Ево за Квентина (и остале, наравно) утисак о Сајму
Генерално, гужву и велике масе не волим, али одлазак на Сајам ми је некако вишегодишњи ритуал још одмалена, па ми је увек драго да
процуњам кроз хале и да видим шта све занимљиво има.
Ове године сам имао строго утврђен списак шта све желим да купим, па сам се тиме водио и ишао циљано по штандовима. Додуше, на списку има преко 100 књига, али сам се некако суздржао до бројке од 40...

Највише сам пазарио на
Деретином и
Геопоетикином штанду.
Дерета има заиста сјајну едицију – ХХ век (у већини књига има и предговор/поговор што је данас реткост, а, уз то и сјајно дизајнирана, иако ми то није битно, али ипак је добро кад се види да се посветило времена и том сегменту). Ту сам, дакле, узео
Заслепљеност Елијаса Канетија,
Краљевство овог света Алеха Карпентјеа,
Дан скакаваца Натанијела Веста, затим
Ф Данијела Келмана,
Узвишење Милена Рускова из Бугарске, да поменем само оне које су ми најзначајније. Е да, узео сам и од Ишигура
Остатке дана и
Сликара пролазног света, ионако су ми већ одавно биле на листи за читање, па их је ова Нобелова награда само погурала.
У
Геопоетици сам узео
Њујоршку трилогију (да се коначно упознам са толико хваљеним Остером),
Крв не говори, једног од најпознатијих турских писаца Назима Хикмета (тек објављено), као и
Приче са Сабалана иранског аутора Мохамада Резе Бајрамија. Узео сам и
Историју света у 10 ½ поглавља Џулијана Барнса,
Хронику сумње Владислава Бајца итд.
Пријатно сам изненађен ценама на штанду
СКЗ-а где сам узео такође већи број књига, између осталог Хандкеа (занимљиво да он није био гост Сајма међу овом плејадом писаца са немачког говорног подручја) и
Кукавичју пилад Лабуда Драгића.
На
Клиовом штанду је било доста књига на огромном попусту (150-200 динара), ваљда су им то преостала непродата издања (2000, 2001 година), тако да је и ту могло штошта да се пронађе.
Што се издаваштва тиче, занимљива ми је још и зрењанинска Агора – тамо сам узео
Привиђење '38. Ћела Вестеа (Финска),
Моје родно гробље Душана Митане (Словачка) и новоизашли роман
Ласица и њих деветоро Финца Паси Илмари Јаскелеинена.
Од значајнијих издавача, ту је и
Архипелаг – ту сам комплетирао Кишова изабрана дела, узео
Случај Кукоцки Људмиле Улицке и још пар
мање познатих аутора.
Избегавао сам у широком луку
Лагуну и
Вулкан. Лагуну зато што њена издања купујем два пута годишње, преко нета, када су књиге на акцији у „Ноћи књиге“ јер су тада на значајном попусту (и опет буду (пре)скупе), а Вулкан зато што углавном нема оно што ме занима. Да не спомињем да је на тим штандовима највећа гужва, па је и то додатни разлог.
Нажалост, нисам имао довољно новца да обиђем неке мање издаваче (те нисам ни гледао шта имају у понуди).
Погледао сам још и
ДатаСтатусов штанд, с обзиром да они издају доста квалитетне медицинске литературе, али сам то ипак оставио за касније, што због недостатка финансија, што због тога што нисам могао да вучем још и књиге од 5-6 кг.

Нисам ишао у халу 4, нити гледао ове штандове који продају половне књиге, јер некако имам одбојност према половним књигама, па их и не купујем. А откако сам купио Киндл, доста старих књига налазим у електронском облику.
Све у свему, поставка је била мање-више иста као и ранијих година, мада је мој утисак био да је мање посетилаца него раније. Цене књига су (стандардно) биле високе, а понуда, чини ми се, прилично разноврсна.