Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
**Freya**:
Lelejska gora je vrlo specificna knjiga. Ona obradjuje rat na kosmopolitski nacin. Odnosi se na malog coveka u bilo kom ratu koji se nasao, odjedanput, kao nekakav vojnik.

Usudjujem se reci da je to psiholoski roman, potpuno ociscen od demagogije, koliko mene secanje sluzi.

Leljsku goru sam citala iz osecanja sramote...moja profesorka je izbacila iz programa. Kada sam upisivala fakultet, na prijemnom su se padala pitanja iz pomenute knjige. Zalila se ja mami a ona mi je rekla - nemoj da se brukas da ne procitas Lelejsku goru...i kako god, ostala mi je zauvek kao knjiga - simbol drzavne nam gluposti zvane, brisi sve od prethodnog rezima. Moje je misljenje da ne treba brisati sve vec samo ideologiju i da je prava steta sto nisam ucila WW2 rat u skoli jer sam bila generacija koja se nasilno odvajala od svega sto se zvalo SFRJ, kao kod janjicara, u sedmoj godini.
Kliknite za proširenje...

Ja Lelejsku goru jos uvek pamtim, imala sam je kao obaveznu lektiru, ali me se dojmila i jos uvek ponekad razmisljam o tom romanu kad se pomene WWII.
Zaista je nesto specificno, slazem se. Taj roman ima sve.
Izvini, ali tvoja profesorka je napravila uzasnu gresku sto je ovaj roman izbacila iz programa.
Ne znam da li su moji profesori mogli da tek tako izbace nesto iz svog programa.
 
Linejna:
Ja Lelejsku goru jos uvek pamtim, imala sam je kao obaveznu lektiru, ali me se dojmila i jos uvek ponekad razmisljam o tom romanu kad se pomene WWII.
Zaista je nesto specificno, slazem se. Taj roman ima sve.
Izvini, ali tvoja profesorka je napravila uzasnu gresku sto je ovaj roman izbacila iz programa.
Ne znam da li su moji profesori mogli da tek tako izbace nesto iz svog programa.
Kliknite za proširenje...
Pa isla je u skolu u vreme koje je bilo chupavo tako da nije sama profesorka odlucivala nego neki likovi iz ministarstva.
 
Rayela, Lelejska gora sa 500+ strana je kao stvorena za tebe.:) Ja sam je kupila na buvljaku za 100 dinara sa ozbiljnom namerom da je ponovo čitam, jer je se kao lektire uopšte ne sećam, osim da je bila teška i dosadna... Ako ti kažeš da treba, rado ću je pročitati...:)

- - - - - - - - - -

Još jedan naporan dan u školi, ponovo sam stigla kući u 8h.:(
Ono malo Muleja što sam pročitala mi se jako dopada. Kao da je neki drugi Lu...:think:
 
Ova rudarska nesreća u Raspotočju, verovatno ste svi čuli, i pogibija pet rudara podsetile su me na Kroniniiovu knjigu "Zvezde gledaju s' neba". Ja sam se živa ispatila ćitajući knjigu, zbog teškog hleba njihovog, ne zbog knjige.
 
I meni je ta knjiga bila jedna od najupečatljivijih koje sam čitala !

Nisam vam se pohvalila, dobila sam od brata knjigu Zakotrljaj me oko sveta Snežane Radojičić. Ona je putovala po svetu na biciklu i piše o tome. Ima i posveta meni. Uzeo je brat na promociji i za sebe i za mene. On isto vozi bicikl, ali po Srbiji, nije išao dalje. Sutra rano ide za Kanadu. Avionom, naravno. U posetu. A ja tražim aranžman za more, jer ću samo tamo moći u razumno vreme da pročitam Velika nedra i široka bedra. Sad ispade da moram na more da bih uspela da pročitam knjigu. Ovde je krckam polako, stranu-dve dnevno. Potpuno je depresivno.
 
Mrs.Bi:
I meni je ta knjiga bila jedna od najupečatljivijih koje sam čitala !

Nisam vam se pohvalila, dobila sam od brata knjigu Zakotrljaj me oko sveta Snežane Radojičić. Ona je putovala po svetu na biciklu i piše o tome. Ima i posveta meni. Uzeo je brat na promociji i za sebe i za mene. On isto vozi bicikl, ali po Srbiji, nije išao dalje. Sutra rano ide za Kanadu. Avionom, naravno. U posetu. A ja tražim aranžman za more, jer ću samo tamo moći u razumno vreme da pročitam Velika nedra i široka bedra. Sad ispade da moram na more da bih uspela da pročitam knjigu. Ovde je krckam polako, stranu-dve dnevno. Potpuno je depresivno.
Kliknite za proširenje...
Ja samo da vas pozdravim sa reke Rone, a sutra cu vas pozdraviti i direktno sa terase koja gleda u Mediteran:) Negde blizu spanske granice ( Barcelona je stotinak km udaljena, ali je Francuska),
ponela sam desetak knjiga, izmedju ostalog i i ovog Kineza ( moj ima i 700 strana) i razumem te potpuno kada kazes da ne mozes da je citas tako na sitne parcice (kao da
jedes slavske kolace).

@Rado
bas fino sto je Lelejska Gora opsirna, ja stvarno ne volim knjige od 100-200 strana.
Upravo zavrsavam ( ostalo mi jeos tridesetak stranica " Vreme nevinosti" (Edith Wharton), delovala mi je obecavajuce, ali cu je baciti posle citanja jer je nikada
necu citati ponovo. Nekako je totalno bez strasti, erotike, a ljubav je po sredi:D Cak strasti nema ni u najavi.
Ipak je Forster Jamerka za silne Jamerikance i Jamerikanke i bez Pulicera;)
 
Mrs.Bi:
Iiinjaaaoooo... znači zajedno čitamo Kineza na Mediteranu (i okolini) :zurka:

Koliko ćeš ti ostati tamo kad si ponela toliko knjiga?
Kliknite za proširenje...
3 nedelje, uvek ostajem 3 nedelje. Ma ponela sam ja i onaj moj el.citac ima tamo nekih knjiga koje cuvam da ih citam pred smrt:D
Ja Kineza pocinjem sigurno da citam od nedelje.
Mi vucemo sa sobom i ( sada i dva ) psa. Ovaj je jedan stene, drugi je na samrti, sve mi se cini da ce u Francuskoj i okoncati svoj zivot, ali nema veze
bio je po morima mnogo vise i cesce, intenzivnije od mnoge dece i ljudi.
 
Duša draga... Baš tužno što je star. :( Ja se uvek vežem za psa i odbolujem mu smrt, ali nikad još nisam to doživela uživo. Moj tata to sredi bez nas. Pisala sam, skoro je moja sestra morala da uspava svog psa
img1498-1.jpg
kome je štenećak razorio unutrašnje organe. O, kao je to bilo tužno... :(

Baš lepo što idete na more sad kad nema gužve. I meni je najbolje septembra, iako neizvodljivo. :( Pamtim srećne dane kad smo vodili đake na ekskurziju u CG. Jednom čak 12-15. oktobra. :zaljubljena:
 
Ćuti, Krasuljak, neko će te čuti/pročitati, pa će vam skratiti raspust da se ne odviknete od škole. Novi ministar je već počeo da pravi razne gluposti.....

Onako se Igi izvrne da ga maze. Naročito kad sin dodje, pošto je on uzdržan prema njemu, pa onda i ovaj ne skače na njega kao na nas ostale, nego se samo izvrne.
 
Septembar na moru je predivan!
Mrs. Bi i Rayela, lepo se odmorite i uzivajte i bucnite se jednom i za nas koje ne mozemo na more.
Moracu i ja da nadjem ta nedra i bedra.

I ja imam kucu i evo opet mi je bolesna, ne moze na sapu zadnju da stane.
Boze kako slatka kuca, Krasuljak. Zaledila sam se kad sam procitala. Nisam znala za kucu tvoje sestre.
Ne smem ni da mislim sta ce biti kad... ne mogu da dovrsim recenicu.
Ali znate na sta mislim. :( :( :(

Ni ja nesto ne citam, kao da sam od 1. septembra i ja krenula u skolu ili na posao (kamo lepe srece), pa ne stizem da citam od silnijih obaveza.
Zakazivala neke specijalisticke preglede, isla kod lekara (sve je OK), isla za staklice za dzozluke.
Sad cu valjda da se rascitam za vikend.
 
Poslednja izmena:
LudoPile, pošalji i meni :)

Kakva tuga, Rado. Kad samo pomislim da ću jednog dana morati da sahranim svoju Emu...a da i ne govorim o ljudima. Ja sam mislila da se protiv štenećaka primi vakcina (sad ne znam da li treba da se obnavlja, Ema je dobila to prošle godine kad je bila štene), nisam znala da može i pored toga da se oboli.

Pročitala sam ''Biblioteku'' Zorana Živkovića. Tanka je, pa se pročita za jedan dan. Zanimljiva je, sastoji se iz nekoliko priča, a sve imaju fantastičan zaplet (tj. koji spada u domen fantastike). Ono što pada u oči je da u knjizi nema imena nijedne osobe, grada ili mesta, pa se radnja može smestiti bilo gde. Jedna od priča, Paklena biblioteka me je baš nasmejala. Preporučujem.

''Vidimo se u Kapkejk kafeu'' Dženi Kolgan - ovo je sladunjava, ženska knjiga o Izabeli koja dobija otkaz na poslu i koja se, nakon premišljanja i nećkanja, odvaži da otvori svoj lokal u kome će, pogađate, spremati i prodavati kapkejk kolače, u čemu najviše uživa. Ima tu još likova - bezobrazni bivši dečko, seksi cimerka (medicinska sestra), nova prijateljica i koleginica (samohrana majka), deda oboleo od Alchajmerove bolesti, kao i stidljivi, zgodni bankar koji obilazi oko Izabel. Predvidivo od početka do kraja. Ne mogu reći da je grozna, ali se nije baš ni ubila od zanimljivosti. Sve u svemu, WYSIWYG (What You See Is What You Get).
 
Ne misli na smrt, uživaj sa svojom Emom. :aha: Bucko je bio star 7 godina, a nikada nije šprican protiv štenećaka, iako je redovno vakcinisan protiv besnila. To je opasan propust veterinara, koji nije preporučio vakcinu jer Bucko nije imao pedigre. Čak je mogao da bude spašen, da je na vreme primio nekakav serum koji se nabavlja u Bugarskoj. Eto, sad znamo, svake godine se primaju dve vakcine. Ta druga je protiv desetak bolesti osim besnila. Valjda je vet mislio da ne treba pošto je avlijaner, ko će ga znati...:think: Dok čovek nešto ne doživi, niti zna da postoji. Ja sam štenećak viđala do sada samo u vidu opadanja dlake, a njemu dlaka nije falila... Ali ga je zato razorio kao rak-rana. :(

Nećemo više o smrti. :nono2:

Biblioteku sam i ja čitala, i mada ne volim fantastiku, Živkovića prosto obožavam. Pročitajte ako niste i Pisac u najam i Poslednju knjigu, obavezno. Mene su oduševile. Poslednja knjiga me podseća na Ime ruže.

Ja kod mojih, i dalje krečim, berem kupine, nnč iako sam ponela Lua, mnogo sam umorna... Plus, vazduh je opojan.
Pozdrav... :cmok:
 
Linejna:
Lepo za one koji veruju u ljubav.
Ja ne.
Kliknite za proširenje...

Samo je ljubav pasa prema nama ljudima , vecita:heart:
A i obrnuto.
Mala digresija, nema mnogo veze sa knjigama, ali sa pisma.

Najveci nemacki vojskovodja, osnivac te cuvene pruske drzave, sistema, vojske, discipline, simbola "pruskog", bio je jedan mali coveculjak ( usput i homosekssualac, ali
to je nevazno) koji je celog zivota ziveo sa psima ( bio je reda radi i jedan dan u braku), njegovi su psi morali da znaju francuski jer je Volter stalno bio njegov gost;)
Psi su ga pratili i u ratne pohode, njegova je kuja bila s njim i kada je umirao. Zeleo je ( to i stoji u testamentu) da bude s njima zajedno i sahranjen u dvoristu
svog dvorca, ali to tada niko nije uzimao za ozbilljno pa je sahranjen u crkvi u Potsdamu. Za vreme WWII njegov sarkofag odlazi u jedan dvorac pored Stuttgarta
jer je Potsdam do temelja izbombardovan, a i ta crkva takodje. Poslle ujedinjenja Nemacke nemacki kancelar Kol nalozi da se kovceg vrati u njegov dvorac
i da se konacno taj covek sahrani pored svojih pasa. Danas je njegov grob izmedju 7-8 njegovih pasa, a kao i oni ima samo metalnu plocicu na kojoj jako skromno
stoji samo njegovo ime i nalazi se izmedju plocica svojih najomiljenih kuja. U basti u dvorcu.:heart:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top