Biblioteka 3

[quentin]

Ja već neko vreme tražim po bibliotekama Odbrana i poslednji dani. Istina, nisam se angažovala kao oko Zeke, pa nisam ni našla, ali hoću! Jel ta tvoja ili iz biblioteke?

Ako možeš, potraži ovo izdanje Partizanske knjige. To je prva knjiga Odabranih dela Borislava Pekića iz 1984. g. U istoj knjizi su Uspenje i sunovrat i Odbrana i poslednji dani. To su dvije fine novele o relativnosti ljudskog morala i, uopšte, o ljudskim sudbinama u apsolutističkim režimima, ali meni je knjiga interesantnija zbog predgovora Nikole Miloševića, a potom i vrlo zanimljivog predgovora samog Pekića. Predgovori se ne odnose samo na ove novele već na kompletna odabrana djela, tačnije na ono što je Pekić objavio do 1984. godine.

Ne znam da li pomenuto Prosvetino i novije Lagunino izdanje imaju te dosta obimne predgovore (zajedno oko 100 strana), ali sigurno bi bili zanimljivi svakome koga zanima Pekić.

 

[Baudrillard]

Ako možeš, potraži ovo izdanje Partizanske knjige. To je prva knjiga Odabranih dela Borislava Pekića iz 1984. g. U istoj knjizi su Uspenje i sunovrat i Odbrana i poslednji dani. To su dvije fine novele o relativnosti ljudskog morala i, uopšte, o ljudskim sudbinama u apsolutističkim režimima, ali meni je knjiga interesantnija zbog predgovora Nikole Miloševića, a potom i vrlo zanimljivog predgovora samog Pekića. Predgovori se ne odnose samo na ove novele već na kompletna odabrana djela, tačnije na ono što je Pekić objavio do 1984. godine.

Ne znam da li pomenuto Prosvetino i novije Lagunino izdanje imaju te dosta obimne predgovore (zajedno oko 100 strana), ali sigurno bi bili zanimljivi svakome koga zanima Pekić.

Lagunino izdanje nažalost nema predgovore, koga zanima Pekić trebao bi da pročita knjigu
Nebojša Lazić - Antiutopijska trilogija B. Pekića.

 

[snežna pahuljica]

Završila sam Nasleđe Skarlati. Sasvim ok triler, kako to već Ladlam ume. Nisam skoro čitala neki triler i ovo mi je sasvim bilo u redu.

Sad ću da odmorim malo od knjige jer imam na umu da odgledam poslednje tri epizode serije Bouns. A gledajući tu seriju, videla sam reklamu za seriju Hudini i Dojl (Hari Hudini i Artur Konan Dojl), i čini mi se da bi mogla biti interesantna. Mislim da sam dobro videla da je inspirisana prijateljstvom između njih dvojice. (Nisam znala da su njih dvojica bili prijatelji. Znala sam da je Dojl bio prijatel sa Bremom Stokerom, ali ovo ne.) A videla sam da ima samo deset epizoda i da nece biti druge sezone. Pogledaću da vidim o čemu se radi.

 

[lamar]

Spojler

O, bojim se da si me pogrešno razumeo. Pitanja koja sam postavila nisu vezana za potrebu da se knjiga dopadne i meni, već za količinu nedoumica koje je meni ostavila. Nisam rekla da mi se ne dopada, dopao mi se način pisanja, nisam sigurna koliko mi se dopala atmosfera, u određenim delovima jeste, u drugim nije, a definitivno mi se nije dopala ta količina nedoumica. Naravno da je stvar ukusa i senzibiliteta hoće li nam se nešto svideti, ja sam samo htela da proverim da nisam nešto propustila ili nisam razumela. Ako se ti slažeš sa mnom da u knjizi 2+2 nisu 4, rešila sam svoju osnovnu nedoumicu, a one vezane za radnju ostaju otvorene, jer je očito pisac tako hteo. Ja imam potrebu da sve uvek bude jasno i jednoznačno i to je ono što je napravilo razliku u našim utiscima.

Jednom je Dana (gde si Dano? ) nešto komentarisala i rekla da ja imam tradicionalan ukus.

Hvala Kventine, dao si mi baš ono pojašnjenje koje sam tražila. I nisi me ti naveo na pogrešan izbor, sama sam gazala.

Ja cesto koristim ovaj izraz, bas si me razveselila

Pahuljice, saljem ti spisak ovih dana kako sam i obecala.

 

[lamar]

Pripovetke - Anton Pavlovic Cehov, Prosveta 140 str. 9/10

Stara rashodovana knjiga iz moje biblioteke.
To su one knjige koje biblioteka poklanja citaocima, vec sam vam to pricala. Ovu sam uzela pre par godina.

Cehova uvek mogu da citam.
Pripovetku Tuga sam procitala ko zna koliko puta. I veceras sam ponovo.

 

[Yersinia]

Ja već neko vreme tražim po bibliotekama Odbrana i poslednji dani. Istina, nisam se angažovala kao oko Zeke, pa nisam ni našla, ali hoću! Jel ta tvoja ili iz biblioteke?

Ako možeš, potraži ovo izdanje Partizanske knjige. To je prva knjiga Odabranih dela Borislava Pekića iz 1984. g. U istoj knjizi su Uspenje i sunovrat i Odbrana i poslednji dani. To su dvije fine novele o relativnosti ljudskog morala i, uopšte, o ljudskim sudbinama u apsolutističkim režimima, ali meni je knjiga interesantnija zbog predgovora Nikole Miloševića, a potom i vrlo zanimljivog predgovora samog Pekića. Predgovori se ne odnose samo na ove novele već na kompletna odabrana djela, tačnije na ono što je Pekić objavio do 1984. godine.

Ne znam da li pomenuto Prosvetino i novije Lagunino izdanje imaju te dosta obimne predgovore (zajedno oko 100 strana), ali sigurno bi bili zanimljivi svakome koga zanima Pekić.

Моја је Лагунино издање. Нажалост немају Лагунина издања никакве поговоре/предговоре, што је штета стварно. И Пекићева дела су прилично скупа за штуру опрему, али ова књига није превише, неких 650-700 динара, мислим. Ја сам са попустом платио и мање.

Да немаш, Квентине, линк тих предговора/поговора, ако је објављено на интернету?

Pripovetke - Anton Pavlovic Cehov, Prosveta 140 str. 9/10
Cehova uvek mogu da citam.
Pripovetku Tuga sam procitala ko zna koliko puta. I veceras sam ponovo.

Туга је предивна прича, заиста. Чехов је стварно мајстор када су приче у питању.
Ја исто тако волим да с времена на време прочитам неке приповетке које су ме обориле с ногу (а и даље ме обарају). Она којој се увек враћам је Кишова Енциклопедија мртвих. На тако мало страна је речено много више него томовима и томовима других књига.

 

[quentin]

Mislim da na netu ne postoje ti predgovori u elektronskim formatima.
Ovdje ima dosta Pekićevih knjiga, ne znam kakav je kvalitet neformalnih elektronskih izdanja. (Potrebna registracija)

http://www.balkandownload.org/topic/29063-borislav-pekić/?hl=pekic

 

[Yersinia]

Захвалан .

Елем, да поделим овде овај сјајан блог, ако нисте већ до сад наишли на њега:
https://onlinecitaonica.wordpress.com/

 

[lamar]

Zaboravih sinoc da vam kazem, eno mi na fejsu sede zajedna Rada i Esterita

 

[quentin]

David Albahari: Pijavice

Spojler

Nedavno sam na forumu pročitao da je ovo najbolji Albaharijev roman, pa sam odlučio da se poslije dosta godina vratim ovom piscu. Zaista, knjiga ima nešto čega se baš i ne sjećam iz prethodnih susreta s njim – zanimljiva je i na površini, na nivou bazične priče. Albaharijevi romani i pripovjetke koje sam ranije čitao obično su imali neku skrivenu dinamiku, uzbudljivost koja je do čitaoca stizala indirektno, tek kad bi se ozbiljno udubio u ideje, prevazišao hladnoću jezika, monotoniju pripovijednja i predvidivost radnje.
Pijavice, međutim, otvaraju se kao neka Osterova, ili bar Murakamijeva knjiga. Kroz niz neobičnih, samo naizgled slučajnih, a međusobno povezanih događaja, pisac uvodi čitaoca u priču o Kabali i pokušajima da se jevrejska zajednica drevnom magijom zaštiti od posljedica života u Srbiji sredinom devedesetih – a koji je u piščevoj fikciji još malo gori nego što je u stvarnosti bio. Ubrzo, čitalac će naići na rečenice u kojima Albahari objašnjava da magija podrazumijeva neograničeno vjerovanje u moć riječi i shvatiće da pisac ispituje moć jezika, što je standardno postmodernističko pitanje kojim se Albahari bavi u svakoj knjizi. Ipak, ovdje je taj nivo značenja mnogo prirodnije uklopljen u ovozemaljsku priču, pa mislim da knjiga može biti zanimljiva i onima kojima su knjige ovog pisca obično dosadne.

 

[Mrs.Bi]

Zaboravih sinoc da vam kazem, eno mi na fejsu sede zajedna Rada i Esterita

Ee, videla sam ih. Baš im je lepo. A moj sin bio juče u Nišu, na nekoj svirci. Kaže, Niš je lep, živ grad...

Ali je, izgleda slomio prst. Palac na levoj ruci. Otišao sad u bolnicu

Захвалан .

Елем, да поделим овде овај сјајан блог, ако нисте већ до сад наишли на њега:
https://onlinecitaonica.wordpress.com/

Pa kud si stavio ovaj link, sad sam sate provela čitajući, a još bih mnogo pročitala. Lep i interesantan izbor knjiga i isto tako (lepo i interesantno) predstavljene. Ko to piše? Nema potpisa.

 

[Mrs.Bi]

Ako možeš, potraži ovo izdanje Partizanske knjige. To je prva knjiga Odabranih dela Borislava Pekića iz 1984. g. U istoj knjizi su Uspenje i sunovrat i Odbrana i poslednji dani. To su dvije fine novele o relativnosti ljudskog morala i, uopšte, o ljudskim sudbinama u apsolutističkim režimima, ali meni je knjiga interesantnija zbog predgovora Nikole Miloševića, a potom i vrlo zanimljivog predgovora samog Pekića. Predgovori se ne odnose samo na ove novele već na kompletna odabrana djela, tačnije na ono što je Pekić objavio do 1984. godine.

Ne znam da li pomenuto Prosvetino i novije Lagunino izdanje imaju te dosta obimne predgovore (zajedno oko 100 strana), ali sigurno bi bili zanimljivi svakome koga zanima Pekić.

Pogledala sam Pekićevu Odbranu i poslednje dane u elektronskim katalozima beogradskih biblioteka. Nema niko u izdanju Partizanske knjige. Mada dosta njegovih knjiga ima u tom izdanju. Valjda su neka sabrana dela.

Nekad je to bilo normalno da sve iole značajnije knjige (a drugačije se uglavnom nisu ni izdavale, nego su izlazile na kioscima kao roto romani, ono što sam pre neki dan pisala, da su sad tzv. ženske knjige) imaju predgovor, pogovor... svakako nešto napisano o njima, kao i o piscu. Danas je sve instant i sve je nevažno, pa i to.
Često se setim i emisija o filmu. Ili ciklusa. Npr. Festove premijere, ciklus ovog ili onog reditelja, 3,2,1 kreni, i mnoge druge, ne mogu sad da se setim naziva. Uglavnom su, pre prikazivanja filma, poznavaoci govorili o njegovom značaju, kako je nastao, šta predstavlja u kinomatografiji.... Ispravite me ako grešim, ali sad su se u emisije o filmu svele na to koja je glumica kako bila obučena na dodeli Oskara ili otvaranju Kanskog festivala. Samo ponekad i to uglavnom u neke sitne sate, bude i nešto kulturno.
Naletela sam sinoć na Milana Vlajčića u emisiji Agape, pa sam malo pod uticajem. On je završio svetsku književnost i piše filmske i književna kritike, tako da nisam omašila temu. Samo da se zna.

 

[Mrs.Bi]

Ali je, izgleda slomio prst. Palac na levoj ruci. Otišao sad u bolnicu

Stavili mu longetu, jer je pod otokom, inače stavljaju gips.
Tako, da imate celu informaciju.

 

[quentin]

Pogledala sam Pekićevu Odbranu i poslednje dane u elektronskim katalozima beogradskih biblioteka. Nema niko u izdanju Partizanske knjige. Mada dosta njegovih knjiga ima u tom izdanju. Valjda su neka sabrana dela.

Nekad je to bilo normalno da sve iole značajnije knjige (a drugačije se uglavnom nisu ni izdavale, nego su izlazile na kioscima kao roto romani, ono što sam pre neki dan pisala, da su sad tzv. ženske knjige) imaju predgovor, pogovor... svakako nešto napisano o njima, kao i o piscu. Danas je sve instant i sve je nevažno, pa i to.
Često se setim i emisija o filmu. Ili ciklusa. Npr. Festove premijere, ciklus ovog ili onog reditelja, 3,2,1 kreni, i mnoge druge, ne mogu sad da se setim naziva. Uglavnom su, pre prikazivanja filma, poznavaoci govorili o njegovom značaju, kako je nastao, šta predstavlja u kinomatografiji.... Ispravite me ako grešim, ali sad su se u emisije o filmu svele na to koja je glumica kako bila obučena na dodeli Oskara ili otvaranju Kanskog festivala. Samo ponekad i to uglavnom u neke sitne sate, bude i nešto kulturno.
Naletela sam sinoć na Milana Vlajčića u emisiji Agape, pa sam malo pod uticajem. On je završio svetsku književnost i piše filmske i književna kritike, tako da nisam omašila temu. Samo da se zna.

Ih... ti bi da vratiš Kino-oko i Nebojšu Đukelića, može i Petkom u 22... Jedino da izmisliš vremeplov i da se vratiš u to doba.
U pogledu kulture, ovo danas je više-manje postapokaliptični period. Znaš ono kad u Makartijevom Putu otac i sin nađu neko zaboravljeno skladište konzervi, pa uživaju u kompotu i konzervisanoj šunki, prije nego što ponovo zakorače u svijet tame i gladi. Tako i mi, tražimo knjige objavljene u vrijeme kad se to radilo onako kako treba da se radi, pa uživamo u njima, prije nego što se ponovo suočimo sa svijetom Lagune i Žikine šarenice.

 

[Mrs.Bi]

Ih... ti bi da vratiš Kino-oko i Nebojšu Đukelića, može i Petkom u 22... Jedino da izmisliš vremeplov i da se vratiš u to doba.
U pogledu kulture, ovo danas je više-manje postapokaliptični period. Znaš ono kad u Makartijevom Putu otac i sin nađu neko zaboravljeno skladište konzervi, pa uživaju u kompotu i konzervisanoj šunki, prije nego što ponovo zakorače u svijet tame i gladi. Tako i mi, tražimo knjige objavljene u vrijeme kad se to radilo onako kako treba da se radi, pa uživamo u njima, prije nego što se ponovo suočimo sa svijetom Lagune i Žikine šarenice.

Zato je ova tema tako lepa.

Jeste, volela bih da vratim sve to, a i ti bi verovatno rado upotrebio vremeplov bar za ponešto. I bolje se sećaš naziva emisija. Da, Kino-oko. A Djukelića sam se i ja setila.

Spojler

Ja jesam jugonostalgičarka. Mislim da je tada sve bilo bolje. Znao se red, postojala je doktrina. Vlast je imala neku ideju, neki pravac u kome ide, Možda nije bio najispravniji, ali nisu baš tumarali u mraku kao ovi sada.

I tog Kormaka Makartija ću morati da čitam. Malopre sam na onom portalu za koji je Yersinia dao link (onlinečitaonica) čitala o Krvavom meridijanu. I to deluje interesantno i intrigantno.

 

[Rayela]

Ja sam pala u nesvest kada procitah da se izdavacka kuca zove Partizanski put
ali to nema veze.
Ja sam se "uneredila" jer sam pocela od Pekica da citam njegovu najkomplikovaniju knjigu Kako upokojiti vampira
i bilo mi je beskrajno dosadno ili konkretnije nerazumljivo tako da sam ga odlozila ( ceo njegov opus) za neka bolja vremena.
Ali sam sigurna da se na ovu knjigu necu vracati.

 

[Mrs.Bi]

Partizanska knjiga! a ne put. Ali svejedno. Što si pala u nesvest, pa u ono vreme se sve zvalo tako nekako. Ima jedna priča Mome Kapora o nazivima ulica u npr. Parizu i Beogradu. Pa kaže kako je tamo sve romantično, a ovde kad momak kaže "Ljubio sam je u ulici Narodnog fronta " ne može da bude romantično.

 

[Rayela]

Partizanska knjiga! a ne put. Ali svejedno. Što si pala u nesvest, pa u ono vreme se sve zvalo tako nekako. Ima jedna priča Mome Kapora o nazivima ulica u npr. Parizu i Beogradu. Pa kaže kako je tamo sve romantično, a ovde kad momak kaže "Ljubio sam je u ulici Narodnog fronta " ne može da bude romantično.

Auuu, valjda je bila neka gradjevinska firma sa tim imenom, a cini mi se da je postojala i izdavacka kuca Rad ( a postojala je i gradjevinska firma)
pa mi se sve smutilo
a za Narodni front
Tamo se niko ne ljubi, begaju muskarci iz te ulice ko djavo od krsta.

 

[Mrs.Bi]

Može i Proleterskih brigada....
Ali ima u Narodnog fronta, doduše sad se zove Kraljice Natalije, finih skrivenih kutaka, ispod krošnji koje zaklanjaju svetlosti uličnih svetiljki

 

[Rayela]

Može i Proleterskih brigada....
Ali ima u Narodnog fronta, doduše sad se zove Kraljice Natalije, finih skrivenih kutaka, ispod krošnji koje zaklanjaju svetlosti uličnih svetiljki

Fala Bogu da su vratili imena nekim ulicama , a narocito ovim lepim sa drvoredima
Nego, na francuskom je sve i lepse i romanticnije ( glavne se ulice zovu De Gol, ali se niko tamo ne ljubi)

Nikada te nisam odveo kod madam Leoni da ti cita iz dlana, mozda sam strepeo da ce iz tvoje ruke procitati neku istinu o meni, jer si odvajkada bila jezivo ogledalo, grozna naprava ponavljanja, a nashom ljubavlju smo nazvali mozda to shto sam ja stajao pred tobom sa zutim cvetom u ruci, a ti si drzala dve zelene svece, dok nam je nepogoda bacala u lice sporu kishu odricanja, odlazenja i karata za podzemnu zeleznicu. Dakle, nikada te nisam odveo kod madam Leoni, znam, jer si mi sama kazala da ne volish da te vidim kako ulazish u malu knjizaru u Ulici Vernej, gde oronuli starcic pravi na hiljade kartica i zna sve shto se o istoriografiji moze znati. Odlazila si tamo da se poigrash s mackom a starac te bez zapitkivanja pustao unutra, srecan sto bi mu povremeno dodala poneku knjigu s gornjih polica. Pa si se grejala pored peci s velikim crnim cunkom, mada ti nije bilo pravo da znam kako stojish pored te peci. A sve je to trebalo reci u pravom trenutku, premda je teshko pogoditi pravi trenutak, pa se i sada, naslonjen na ogradu mosta, dok posmatram barku boje trule vishnje, prelepu poput ogromne blistave bube, na cijem pramcu zena u beloj kecelji prostire rublje, a ja gledam njene zelene prozore sa Ivica i Marica zavesama, cak se i sada pitam, Maga, da li ovo obigravanje ima smisla, jer da stignem u Ulicu de Lombard, zgodnije mi je da predjem Pon Sen-Mishel i Pont-o-Sazh. Ali da si vecheras bila tamo, kao toliko puta ranije, znao bih da obigravanje ima smisla, a ovako samo je unizavalo taj moj pokusaj makar ili bash zato shto sam ga nazivao obigravanjem. Posto sam podignuo okovratnik svoje jakne, produzhio sam kejom i stupio u deo grada s velikim robnim kucama sve do Shatlea, prosao kroz ljubichastu senku kule Sen-Zhak i zaputio se svojom ulicom, misleci pri tom na tebe koju nisam nashao i na madam Leoni.



Skolice, Kortasar ( da ne pominjem po stoti put da je to moj najomiljeniji roman)

 

[snežna pahuljica]

Yersinija, je l' blog tvoj? Nekako mi se čini da bi mogao biti...

Bi, šteta što ga je povreda zadesila na putovanju. Kad treba da se opustiš, ispada da moraš da brineš...

Ja sam čitav dan provela na Adi. Iako je dan bio topao, nije bilo previše ljudi. Nekako taman. Ja se u onoj vodi ne kupam, ali sam skvasila noge i voda je bila fina. Nisam nosila knjigu. Od sutra ću da čitam nešto. Nisam još smislila šta. Ne znam šta mi je sa ovim kratkim rečenicama.. Obično sam opširnija

I da dodam nešto samo na konto priče o kulturi. Najvažnije što se vremenom izgubilo je pristojnost. Ako kulturu definišu oni koji nemaju osnovnu pristojnost, teško se bilo šta drugo može očekivati. A i tako je mnogo foliranata, da je lepše i poštenije biti krajnje običan i ne skrivati se iza nazovi kulture. Jer, evo, ako treba da se divim nekim uzasima koje su pojedini slikari iskazivali na svojim delima, a drugi to samo prihvatili kao nešto što mora da bude definisano kao kultura, jer je Pera tako rekao, pre biram da uživam u naslikanoj kućici na nekoj obali mora iako Pera kaže da je to krš. Jer, razlog je vrlo jednostavan- nije sve što spada u domen kulture kao takve, kvalitetno.ne znam da li sam skroz promašila temu, ali eto rekoh šta sam morala

 

[Mrs.Bi]

Vrućina, pa je teško pisati dugačke rečenice

Ma baš na koncertu ga je slomio. Nekako u masi, medju ljudima, kaže. Ne znam kako, ne verujem da se tukao. I onda se još klackao od Niša do Bgd vozom. Bar je bio udoban voz, od ovih novijih. A tamo je išao nekim kao Bg voz. Užasno neudobno. I kaže da su najgore pruge u okolini Beograda.

Ja nikako celog leta nisam otišla ni na Adu ni na Lido. A do Lida ima ponton, što znatno pojednostavljuje i olakšava odlazak.

 

[snežna pahuljica]

Bitno da će on biti dobro. Masa se nekako uskomešala, možda je pao slučajno...
Super su novi vozovi.

E jeste,ima ponton do Lida, ali nisam išla ove godine. Više sam išla na Adu. Izbegavam sunce jer samo pocevenim. I danas sam, a imam štraftu kako sam nosila ranac na ramenu.

 

[kamenita]

Stavili mu longetu, jer je pod otokom, inače stavljaju gips.
Tako, da imate celu informaciju.

Au! Dobro bar da nije desna... Pod uslovom da je dešnjak.

 

[kamenita]

Sad sam se setila jedne emisije koju sam jako volela kao dete. Išla je predveče, pretpostavljam da su učestvovali studenti glume i pričali, odnosno glumili narodne priče ili bajke. Svi su sedeli na nekim malim polukružnim tribinama, čini mi se da je to bila ista postavka kao za Kino-oko, devojke su bile obučene u košulje i duge suknje i imale su ružu zakačenu za te košulje, toga se živo sećam. Emisije nisu dugo trajale, koliko je potrebno da se ispriča priča i završavali su pevajući pesmu Čaj goro lane moje pričuvaj mi ovce.

Zna li iko o čemu pričam?

- - - - - - - - - -

Inače, čitam Ubiti pticu rugalicu. Baš mi se sviđa.