Procitah neke silne trilere, mogla bih jos, al me je sramota i grize me savest
i tako resih da procitam i neku "pristojnu" knjigu i zapadne mi Nabokov i njegov roman ( ako je uopste to roman, a ipak jeste)
Dar. Knjiga je barem tako cudna kao sto su Kortazarove
Skolice cudne, moze i ova knjiga kao Skolice da se cita
po drugi, treci put od sredine ili kraja, svaka mu je misao ka u Njegosha
To je njegova zadnja knjiga na ruskom, pisana je u Berlinu, bio je izbeglica u Berlinu ,valjda i 16 godina,
vreme je oko 1930, akteri su iskljucivo Rusi u egzilu. Ja sam tek pocela da je citam, verovatno cu je citati mesecima,
zaista je svaka recenica zlatna, duhovita, sarkasticna. Problem je ( za mene, a verovatno i za svakoga od nas)
da ne poznajemo silne ljude koje on pominje jer se radi uglavnom o nekim knjizevnim kriticarima, autorima
it vremena Revolucije iz Rusije. O politici, Revoluciji, ne pise nista, nema nikakav stav niti üokusava da ga ima
pa je bas iz tog razloga knjiga i genijalna.
Za sebe i svoj zivot u Berlinu kaze:
sve su to sitnice, senke sitnica, uobrazeno sanjarenje. Ja sam naprosto mladi siromasni Rus koji rasprodaje visak gospodskog obrazovanja a u slobodno vreme pise pesme, to je sva moja besmrtnost.“
Sam je roman zamisljen tako da ga citalac shvati kao neki predroman koji ce tek biti napisan, znaci da autor
pokusava da vaspita i obrazuje citaoca za pravi roman.
Genijalno delo.
) koja je i procitala i odusevila se jednom knjizicom ( one takne crvene, Rec i misao)
Ne vežbam.
)
Da, ona je bas brzo postala popularna.