Biblioteka 3

[Mrs.Bi]

Da, u Laguni sam ga prosle nedelje kupila, kupih jos dve knjige ( na tri mi daju neki silan popust),
tek sam kasnije videla da sam dala silne pare za bezvezne knjige. Doduse za jednu i ne znam dal je
"pogresna", a zanele su me kritike na poledjini knjige u stilu " najuzi izbor za national book of award
2014, bestseler New Yourk Times i slicna slova ljubve, a radi se o nekoj prici sto puta prezvakanoj
tipa WWII pa neki begaju iz Pariza, neki idu kod Hitlera , a onda se valjda i sretnu, uvide svoje zablude
Autor je Entoni Dor, a naslov je Sva svetlost koju ne vidimo


Knjiga me je privukla jerBo ima 600 strana

Meni to pre neki dan preporučila drugarica, ali još nisam ništa čitala po njenoj preporuci, tako da ne znam koliko nam se ukusi podudaraju.

 

[Rayela]

Meni to pre neki dan preporučila drugarica, ali još nisam ništa čitala po njenoj preporuci, tako da ne znam koliko nam se ukusi podudaraju.

E onda sacekaj da je ja procitam, pise da se cita kao triler, dva , tri dana, a evo obecavam da cu danas poceti da je citam a sve u ocekivanju Godoa na nemackom
( Hercog). Uzas je to kada ti prevodilac syebe neko remek delo ( a ovaj Hercog tu spada).

 

[Mrs.Bi]

Sačekaću, samo ti polako. Imam ja šta da čitam, iiihaaaj. Jeste greota kad se tako upropasti delo. Ali ne možemo sve da čitamo u originalu. Ja počela Rati i mir pa batalila. Mislim, nisam, tu je, ali ga se nešto ne hvatam. Nemam strpljenja da sedim i čitam nešto tako obimno i ozbiljno.

 

[Poslednja Igra Leptira]

Ја више боље да не дирам књиге. Чега се год дохватим, баталим.
Читам Ирвина Јалома. Мени је он много драг. Шопенхауер и Крвник љубави су много интересантне књиге, међутим, Проблем Спиноза је катастрофа.
Таква једна језива досада. Мисли филозофа банализоване до крајњих граница.
Ал зато Љоса. Правим мало паузу од њега, да ми се не стопе све његове радње у једну. Ал чим се изборим са Спшинозом чека ме Зелена кућа.
Љоса је цар.

 

[krasuljak]

A kace ga citas? Knjiga je genijalna, ali je prevod zaista uzasan cak i kad ne koristi strane reci jer su recenice na srpskom nejasne, svaku moras
da citas dva puta, a nije u pitanju neka hegelovska filozofija.
Elem, moja su iskustva takva da cu u Srbiji kupovati samo ona Nolitova i Prosvetina, naravno i Veselin Maslesa, Svjetlost, Mladost, Mladinska knjiga
starostavna izdanja, a toga ima danas samo na vockicama.

Evo oba prevoda, pa uporedi...

Spojler

- - - - - - - - - -

Ipak ću da čitam na srpskom, mada je izglednija bosanska knjiga...

 

[snežna pahuljica]

Јуки-Снеки, ја сам читао два његова дела: Човек који је био Четвртак и Клуб уврнутих заната, али ја избегавам да препоручујем књиге јер је за допадање неке књиге најбитнији лични укус. Откачени писци се мени много свиђају, па су ми се и ова два наслова баш допала.

Веома је мало говорио током процеса који се отегао, и изгледао је тужно и натмурено када се овај окончао. Ућутао је неколико тренутака, а затим громогласно праснуо. Његова опаска (како је јављено) била је следећа:
''О, Роути-оути тидли оути тидли оути Хајти-ајти титли ајти Тидли-ајти ау''.
Тада се повукао из јавног живота и закупио поткровље у Ламбету.

Клуб уврнутих заната, Честертон

O super, pogledaću ove naslove. Kopajući po sajtovima naletela sam na njegove knjige i delovalo mi je da su malo uvrnute pa da vidim sa vama šta mislite. Hvala

A ja ne mogu da se sastavim od obaveza.. Plesna sezona je gotova i sad je letnja pauza i imaću više slobodnog vremena, bar ova dva meseca. Ništa još uvek ne čitam jer sam zaključno sa prošlom nedeljom imala ples, pa neke rođendane i svadbu kod drugarice u subotu... Pozajmila sam neke knjige ovih dana i to me čeka sad (Ejmi Snou, Neimarov šegrt, Nasleđe Skarlati, Japansi ljubavnik i Njujorška trilogija). Htela sam danas da čitam, ali sam zaspala i opet ništa.

Videla sam ovu akciju u Laguni, ali ne znam da li mogu da nakupim deset knjiga...Bi, jedva čekam utiske

- - - - - - - - - -

Dođoh ja do 1000 poruka na forumu

 

[Mrs.Bi]

Nešto me hoće kupovina knjiga ovih dana. Bila sam na promociji knjiga Snežane Radojičić, žene koja putuje po svetu biciklom i piše o iskustvima:

https://www.delfi.rs/vesti/vest/269..._gobija_snezane_radojicic_delfi_knjizare.html

Pored Zakotrljaj me oko sveta (koju mi je brat ranije kupio), predstavljene su knjige Preko Himalaja i Gobija i Nomad http://www.snezanaradojicic.com/wp-content/uploads/2016/04/knjiga1-1024x770.jpg. (koje smo sada kupili)

Malo priče, slajdovi i potpisivanje knjiga

 

[Mrs.Bi]

Pahuljice, nadam se da ne čekaš moje utiske o knjigama sa Lagunine akcije da bi neke eventualno kupila!? Jer, ko zna kad će to biti. Doduše, akcija je do 31. oktobra. A ko zna šta će do tada ostati. Ili šta će se pojaviti.

Eto sad ću prvo da čitam gorepomenutog Nomada, kad završim Toni Morison i Buda na tavanu što sam takodje uzela iz biblioteke.

I uz sve, kupila sam i Blic ženu sa knjigom Šarlot Bronte, Profesor. Ali to nemam nameru uskoro da čitam.

- - - - - - - - - -

Čestitke za jubilarnu hiljaditu poruku!!!

 

[Rayela]

Evo oba prevoda, pa uporedi...
[

Ipak ću da čitam na srpskom, mada je izglednija bosanska knjiga...

Ovaj tvoj "srpski" prevod meni je nekako najbolji, izgleda da sam se odvikla od citanja na hrvatskom, a i nervira me kada
u nekiim fusnotama objasnjavaju da je recimo New York grad

 

[snežna pahuljica]

Haha Bi, mislila sam uopšteno, kad god da pročitaš, utisci će koristiti za ubuduće

Pokvario mi se ruter, pa nemam wi-fi u kući i sad kucam sa telefona. Tako da ću neke opširne poruke kuckati kad kupim ovo čudo

 

[quentin]

Džon Apdajk: Zeka je bogat / Rabbit is Rich

Spojler

Priznajem da sam se sve vrijeme plašio da će se desiti neka tragedija, jer se prve dvije knjige o Zeki Angstromu tako završavaju, ali treći dio najpoznatijeg Apdajkovog proznog ciklusa, smješten u 1979. i početak 1980. godine (disko muzika, naftna kriza i Sovjeti u Avganistanu) više liči na Parove, nego na prethodne, zapravo dosta potresne dijelove priče o nekadašnjoj srednjoškolskoj košarkaškoj zvijezdi koja se teško snalazi na terenu na kom nema koševa i narandžaste lopte.

Valjda je to i normalno: pobune, ispadi, strašne greške i lutanja ostaju negdje prije tridesetpete, a sa deset godina više promiskuitet je potvrđivanje statusa i psihofizičkog zdravlja, više nego posljedica impulsivnog divljanja hormona i romantičnih stremljenja. Progone Zeku i duhovi prošlosti, malo i on njih progoni, ali sve to ne može više da ga natjera da napravi neku ozbiljnu glupost. Za to je sad već previše debeo, pomiren sa životom i uspavan novcem u kome se skoro bez svoje zasluge našao.

Najveći problem je sin Nelson. Dvadesetogodišnji student ne zna šta želi, ne zna tačno ni šta ne želi, ali zna da odmah mora učiniti nešto radikalno čime će promijeniti nezadovoljstvo vlastitim životom. Formiran između trauma iz djetinjstva i razmaženosti koju je porodica raznim kompenzacijama proizvela, Nelson je karakterom isti otac, što je činjenica koju obojica gorko žale i zbog koje se neprestano sukobljavaju. Na kraju, čini se da će sve nekako doći na svoje mjesto. Zeka će naći gnijezdo u kome će na miru ostariti i shvatiće da Nelson možda nije samo tužni podsjetnik na njega samog u mladosti, već i spoznaja da se stvari sada mogu uraditi drugačije.

U ovoj knjizi Apdajk je standardno elokventan, fotorealistički vjeran u prikazivanju znakova jednog vremena – automobila, kuća, frizura ili mode, minuciozno detaljan u portretisanju svojih likova, njihovog izgleda, razmišljanja i gestova i, naravno, opet standardno skandalozan u opisivanju mehanike seksualnih odnosa sredovječnih relativno zapuštenih ljudi. Sve su svemu, kod Apdajka nema jednodimenzionalnih kulisa koje predstavljaju koncepte i ideje, kao u tolikim pretencioznim, a nedovršenim i slabim romanima. Apdajk nam daje prave ljude u stvarnom vremenu i na realnom mjestu – čitav jedan svijet zaokružen na nešto preko četiri stotine strana.

 

[Mrs.Bi]

Odavno mi se nije desilo da knjigu pročitam za jedno veče, a upravo to sam uradila s knjigom Buda na tavanu, Džuli Ocuke, Mono i Manjana, 159 strana. Knjiga govori o doseljavanju Japanaca u Ameriku iz ženskog ugla. Počinje na brodu kojim žene iz Japana idu za svojim budućim muževima koje su našle preko provodadžika. Interesantan način pisanja koji obuhvata različite slojeve žena..neke od nas, mnoge od nas, većina nas.... sve su nosile slike svojih budućih i pisma u kojima su oni vlasnici plantaža, hotela, prodavnica... da bi, kad su ih upoznale, videle da su lepi mladići na slikama od pre 20 godina, a da oni uglavnom rade kao sezonski radnici na plantažama. Žene im se pridružuju, rade rame uz rame s njima, radjaju decu, polako stiču, pa zaista otvaraju svoje prodavnice, restorane, zakupljuju plantaže. Medjutim, počinje rat, Japanci su neprijatelji..... i organizovano nestaju iz gradova, iz svojih kuća, prodavnica...
Nema glavnih junaka ni junakinja, to su svi, navode se neka imena, koja mogu da budu bilo ko, to je sudbina celog jednog naroda.

Neposredno pre ove knjige završila sam Milosrdje, Toni Morison, Laguna, 168 str.. Sličan broj strana, slična tematika, sudbina žena, robinja u 17. veku, u Americi. Za razliku od Ocuke, kod koje je sve uopšteno i o svima, ovde je svako poglavlje posvećeno odredjenom junaku. I stilovi se razlikuju što pomalo stvara teškoće pri čitanju. Na farmi Jakoba Varka su njegova žena Rebeka, i robinje Lina, koja u stvari vodi farmu i o kojoj malo znamo, Tuga, odrasla na brodu i potpuno izgubljena na kopnu i Florens, koja zna da čita i piše, obožava cipele i kobno se zaljubljuje u kovača.
Od jedne dobitnice Nobelove nagrade očekivala sam više.

 

[Rayela]

Džon Apdajk: Zeka je bogat / Rabbit is Rich

Spojler

Priznajem da sam se sve vrijeme plašio da će se desiti neka tragedija, jer se prve dvije knjige o Zeki Angstromu tako završavaju, ali treći dio najpoznatijeg Apdajkovog proznog ciklusa, smješten u 1979. i početak 1980. godine (disko muzika, naftna kriza i Sovjeti u Avganistanu) više liči na Parove, nego na prethodne, zapravo dosta potresne dijelove priče o nekadašnjoj srednjoškolskoj košarkaškoj zvijezdi koja se teško snalazi na terenu na kom nema koševa i narandžaste lopte.

Valjda je to i normalno: pobune, ispadi, strašne greške i lutanja ostaju negdje prije tridesetpete, a sa deset godina više promiskuitet je potvrđivanje statusa i psihofizičkog zdravlja, više nego posljedica impulsivnog divljanja hormona i romantičnih stremljenja. Progone Zeku i duhovi prošlosti, malo i on njih progoni, ali sve to ne može više da ga natjera da napravi neku ozbiljnu glupost. Za to je sad već previše debeo, pomiren sa životom i uspavan novcem u kome se skoro bez svoje zasluge našao.

Najveći problem je sin Nelson. Dvadesetogodišnji student ne zna šta želi, ne zna tačno ni šta ne želi, ali zna da odmah mora učiniti nešto radikalno čime će promijeniti nezadovoljstvo vlastitim životom. Formiran između trauma iz djetinjstva i razmaženosti koju je porodica raznim kompenzacijama proizvela, Nelson je karakterom isti otac, što je činjenica koju obojica gorko žale i zbog koje se neprestano sukobljavaju. Na kraju, čini se da će sve nekako doći na svoje mjesto. Zeka će naći gnijezdo u kome će na miru ostariti i shvatiće da Nelson možda nije samo tužni podsjetnik na njega samog u mladosti, već i spoznaja da se stvari sada mogu uraditi drugačije.

U ovoj knjizi Apdajk je standardno elokventan, fotorealistički vjeran u prikazivanju znakova jednog vremena – automobila, kuća, frizura ili mode, minuciozno detaljan u portretisanju svojih likova, njihovog izgleda, razmišljanja i gestova i, naravno, opet standardno skandalozan u opisivanju mehanike seksualnih odnosa sredovječnih relativno zapuštenih ljudi. Sve su svemu, kod Apdajka nema jednodimenzionalnih kulisa koje predstavljaju koncepte i ideje, kao u tolikim pretencioznim, a nedovršenim i slabim romanima. Apdajk nam daje prave ljude u stvarnom vremenu i na realnom mjestu – čitav jedan svijet zaokružen na nešto preko četiri stotine strana.

Kupih ja upravo tri komada od Apdejka, u jednoj je knjizi on i pokojnik pa njegov sin traga za uspomenama o ocu, posecuje njegovu zadnju zenu,
a kupih i nekakvog Teroristu ( pojma nemam o cemu se radi,a li mu je to valjda i zadnji roman).

Sinoc sam procitala pedeesetak stranica Sva svetlost koju ne vidimo, knjiga mi se svidja, nesto izmedju Oliver Tvista i Hajdi na pocetku,
kasnije ce biti malo drugacije, ali zvuci obecavajuce.

 

[Waterfall]

Nešto me hoće kupovina knjiga ovih dana. Bila sam na promociji knjiga Snežane Radojičić, žene koja putuje po svetu biciklom i piše o iskustvima:

https://www.delfi.rs/vesti/vest/269..._gobija_snezane_radojicic_delfi_knjizare.html

Pored Zakotrljaj me oko sveta (koju mi je brat ranije kupio), predstavljene su knjige Preko Himalaja i Gobija i Nomad http://www.snezanaradojicic.com/wp-content/uploads/2016/04/knjiga1-1024x770.jpg. (koje smo sada kupili)

Malo priče, slajdovi i potpisivanje knjiga

Pogledajte prilog 392167

Bi, bas super . mora da je bilo zanimljivo Jesi procitala Zakotrljaj me oko sveta?

Btw, citamCekajuci Dogoa - M.B. Mils, lagana knjizica, utiske cu kad zavrsim.

 

[Mrs.Bi]

Bi, bas super . mora da je bilo zanimljivo Jesi procitala Zakotrljaj me oko sveta?

Btw, citamCekajuci Dogoa - M.B. Mils, lagana knjizica, utiske cu kad zavrsim.

Jesam, mnogo mi se svidela. Ima divnu ljubavnu priču i putovanja, snalaženja... Sad sam uzela da pročitam dva poslednja poglavlja jer se Nomad hronološki nadovezuje (putovanje kroz Tursku), a već sam ga počela, pa bih pročitala ponovo i Zakotrljaj me... ali neću. Zadovoljiću se ovim, pa nastavljam. Puno me knjiga čeka.

 

[krasuljak]

Borim se s vrućinom i po malo čitam Ovo stvarno liči na raj. Simpatična priča, još simpatičniji format (mini, obožavam). Poćela sam zbog čekanja kod zubara, inače, Hercog je na redu, definitivno.

 

[Mrs.Bi]

Joj, Bi, ćorava i brzopleta. Ja čitam Ovo stvarno liči na kraj... i idem na sajt i vidim da to nije taj pisac, pa nisu valjda dali iste naslove jer znam da ima Ovo stvarno liči na kraj Džulijana Barnsa, što i nije nešto naročito, (kao i sve od Barnsa, prema mojim utiscima) ... a onda vidim da liči na Raj!

 

[krasuljak]

I mene je asociralo u knjižari (da ne kažem zbunilo ).

 

[Elefteria]

Радо, бре, какав босански језик, може бити само босанско издање.
"Лимени добош" Гинтер Грас - по цену тога да испаднем сељанка, морам рећи да ми досаднија књига одавно није пала шака. Ни најмање ме нису заинтересовале Оскарове догодовштине, па је читање било далеко од уживања. Имам још једну Грасову књигу, надам се да ће ми она бити занимљивија. Ако ништа, има трипут мање страна од Добоша. Не знам да ли је до превода (читала сам хрватско издање), али ми је Грасов језик некако напоран и чини чак и занимљиве догађаје досадним.

Видим да имамо новог члана, добро нам дошао! Тема је ионако мало замрла, неких чланова нема одавно.

Имам осећај да, сваки пут кад се јавим на овој теми, звучим као неки мргуд (?)

 

[Mrs.Bi]

Neka, neka, Elefteria, cenimo iskreno mišljenje. Ako su knjige ostavile takav utisak na tebe, ne možeš da ih hvališ.
Što se Limenog doboša tiče, možda je zbog jezika, ali pre će biti da ti ipak nije leglo takvo štivo. Ja sam to krenula da čitam upravo s mišljenjem da mi se neće svideti, da je to neka gnjavaža, pa sam se iznenadila što me je ipak privuklo i svidelo mi se.

 

[Rayela]

Neka, neka, Elefteria, cenimo iskreno mišljenje. Ako su knjige ostavile takav utisak na tebe, ne možeš da ih hvališ.
Što se Limenog doboša tiče, možda je zbog jezika, ali pre će biti da ti ipak nije leglo takvo štivo. Ja sam to krenula da čitam upravo s mišljenjem da mi se neće svideti, da je to neka gnjavaža, pa sam se iznenadila što me je ipak privuklo i svidelo mi se.

Ja licno Grasa ne volim ( ali su razlozi iskljucivo politicke prirode), ali je Limeni dobos jedno remek delo pa se u nemackoj knjizevnosti Carobni breg i Limeni
dobos smatraju za dva najveca romana dvadesetog veka, a sa cim se ja licno potpuno i slazem.
Za neke knjige ( a tu je recimo bas Limeni dobos trebalo bi procitati malo o cemu, kome se tu radi jer to ipak nije Agata Kristi ili Don Braun,
a ako coveka uopste ne zanima istorija tog jako zayebanog dela Evrope , onda mozda ne bi trebalo ni da se muci i da na silu cita nesto sto ga em ne zanima , a
ako ga ne znaima onda to sve i ne razume pa cita preko qrtza.
Meni je licno bas taj deo ( istocna Pruska) najzanimljiviji deo evrospkog sveta pa citam i neke druge pisce koji jesu genijalni ( genijalniji od Grasa),
ali nisu Nobelovci, zato nikada i ne pisem o njihovim delima i knjigama.

 

[Waterfall]

Jesam, mnogo mi se svidela. Ima divnu ljubavnu priču i putovanja, snalaženja... Sad sam uzela da pročitam dva poslednja poglavlja jer se Nomad hronološki nadovezuje (putovanje kroz Tursku), a već sam ga počela, pa bih pročitala ponovo i Zakotrljaj me... ali neću. Zadovoljiću se ovim, pa nastavljam. Puno me knjiga čeka.

Divno.. Bas volim lepo napisane putopise.. Ima jos jedan putopis u Lag. izdanju koji mi se svidja ali ne mogu da se setim imena..

Nego, ja nekako slabije citam kad su ove vrucine..Ne znam da li to samo ja ali bas me nervira..

- - - - - - - - - -

Радо, бре, какав босански језик, може бити само босанско издање.
"Лимени добош" Гинтер Грас - по цену тога да испаднем сељанка, морам рећи да ми досаднија књига одавно није пала шака. Ни најмање ме нису заинтересовале Оскарове догодовштине, па је читање било далеко од уживања. Имам још једну Грасову књигу, надам се да ће ми она бити занимљивија. Ако ништа, има трипут мање страна од Добоша. Не знам да ли је до превода (читала сам хрватско издање), али ми је Грасов језик некако напоран и чини чак и занимљиве догађаје досадним.

Видим да имамо новог члана, добро нам дошао! Тема је ионако мало замрла, неких чланова нема одавно.

Имам осећај да, сваки пут кад се јавим на овој теми, звучим као неки мргуд (?)

U pravu si za bosanski

Ja bas nikada nisam ni pomislila da si mrgrud, ne znam zasto tako mislis.

 

[Rayela]

Divno..

U pravu si za bosanski

Ja bas nikada nisam ni pomislila da si mrgrud, ne znam zasto tako mislis.

Razmiljam ja jos od juce o tom bosanskom jeziku
Kao ne postoji, ali su meni najdraze knjige bas pisane ( ali i prevodjene) na taj nepostojeci jezik.
Doduse u vreme tih najvecih tiraza i najboljih prevoda zvao se srpskohrvtaski, ali je ipak bio malo "bosanski".
Pa i Selimovic je pisao na tom "nepostojecem" jeziku.

 

[Waterfall]

Druga stvar je sto sad ima bosanski, crnogorski, itd..
Ja takodje volim taj stari srpskohrvatki, bilo da su bosanska a posebno hrvatska izdanja..
To je ijekavica ali nije nikakav poseban jezik.
Kazem opet - druga stvar je sto smo sad svi postali poliglote pa znamo i hrvatski, bosani, cg..itd.

Meni je n.pr najdraza Agata Kristi u izdanju Globusa (ako ne gresim) i jedino mi to je (uslovno receno) prava Agata. Valjda zato sto sam je tada, davno,
citala u njihovom izdanju i sva drugo mi nije - to.

 

[**Freya**]

Razmiljam ja jos od juce o tom bosanskom jeziku
Kao ne postoji, ali su meni najdraze knjige bas pisane ( ali i prevodjene) na taj nepostojeci jezik.
Doduse u vreme tih najvecih tiraza i najboljih prevoda zvao se srpskohrvtaski, ali je ipak bio malo "bosanski".
Pa i Selimovic je pisao na tom "nepostojecem" jeziku.

...jaoj jeste...volim i da ih slusam, doduse Hercegovce...Draskovic, ma sta govorio, mogla bih ga slusati u nedogled, zaista lepo vezuju reci i kao da kite recenice od pocetka do kraja...

...danas sam krenula sa citanjem neke simpaticne knjizice koja mi je bas fino legla...zove se Kuca prasine i snova, pisac je neka Brenda Rid...bilo kako bilo, uoci WW2 dvoje Engleza se nadje na Kritu, diplomata i zena mu, naravno, zena je odusevljena kritskim planinama i selima, obicnim svetom i, kako to vec biva, stara ljubav se gasi, nova se smesi, rat se sprema, Venizoles, neki revolucionar protiv rojalista, se sahranjuje...politicko huskanje u laganoj literaturi...od knjiga koje se citaju u kafeteriji, uz kafu i kolac, uz izmastani miris Krita...