rešila te izmišljene. Interesantno mi je kod Kuelja što se razni romani dešavaju u različitim zemljama i sa totalno različitim junacima i njihovim sudbinama. Zanimljivo je za čitanje, ali nekako na kraju uvek nešto smuva pa se tako završi neodređeno i nejasno. Ova je letela paraglajdingom ili tako nečim s orlovima i odjednom joj je sve bilo jasno. E, blago njoj. Nije loš Kueljo za zabavu i razbibrigu ponekad, iako sam ga nekako prerasla.
 
quentin:
Čuj, Koeljo se još čita...
Eh, sretna forumska vremena kad sam srčano ljudima objašnjavao da Koeljo ništa ne valja. Šta li mi je to trebalo?
Inače, čitam Hakslija, Point Counter Point. Sviđa mi se knjiga, ali pisaću više kad je dovršim. Samo, ne znam kad će to da se desi.
Kliknite za proširenje...
Ohhh, to je jedna od mojih zelo omiljenih knjiga, prosto me cudi
da si ti takvu knjigu uzeo " u postupak".Nekako nije ta knjiga za tebe.
Ja tu knjigu imam samo na srpskom i naziv je Kontrapunkt zivota,
ono fino, tamnoplavo Prosvetino izdanje, al nije dugacka kao Ana Karennina.
 
Mrs.Bi:
Da, čita se... eto vidiš. Svako ima svoje mesto i vreme.
Ja sam malo omanula vreme, jedno 30 godina. :zper:
Kliknite za proširenje...
Ja stvarno citam sve i svasta, ne pravim pitanje, a ovog
sam Koelja ( mozda pre 15-20 godina) i kupila za skupe pare
jer nisam imala pojma ko je taj, a cujem , citam da su neki bestseleri
po sredi i kupim knjigu. Pocnem i da je citam, al ne razumem sta covek
pise, a jezik razumem. Od tada mi je Murakami mnogo drazi i posteniji
od ovog prevaranta.
 
Ja sam čitala Slučaj Kukocki, ali su mi se Jakovljeve lestve više svidele. I imam u planu još Iskreno vaš Šurik. Bar se to ovde pominjalo. Valjda je Lamar čitala. A sigurno još neko.
 
Mrs.Bi:
Ja sam čitala Slučaj Kukocki, ali su mi se Jakovljeve lestve više svidele. I imam u planu još Iskreno vaš Šurik. Bar se to ovde pominjalo. Valjda je Lamar čitala. A sigurno još neko.
Kliknite za proširenje...
Genjalna knjiga, i za smeh i za tugu, ali i za uzivanje, a meni je
najzanimljivije da ja zapravo nisam nista znala o ljudima iz danasnje
Rusije. A mislila sam da sve znm.
 
Plivač, Joakim Zender (Mozaik, Hrvatska) https://mozaik-knjiga.hr/proizvod/plivac/
https://knjigesuin.blogspot.com/2017/11/joakim-zander-plivac.html
Kod nas, koliko sam našla, nije izdata. Ja sam je slušala kao audio knjigu.
Klasičan triler u američkom stilu: jurnjava kroz nekoliko evropskih zemalja, morem, kopnom, vazduhom, sa osvrtima na događaje na Bliskom istoku, sećanja, prevare, ubistva, osvete, krivice, špijunaža, upletenost američke administracije, Evropskog parlamenta. Autor je radio u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji u Briselu, pa je iskoristio to iskustvo u romanu. Ovo je prva u seriji knjiga o Klari Valden.
Nije loš, ali nije ni nešto posebno, jedan od mnogih sličnih romana. Meni je malo teško da pratim svu tu jurnjavu i sve te likove i događaje uz preplitanje prošlosti i sadašnjosti.
 
Ali zato je General mrtve vojske, Ismail Kadare (180 str.) Rad, Reč i misao
zaista izuzetna knjiga. Po Rayelinoj preporuci.:hvala: Kad sam pročitala o čemu se radi (general bivše okupatorske vojske 20 godina nakon završetka rata dolazi u Albaniju da skupi kosti vojnika palih na polju časti i da ih brižljivo umotane u najlonske vreće pošalje njihovim porodicama,) pomislila sam da to nije za mene. Ali tako je majstorski napisana i tako drži pažnju da sam je sa zadovoljstvom čitala.
Mnogo je tu komplikovanih osećanja Kadare pomenuo, opisao, analizirao. I generalovih i drugih ljudi. Upečatljiv je dnevnik vojnika dezertera koji je radio kod seljaka i kog je ta porodica prihvatila kao svog. Pa susreti s ljudima, naročito na svadbi na koju odlazi nepozvan, i saznanje o zlodelima koje je činio pukovnik Z. i neprihvatljiv postupak generala posle tog saznanja. I konačan sukob sa sveštenikom koji ide sve vreme sa njim, a sa kojim baš i nije našao zajednički jezik. I tmurno vreme i kiša koja ili pada ili preti da će da padne, jer kakvo drugačije vreme može da bude za iskopavanje kostiju. Siromašno i primitivno stanovništvo koje poštuje mrtve, predaje kosti, ne uzimajući predviđenu naknadu za to. I na kraju, po povratku u Tiranu, proslava za Dan pobede sa vatrometom, koji generalu i njegovom kolegi iz druge zemlje, koji je po istom poslu u Albaniji, liči na štektanje mitraljeza i buku topova, i njihovo pijano nacrtano ratovanje prikazuju svu apsurdnost cele situacije.
 
Mrs.Bi:
Ali zato je General mrtve vojske, Ismail Kadare (180 str.) Rad, Reč i misao
zaista izuzetna knjiga. Po Rayelinoj preporuci.:hvala: Kad sam pročitala o čemu se radi (general bivše okupatorske vojske 20 godina nakon završetka rata dolazi u Albaniju da skupi kosti vojnika palih na polju časti i da ih brižljivo umotane u najlonske vreće pošalje njihovim porodicama,) pomislila sam da to nije za mene. Ali tako je majstorski napisana i tako drži pažnju da sam je sa zadovoljstvom čitala.
Mnogo je tu komplikovanih osećanja Kadare pomenuo, opisao, analizirao. I generalovih i drugih ljudi. Upečatljiv je dnevnik vojnika dezertera koji je radio kod seljaka i kog je ta porodica prihvatila kao svog. Pa susreti s ljudima, naročito na svadbi na koju odlazi nepozvan, i saznanje o zlodelima koje je činio pukovnik Z. i neprihvatljiv postupak generala posle tog saznanja. I konačan sukob sa sveštenikom koji ide sve vreme sa njim, a sa kojim baš i nije našao zajednički jezik. I tmurno vreme i kiša koja ili pada ili preti da će da padne, jer kakvo drugačije vreme može da bude za iskopavanje kostiju. Siromašno i primitivno stanovništvo koje poštuje mrtve, predaje kosti, ne uzimajući predviđenu naknadu za to. I na kraju, po povratku u Tiranu, proslava za Dan pobede sa vatrometom, koji generalu i njegovom kolegi iz druge zemlje, koji je po istom poslu u Albaniji, liči na štektanje mitraljeza i buku topova, i njihovo pijano nacrtano ratovanje prikazuju svu apsurdnost cele situacije.
Kliknite za proširenje...
Ja sam stvarno ostala bez reci posle citanja ove knjige, valjda
zato sto to niko iz moje okoline nije zeleo da cita jer ko bi citao
"nekog" Albanca, a prica je mogla da bude i u Hercegovini, pa i u
Srbiji, Grckoj.
 
А ја сам се питао каква је то књига, гледајући је у излогу увек када бих изашао у град у недељу или суботу поподне у Словенији где сам служио војску. Наслов је био, наравно, на словеначком Генерал мртве армаде. Нисам могао ни да сањам да ћу једном добити одговор овде :hvala:. Такође, нико жив није могао да замисли проналазак који данас зовемо интернет, а који је у тако широкој употреби.
:)
 
Наутилус:
А ја сам се питао каква је то књига, гледајући је у излогу увек када бих изашао у град у недељу или суботу поподне у Словенији где сам служио војску. Наслов је био, наравно, на словеначком Генерал мртве армаде. Нисам могао ни да сањам да ћу једном добити одговор овде :hvala:. Такође, нико жив није могао да замисли проналазак који данас зовемо интернет, а који је у тако широкој употреби.
:)
Kliknite za proširenje...
Ja sam tu knjizicu ( one crvene, tanke, Rec i misao) kupila na ulici
od nekog recimo Luciusa ( javljao se on neko vreme, kratko, na Politici,
ali je ipak bolje da se bavi iskljucivo kupoprodajom knjiga) i uzela
sam da je citam, onako , preko one stvari koju nemam, jer se
Kandare stalno pominje kao eventualni Nobelovac, a i blam me je da
nista ne citam iz komsiluka. I knjiga je stvarno em neobicna, ali ne
i za nas, ali zato za neki razmazen citalacki svet, a i nepoznata kao
sto je to i sam autor, ali je za mene nezaboravna, a citala sam je sigurno
pre deset godina.
 
Poslednja izmena:
Procitala sam Jakovljeve lestvice ( Ulickaja), knjigu svakome preporucujem, (narocito Nautilusu:) posto on voli i filozofiju,
a i Rusiju).
Roman je zapravo kao dva romana jer u jednom je prica babe
i dede glavne junakinje, a u drugom je zivotna prica same junakinje
koja jeste zanimljiva, ali samo zanimljiva.
Glavna junakinja (Nora, a to bi bila i sama autorka jer su deda
i baba koje opisuje stvarno i postajali) posle smrti babe nalazi
dnevnike i pisma koja je deda pisao godinama ( i dnevnik i pisma)
svojoj voljenoj zeni. Vreme Dnevnika i tih pisama je od recimo 1908,
znaci Carevina do 1958 ( Revolucija, WW1, Staljin, Trocki).
Njihov brak, njihova ljubav, traje u stvarnosti jako kratko jer
se svodi na pisanje pisama pri cemu citalac ima uvida samo u njegova
pisma jer je Nora te i nasla.
To su za mene najlepsa ikada napisana pisma voljenoj zeni jer on
ne pise samo o ljubavi nego o muzici, knjizevnosti, filozofiji,
istoriji umetnosti, ali to Norina baba ne zeli da razume pa tako
citaoca dusha boli za tog genijalnog coveka koji ni kriv ni duzan
provodi najlespe godine svog zivota u nekom "izgnanstvu".
Autorka nije uspela da napravi neku knjizevnu vezu izmedju
same sebe i svoje babe, kao da se nije usudila da komentarise
vezu babe i dede jer sve vreme trazi neku svoju genetsku povezanost
sa babom ( nju je poznavala, dedu nije). Deo romana oko nje same
zanimljiv je, al ne mnogo vise od toga, ali posto deda od 600 stranica
zauzima vise od polovine onda je vrlo vredna citanja.
Svasta sam nesto saznala iz tih njegovih pisama svojoj voljenoj
zeni. Nikada mi nije bilo jasno to izgnanstvo u SSSR-u i onda saznas
da to nije bio Gulag nego oni tamo rade, dobijaju platu, deda je bio
i naucnik, univerzitetski profesor, 7 godina provodi u nekom selu
pored Novosibirska u nekoj mlekari i od tamo salje kile i kile putera
svojoj zeni, postom, usput i pare koje dobija. Neverovatno.
Jezik kojim deda pise pisma, zaista je poezija i muzika.
 
Poslednja izmena:
Rayela:
Procitala sam Jakovljeve lestvice ( Ulickaja), knjigu svakome preporucujem, (narocito Nautilusu:) posto on voli i filozofiju,
a i Rusiju).
Kliknite za proširenje...
Захваљујем, Рахела, роман сам прочитао пре две године и такође ми се свиђа, као и сви њени дужи романи. За узврат препоручујем Улицкин Данијел Штајн, преводилац, мада ми се чини да више одговара Квентину. У сваком случају, изврстан је.

Сви који су допутовали из Русије (у Америку) деле се на два табора: једни су учили руски да би Пушкина, и Толстоја читали у оригиналу, да не би изгубили руску културу, други, као Марина, нису то радили.
Јаковљеве лестве
 
Anđeoski pubis, Manuel Puig, Politika i Narodna knjiga, 203 str. https://javorizdavastvo.rs/product/andjeoski-pubis-manuel-puig/
O ovome se ovde pisalo pre jedno 5 godina, pa sam ja tad kupila. I eto, sad došlo na red.
Pa zanimljivo je. O ljubavi, porodici, vernosti, više o nevernosti, izdajstvima, a kroz sve se provlači društveno politička situacija u Argentini, pobune, premetačine, čistke, prevrati, nameštaljke. Na momente je malo dosadno, na momente obično, ali mi je deo iz budućnosti baš zanimljiv. Podseća malo na Sluškinjinu priču.
Ja nisam baš neki poznavalac takve vrste literature, ali toliko koliko sam čitala, svi pišu o budućnosti sa strogo kontrolisanim društvom. Počev od Orvelove 1984..Ili ja ne znam ili nema drugačije vizije budućnosti. (preporučite ako ima!). Uvek je nekako sivo, hladno i mračno, nema boja, nema sunca, nema drveća, uvek je to posle neke apokalipse.
Ali zato je u nekim, istina, znatno manjim, delovima ovog romana prepuno sunca, cveća, raznog neobičnog drveća. Ali i tada je to na nekom osamljenom ostrvu gde je zatočena neka žena. U raju, ali ne može da ode. A i one koje su otišle pate za onim što su ostavile. Uvek je to tako, ne može sve da se ima.
 
Mrs.Bi:
Anđeoski pubis, Manuel Puig, Politika i Narodna knjiga, 203 str. https://javorizdavastvo.rs/product/andjeoski-pubis-manuel-puig/
O ovome se ovde pisalo pre jedno 5 godina, pa sam ja tad kupila. I eto, sad došlo na red.
Pa zanimljivo je. O ljubavi, porodici, vernosti, više o nevernosti, izdajstvima, a kroz sve se provlači društveno politička situacija u Argentini, pobune, premetačine, čistke, prevrati, nameštaljke. Na momente je malo dosadno, na momente obično, ali mi je deo iz budućnosti baš zanimljiv. Podseća malo na Sluškinjinu priču.
Ja nisam baš neki poznavalac takve vrste literature, ali toliko koliko sam čitala, svi pišu o budućnosti sa strogo kontrolisanim društvom. Počev od Orvelove 1984..Ili ja ne znam ili nema drugačije vizije budućnosti. (preporučite ako ima!). Uvek je nekako sivo, hladno i mračno, nema boja, nema sunca, nema drveća, uvek je to posle neke apokalipse.
Ali zato je u nekim, istina, znatno manjim, delovima ovog romana prepuno sunca, cveća, raznog neobičnog drveća. Ali i tada je to na nekom osamljenom ostrvu gde je zatočena neka žena. U raju, ali ne može da ode. A i one koje su otišle pate za onim što su ostavile. Uvek je to tako, ne može sve da se ima.
Kliknite za proširenje...
Hvala Krstarici na funkciji pretrage koja dobro funkcioniše, jer bez nje ja ne bih bio siguran ni da sam čitao ovu knjigu, a posebno ne bih pojma imao da mi se čak relativno dopala.
 

quentin:
Hvala Krstarici na funkciji pretrage koja dobro funkcioniše, jer bez nje ja ne bih bio siguran ni da sam čitao ovu knjigu, a posebno ne bih pojma imao da mi se čak relativno dopala.
Kliknite za proširenje...
Meni se mnogo dopala, pre nje sam citala Poljubac zene pauka ( a mnogo odavno i flm gledala, maestralno napravljen).
Puig je bio filmofil, Poljubac zene pauka nema glavnog junaka ili
nekoga ko prica pricu nego je sve dijalog.

Citala sam od njega jos jednu knjigu ( ali sigurno nije prevedena
na srpski, samo je jednom prevodjena i na nemacki) koja se zove
recimo " Tropska noc" (Cae la noche tropical).
Ja sam odusevljena tom knjigom, ali izgleda da mnogi citaoci i izdavaci
nisu. Dve sestre, babe od preko osamdeset, zive u Rio de Zaneiru, a inace su Argentinke i roman se sastoji iz njihovih dijaloga, a dijalozi su
secanja na zivot u Argentini, tromboza, zalivanje cveca, a glavna je
prica njihova komsika Lusi i njeni ljubavni problemi. Zvuci sad ovo sto ja
pisem mnogo blesavo, a nije. Na kraju jedan sin koji zivi u CH pokusava
silom da svoju majku odvede u CH, drugi pa opet da svoju negde smesti, a njih dve imaju jako priatan i ugodan i zanimljiv zivot, ali
ne tako kako njihova deca zele.
U svakom slucaju Poljubac zene pauka bio bi " pod moranje".:D
 
Rayela:
Meni se mnogo dopala, pre nje sam citala Poljubac zene pauka ( a mnogo odavno i flm gledala, maestralno napravljen).
Puig je bio filmofil, Poljubac zene pauka nema glavnog junaka ili
nekoga ko prica pricu nego je sve dijalog.

Citala sam od njega jos jednu knjigu ( ali sigurno nije prevedena
na srpski, samo je jednom prevodjena i na nemacki) koja se zove
recimo " Tropska noc" (Cae la noche tropical).
Ja sam odusevljena tom knjigom, ali izgleda da mnogi citaoci i izdavaci
nisu. Dve sestre, babe od preko osamdeset, zive u Rio de Zaneiru, a inace su Argentinke i roman se sastoji iz njihovih dijaloga, a dijalozi su
secanja na zivot u Argentini, tromboza, zalivanje cveca, a glavna je
prica njihova komsika Lusi i njeni ljubavni problemi. Zvuci sad ovo sto ja
pisem mnogo blesavo, a nije. Na kraju jedan sin koji zivi u CH pokusava
silom da svoju majku odvede u CH, drugi pa opet da svoju negde smesti, a njih dve imaju jako priatan i ugodan i zanimljiv zivot, ali
ne tako kako njihova deca zele.
U svakom slucaju Poljubac zene pauka bio bi " pod moranje".:D
Kliknite za proširenje...
Bila je, čini mi se, i pozorišna predstava Poljubac žene pauka.
Godinama je igrala u Beogradu, u periodu kad sam ja tamo bio, ali je nisam gledao.
Imam knjigu, pročitaću je jednom.
 
Наутилус:
Захваљујем, Рахела, роман сам прочитао пре две године и такође ми се свиђа, као и сви њени дужи романи. За узврат препоручујем Улицкин Данијел Штајн, преводилац, мада ми се чини да више одговара Квентину. У сваком случају, изврстан је.

Сви који су допутовали из Русије (у Америку) деле се на два табора: једни су учили руски да би Пушкина, и Толстоја читали у оригиналу, да не би изгубили руску културу, други, као Марина, нису то радили.
Јаковљеве лестве
Kliknite za proširenje...
Cela je prica oko Jevreja malo komplikovanija, a to auotroka pred kraj
romana i objasnjava, uglavnom je tako da su evropski Jevreji mislili
da j za njih SSSR ( ali i USA) obecana zemlja, a i jeste.
Nego, mnogo si me uvredio rekavsi da ce Stajn biti prava knjiga
za Quentina, zasto ne i za mene, a ja sam pitala koje bih njene knjige
trebalo da citam.
Mene ove musko-zenske preporuke , a cak i za kjige, nekako ubijaju u pojam, od jutros razmisljam da li sam ja gluplja od tebe i Quentina
pa onda njemu to preporucijes ( a i to je samo obicna knjiga) i zasto
mislis da se ta knjiga ne bi bas meni dopala?
 
Rayela:
Nego, mnogo si me uvredio rekavsi da ce Stajn biti prava knjiga
za Quentina, zasto ne i za mene, a ja sam pitala koje bih njene knjige
trebalo da citam.
Mene ove musko-zenske preporuke , a cak i za kjige, nekako ubijaju u pojam, od jutros razmisljam da li sam ja gluplja od tebe i Quentina
pa onda njemu to preporucijes ( a i to je samo obicna knjiga) i zasto
mislis da se ta knjiga ne bi bas meni dopala?
Kliknite za proširenje...
Књига нема петсто страна, само четиристо. :hahaha:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nervirator
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
332
Nervirator
Nervirator

Back
Top