Biblioteka 3

[Mrs.Bi]

Uh, baš sam loše tajmirala ovaj post. Posle Yersinijinog ovako bogatog prikaza svog "ulova" na Sajmu. Bravo, dobro si pazario. A dosta je to i para, verovatno.

Ja sam opet aktivirala moje planove, tj. potrebe za kupovinom nekog "udobnijeg" uređaja za čitanje. Jer definitivno i ja sve više čitam elektronske knjige. Do njih se lako dolazi. Stalno neko ostavlja neke linkove ovde i ja sve to skinem, pa ako dođe na red - dođe, ako ne, nikom ništa, 'leba ne treaži, niti zauzima prostor, niti skuplja prašinu.

 

[gost 333986]

- - - - - - - - - -

 

[quentin]

Dakle, uz dosta muke i vrlo malo zadovoljstva pročitao sam Ostatke dana (The Remains of the Day) ovogodišnjeg nobelovca Kazua Išigura.

Gospodin Stivens, stari batler koji je decenijama vjerno služio lorda Darlingtona, a sada služi nekog bogatog Amerikanca, novog vlasnika Darlington hola, rezimira svoju dugogodišnju službu i odnose sa pokojnim lordom, dok se kroz pitoreskne engleske pejzaže vozi na sastanak sa starom koleginicom i prijateljicom. Ova priča lišena je velikih obrta i iznenađenja, prilično predvidiva od početka do kraja, ali to knjizi ne mora da bude mana.

Prva stvar koja mi je zasmetala je jezik pripovjedača i glavnog junaka. Naravno, jedan batler starog kova ne može govoriti drugačije nego tako - staromodnim, uštogljenim engleskim jezikom prepunim etikecije i eufemizama, ali meni je takav jezik jednostavno antipatičan. Vjerujem da je Išiguro upravo savršeno pogodio ton, stil i odmjerenost tog govora, samo što meni on može biti zanimljiv jedino kad je neodmjeren, kad je na neki način karikiran i kad predstavlja osnovu za ismijavanje engleskog plemstva, te tragikomične arhaične klase koje bi se i sami Englezi rado riješili, kad bi znali kako.

Istina, meni se nekako ne čini da Išiguro dijeli moje sentimente kad je landed gentry u pitanju. Iako iz Stivensonovih prepričavanja (punih izvrdavanja istine i opravdavanja starog gazde) shvatamo da je Darlington bio ne naročito inteligentan, ali visoko ambiciozan diplomata-amater (želio da pomiri Britaniju i Njemačku, pa postao figura kojom su po želji manipulisali Ribentrop i Hitler), utisak je da Išiguro ipak žali za starim dobrim vremenima, romantizovanoj eri časti i viteštva, koja se, naravno, kao takva, nikad nije ni desila.

Isto tako, pisac se trudi da i Stivensa prikaže kao simpatičnu ili čak tragičnu ličnost, iako je titula dobroćudnog kretena najviše što mu ja mogu dodijeliti. Čovjek ima možda i najgluplji i najbesmisleniji posao u istoriji civilizacije (batler je sluga i potrčko koji taj posao radi držeći se kao da spašava svijet od apokalipse), do imbecilnosti je odan svom gazdi (uopšte ne propituje moralnost zadataka koje obavlja) i uspješno odbija sva iskušenja da bar ponekad reaguje kao ljudsko biće (ignoriše stidljiva udvaranja pomenute koleginice, a rođenom ocu na samrtnoj postelji i dalje se obraća u trećem licu!). Elem, taj Stivens koji kroz veći dio knjige kontemplira o osobinama koje mora imati savršen batler i mudro zaključi da je to dostojanstvo (opet nisam imao utisak da je Išiguro bio ironičan), i najozbiljnije razglaba o značaju glancanja escajga, na kraju pokaže neke tragove emocija, ali mudro zaključi da je sada, na kraju njegovih dana, za tako nešto ionako kasno.

Ponavljam, tražio sam ironiju u knjizi, nisam je našao. Našao sam mnogo nostalgije za vremenima moćne imperije i razumijevanja za gotovo nastranu lojalnost autoritetu.

Ultimativno konzervativni roman, i ni malo mi se ne dopada.

 

[quentin]

Ево за Квентина (и остале, наравно) утисак о Сајму

Hvala, svaka čast na izvještaju.

 

[Mrs.Bi]

Auuu, meni se čini da si malo prestrog i prema Išigurou i prema batleru. Ali, naravno, imaš pravo da ti se ne dopada. A Englezi su skloni da od raznih njima bitnih stvari prave brend, pa je tako, kažu, sada u Londonu, koji su preplavili bogati Rusi, stvar prestiža naći batlera Engleza. Ne Indijca ili nekog drugog.

 

[Andreas Sam]

Bio sam na Malom sajmu u Beopolisu i ulov je sledeći:
Viktor Peljevin - Život insekata; Čapajev i Praznina (LOM je nedavno obnovio ova dva naslova)
Karson Mekalers - Srce je usamljeni lovac (LOM)
Herman Melvil - Pisar Bartlbi (LOM)
Marlen Haushofer - Zid (Nojzac - mali novosadski izdavač fokusiran na austrijsku književnost)
Kejt Evans - Crvena Roza: biografija Roze Luksemburg u slikama (Fabrika knjiga)

Subota je ostala za posetu "velikom" Sajmu, pa očekujte još jedan izveštaj.

 

[quentin]

Auuu, meni se čini da si malo prestrog i prema Išigurou i prema batleru. Ali, naravno, imaš pravo da ti se ne dopada. A Englezi su skloni da od raznih njima bitnih stvari prave brend, pa je tako, kažu, sada u Londonu, koji su preplavili bogati Rusi, stvar prestiža naći batlera Engleza. Ne Indijca ili nekog drugog.

Šta mogu kad mi se knjiga baš ne dopada. Znam da se mnogima dopada i to je OK, ali nikako nije po mom ukusu.

 

[Yersinia]

Dakle, uz dosta muke i vrlo malo zadovoljstva pročitao sam Ostatke dana (The Remains of the Day) ovogodišnjeg nobelovca Kazua Išigura.

Spojler

Gospodin Stivens, stari batler koji je decenijama vjerno služio lorda Darlingtona, a sada služi nekog bogatog Amerikanca, novog vlasnika Darlington hola, rezimira svoju dugogodišnju službu i odnose sa pokojnim lordom, dok se kroz pitoreskne engleske pejzaže vozi na sastanak sa starom koleginicom i prijateljicom. Ova priča lišena je velikih obrta i iznenađenja, prilično predvidiva od početka do kraja, ali to knjizi ne mora da bude mana.

Prva stvar koja mi je zasmetala je jezik pripovjedača i glavnog junaka. Naravno, jedan batler starog kova ne može govoriti drugačije nego tako - staromodnim, uštogljenim engleskim jezikom prepunim etikecije i eufemizama, ali meni je takav jezik jednostavno antipatičan. Vjerujem da je Išiguro upravo savršeno pogodio ton, stil i odmjerenost tog govora, samo što meni on može biti zanimljiv jedino kad je neodmjeren, kad je na neki način karikiran i kad predstavlja osnovu za ismijavanje engleskog plemstva, te tragikomične arhaične klase koje bi se i sami Englezi rado riješili, kad bi znali kako.

Istina, meni se nekako ne čini da Išiguro dijeli moje sentimente kad je landed gentry u pitanju. Iako iz Stivensonovih prepričavanja (punih izvrdavanja istine i opravdavanja starog gazde) shvatamo da je Darlington bio ne naročito inteligentan, ali visoko ambiciozan diplomata-amater (želio da pomiri Britaniju i Njemačku, pa postao figura kojom su po želji manipulisali Ribentrop i Hitler), utisak je da Išiguro ipak žali za starim dobrim vremenima, romantizovanoj eri časti i viteštva, koja se, naravno, kao takva, nikad nije ni desila.

Isto tako, pisac se trudi da i Stivensa prikaže kao simpatičnu ili čak tragičnu ličnost, iako je titula dobroćudnog kretena najviše što mu ja mogu dodijeliti. Čovjek ima možda i najgluplji i najbesmisleniji posao u istoriji civilizacije (batler je sluga i potrčko koji taj posao radi držeći se kao da spašava svijet od apokalipse), do imbecilnosti je odan svom gazdi (uopšte ne propituje moralnost zadataka koje obavlja) i uspješno odbija sva iskušenja da bar ponekad reaguje kao ljudsko biće (ignoriše stidljiva udvaranja pomenute koleginice, a rođenom ocu na samrtnoj postelji i dalje se obraća u trećem licu!). Elem, taj Stivens koji kroz veći dio knjige kontemplira o osobinama koje mora imati savršen batler i mudro zaključi da je to dostojanstvo (opet nisam imao utisak da je Išiguro bio ironičan), i najozbiljnije razglaba o značaju glancanja escajga, na kraju pokaže neke tragove emocija, ali mudro zaključi da je sada, na kraju njegovih dana, za tako nešto ionako kasno.

Ponavljam, tražio sam ironiju u knjizi, nisam je našao. Našao sam mnogo nostalgije za vremenima moćne imperije i razumijevanja za gotovo nastranu lojalnost autoritetu.

Ultimativno konzervativni roman, i ni malo mi se ne dopada.

Можда ниси хтео да постигнеш такав ефекат, али после оваквог сјајног приказа најизгледније је да ће ми Остаци дана бити следећи на листи за читање.

- - - - - - - - - -

E, a ja sam pročitala Čovek zvani Ove (Uve), Fredrik Bekman. Kod nas izdala Laguna i piše da ima 360 strana. Ja sam čitala hrvatski prevod u elektronskom izdanju (ljubaznošću druga i drugarice iz ove naše Biblioteke ) i nemam utisak da ima toliko. Mora da su krupna slova. I dalje mi je neobično da pričam, tj. pišem o knjizi, a knjigu nisam držala u rukama, ma ni videla.
Ja volim takve romane. Od početka mi je Ove bio simpatičan, samo sam se pitala, kakve probleme može da ima neko u tako sređenoj zemlji kako mi obično zamišljamo Švedsku. Pa, nadje ih, ako mu je to cilj. I tako, teče radnja lepo, zanimljivo, i kolko-tolko realno, do pred kraj. Ja volim srećan kraj. A volim i torte. Pa kad preteram na nekim slavljima, bude mi muka. E, pa ovde ima toliko sreće, da je na momente baš otužno. A onda sam pustila i suzu. Našla sam Radin post gde kaže da je jedva zadržavala suze u autobus. Ja nisam uspela da ih zadržim. Sve u svemu, ipak sam uživala. Opraštam mu onoliku patetiku na kraju.

Има у ел. форми и други Бакманов роман, исто од хрватског издавача :-). Дугачак је назив, заборавих како се зове

 

[quentin]

Можда ниси хтео да постигнеш такав ефекат, али после оваквог сјајног приказа најизгледније је да ће ми Остаци дана бити следећи на листи за читање.

Super! Baš me zanima kako će ti se dopasti.

 

[Mrs.Bi]

Можда ниси хтео да постигнеш такав ефекат, али после оваквог сјајног приказа најизгледније је да ће ми Остаци дана бити следећи на листи за читање.

- - - - - - - - - -



Има у ел. форми и други Бакманов роман, исто од хрватског издавача :-). Дугачак је назив, заборавих како се зове

Bilo bi mi mnogo Bekmana odjednom. Sad sam u ovaj moj telefonski eReader ubacila Talijanske cipele (čini mi se da sam stalno korak-dva iza moje drugarice Kamenite) i Sve što smo prećutali (Mark Levi)... a verno me čeka Pamuk u papiru.

Kventin je tako lepo i argumentovano iskritikovao Išigura da stvarno dobiješ želju da pročitaš i uveriš se u sve to. Ja sam čitala jednom, neću više. Od njega ću potražiti Ne daj mi nikada da odem.

 

[Elefteria]

Yersinia, и ја сам хтела да купим Заслепљеност. Волим Дерету, али реално, попусти им и нису неки, све књиге које мене интересују су у просеку по 1000 дин. На крају сам купила само За ким звоно звони, а за неку већу куповину ћу сачекати онај новогдишњи попуст (ако буду давали као прошле године, па си за 5 купљених књига имао 50%)

Лагуну и Вулкан сад већ традиционално заобилазим, они ''попусти'' вређају интелигенцију. Ноћ књиге је закон. Вулкан је снизио цену неке енциклопедије о моди с 8 и нешто на 2 и нешто и то им је највеће снижење; не чуди ме што се књига није добро продавала по регуларној цени, то је превише за наш стандард. Ја сам хтела Прашко гробље, али и они повремено организују попусте од 20% на све, па ћу сачекати, не журим нигде.

Пишем вам касније шта сам купила јер Сајам још није готов.

Маркесове књиге код Сезама су за нијансу скупље, сећам се да сам Хронику најављене смрти на прошлом Сајму платила 300 дин, а сад је 400. Оне обимније су скупље.

 

[Hambertova mlada]

Dobar dan svima.

Yersinia je dao baš iscrpan izveštaj, svaka čast. I bravo za kupovinu.
Vidim da si pazario Danijela Kelmana. Ne znam jesi li ga ranije čitao. Dobar je i relativno mlad je savremeni pisac, nadam se da će ti se dopasti. Ja sam pročitala pre neku godinu njegovu knjigu ''Premeravanje sveta'' u izdanju Derete i ''Ja i Kaminski'' koju je izdao Clio. Pogotovo mi je efektna ova prva, tako da od mene preporuka.
Mitanu Dušana takođe imam, baš tu knjigu, tako da mi je na spisku.



Sad, što se tiče Išigura, mene on podseća na žilavi komad najbolje teletine. Utrnu ti zubi dok ga sažvaćeš, ali kad ga jednom progutaš budeš zadovoljan ukusom. Ali svakako mislim da on svoj izraz još treba da nađe i izbrusi.

Ja sam sada uveliko na Pekiću(''Kako upokojiti vampira''), knjiga me uvlači u sebe opasno.

Andreas Sam je takođe kupio interesantne naslove. Jesi li čitao Luksemburgovu ranije budući da si uzeo njenu biografiju?

 

[kamenita]

Danas mi je beba prvi put rekla "mama". :-)

Ijaoooo, uživaj, stvarno tako brzo porastu

 

[Mrs.Bi]

Meni je žao što uglavnom ne mogu da komentarišem knjige koje su drugari kupili jer mi nisu poznate (osim Njujorske trilogoije koju imam i čitala sam previse davno)
Ali sad kad vidim da se Mlada javila, setila sam se njenog posta sa najznačajnim dogadjajem:

Nema nikakve veze sa knjigama, ali da vam se pohvalim. Danas mi je beba prvi put rekla "mama". :-)

I bas kao sto je Kventin rekao, uzivaj u svemu tome jer mnogo brzo prodje. I piši bisere kojih ce biti nebrojeno kad propriča. Ima i tema na Krsti Decji biseri. Moj sin je imao svoje nazive za neke stvari i pojave, i dugo nam je trebalo da provalimo sta mu sta znaci i u to vreme sam se uglavnom bavila prevodjenjem njegovog jezika na srpski
upa benica - lubenica
paga joj - papagaj (imao komšija pa ga iznosio napolje u kavezu)
aniki dom - dnevnik
bokotaši, bokotaši - žmigavac u kolima (tako je zvuk preveo u glasove)

- - - - - - - - - -

vidi kako me Kamenita pretekla ....sa slatkim smajlijem

 

[kamenita]

Yersinijija, svaka čast za post.

 

[del piero 10]

Yersinia, odlican izvestaj i jos bolji spisak! Za vecinu autora i knjiga koje si naveo, nisam ni cuo

zavrsio sam Zasto skacem i privodim kraju Selimovicevo Ostrvo, pa se dvoumim sta uzeti sledece, tj. troumim . Da li, ovde cesto spominjane u zadnje vreme, 'Talijanske cipele ili Ljuljasku daha, ili mozda Cernobiljsku hroniku, Svetlane Aleksijevic?!

 

[Hambertova mlada]

Hvala narode, bas sam I raznezena I uzbudjena. :-)

 

[kamenita]

Sve što smo prećutali (Mark Levi)...

Da mene neko pita koja je najgluplja knjiga koju sam u životu pročitala, ne najlošija, nego najgluplja, apslolutno bez zadrške bih rekla Sve što smo prećutali. To zaista nosi perjanicu medju glupavim knjigama koje sam pročitala, a nije da ih nije bilo.

- - - - - - - - - -

Meni je žao što uglavnom ne mogu da komentarišem knjige koje su drugari kupili jer mi nisu poznate (osim Njujorske trilogoije koju imam i čitala sam previse davno)
Ali sad kad vidim da se Mlada javila, setila sam se njenog posta sa najznačajnim dogadjajem:

I bas kao sto je Kventin rekao, uzivaj u svemu tome jer mnogo brzo prodje. I piši bisere kojih ce biti nebrojeno kad propriča. Ima i tema na Krsti Decji biseri. Moj sin je imao svoje nazive za neke stvari i pojave, i dugo nam je trebalo da provalimo sta mu sta znaci i u to vreme sam se uglavnom bavila prevodjenjem njegovog jezika na srpski
upa benica - lubenica
paga joj - papagaj (imao komšija pa ga iznosio napolje u kavezu)
aniki dom - dnevnik
bokotaši, bokotaši - žmigavac u kolima (tako je zvuk preveo u glasove)

I ja sam pisala bisere moje dece, sad kad uzmem tu svesku da pogledam-potpuno se istopim, nema me.

 

[Mrs.Bi]

Da mene neko pita koja je najgluplja knjiga koju sam u životu pročitala, ne najlošija, nego najgluplja, apslolutno bez zadrške bih rekla Sve što smo prećutali. To zaista nosi perjanicu medju glupavim knjigama koje sam pročitala, a nije da ih nije bilo.

Da je onda odmah obrišem?! Stvarno nemam vremena za glupe knjige. A s druge strane, sad me baš zanima kako je to glupa
Kao što je Kventin onako lošim svojim utiscima zainteresovao Yersiniu za Ostatke dana.

 

[Mrs.Bi]

A narednu (ili neku sledecu) knjigu tog Marka Levija je prevela moja koleginica i nesto se ne secam sta je rekla, kakva je. Nije je mnogo hvalila.
a Laguna kaže: Mark Levi, autor najčitanijih savremenih francuskih romana na svetu,. To što su najcitaniji ne znaci i da su dobri. Nego da, najverovatnije imaju dobar marketing.

 

[lamar]

Mladina beba

I posle svakog okreta kaže "mama"

- - - - - - - - - -

Tog Levija sam precrtala tri puta čim sam pročitala "najgluplja".
Ma ko će da gubi vreme.

Zašto skačem sam uzela iz biblioteke i u busu počela da čitam.
Dopada mi se. Zahvaljujući vama ovde imam je i u el. obliku

Ljuljašku daha, Herte Miler sam svojevremeno čitala, dopala mi se i još je pamtim (pravo čudo ).
Upoznala sam se tada sa meni potpuno nepoznatim istorijskim događajima, a i način pisanja mi je legao.

 

[kamenita]

Da je onda odmah obrišem?! Stvarno nemam vremena za glupe knjige. A s druge strane, sad me baš zanima kako je to glupa
Kao što je Kventin onako lošim svojim utiscima zainteresovao Yersiniu za Ostatke dana.

Evo kratkog sižea da stekneš utisak o knjizi.

Ako iko ima ambiciju da je čita , neka preskoči ove redove.

Dakle, glavna junakinja saznaje da joj je umro otac, sa kojim nije bila u najboljim odnosima. Nakon njegove smrti dobija veeeliki paket. Otvara ga i u njemu nalazi oca, odnosno robota (valjda se to kaže androida) u očevom obličju i pismo od njega da bude pažljiva prema robotu, koga je upravo on izmislio i koga joj ostavlja na staranje. Robot potom oživljava, jede, pije, živi kao čovek itd. Onda joj ponudi da uz njegovu pomoć poravna neke nerazrešene račune sa pokojnim ocem i nagovori je da odu u Francusku i pojure neku njenu bivšu ljubav zajedno. Tako radnja zadobija potpuni preokret, postaje glavno to razrešavanje te davne situacije sa nekim tamo likom. U svemu tome, ocu-robotu-androidu pozli, ona pomisli da su mu nestale baterije, ali se ispostavi da u stvari android nije android, nego njen otac živ i ne baš zdrav, koji je napravio tu ujdurmu da bi popravio odnos sa ćerkom i pomogao joj oko te stare ljubavi. I to je to. Otac valjda umre stvarno na kraju, toga se baš i ne sećam...

Ono što je meni zadivljujuće je da sam ispozaboravljala tolike dobre i lepe knjige, a ove se gluposti prlično dobro sećam.

 

[VanZandt]

Pa zato sto te je inzervirala knjiga.

 

[Mrs.Bi]

U opisu knjige nije tako glupo. A ovo stvarno jeste.

 

[gost 243178]

Ultimativno konzervativni roman, i ni malo mi se ne dopada.

Zato sto je Isiguro odlicno izveo celu stvar. Tuzna knjiga. Dok sam je citala, stalno sam dobacivala glavnom junaku Ne covece, ne tako, sve pogresno radis
Svidja mi se sta si napisao, ali kao i sa svakim dobrim romanom, i u Ostacima dana ima mnogo toga sto ne staje u sturi opis radnje - motivacija likova, privatni pakao svakog od njih itd.