danasc80
Aktivan član
- Poruka
- 1.173
Da dodam i ja svoj raport:
Dok vetar zviždi kroz kranove, Lidija Žorž (Arhipelag). Ovo je veoma veoma neobična knjiga. Čitala sam je dosta dugo I polako, često mi je čak bila I dosadna ali me je opet I vukla da čitam, ne znam kako to da objasnim. Ima neki zarazan stil. I na kraju sve dođe na svoje, I to što me je nerviralo imalo je podlogu, I likovi, motivacije, sve, tako da sam na kraju zaista bila zadovoljna. Bila je jedna od onih knjiga posle kojih imam potrebu da se odmorim od čitanja, da je odživim. Ne znam kome bih je preporučila zbog tog neobičnog stila I sporovoznosti, ali s druge strane, meni se baš dopala I ostavila je snažan utisak. Možda bi Dragončica imala strpljenja, ona voli Portugalce a ova Lidija Žorža je Portugalka, u “Belešci o piscu” ocenjena kao jedan od najsnažnijih savremenih portugalskih autora.
Ukratko, govori o neobičnoj ljubavnoj vezi Portugalke iz dobre, bogate porodice bivših velikih industrijskih magnata čiji su sad članovi, njene teče I stričevi, biznismeni I političari, kako to već ide. E dakle, njena veza sa mladićem sa Zelenortskih ostrva, imigrantom (doduše ne ilegalnim ali opet). Ona je jako neobična I autorka je veoma veoma ubedljivo uspela da predstavi njen unutrašnji svet I to je bilo ono sto mi je nekad bilo zamorno, pitala sam se kakva je to osoba (što vremenom postaje jasno, ali da ne otkrivam zarad onih koiji će možda čitati).
U svakom slučaju, jedna od najsnažnijih knjiga koje sam čitala ove godine, ali kažem, ne znam da li bi se ikome drugom svidela. Nije za bus, zbog stila I sitnih slova.
Elegija za Isterli, Petina Gapa (Samizdat). Ali zato je ova savršena za bus,kuću, one koji imaju malo vremena a žele nešto dobro I one koji vole priče tipa Čimamande Ngozi Adiči (Kanelita, setila sam se tebe, tebi se dopao “Drhtaj”, I ovo će sigurno) ili eto Đampe Lahiri. One priče koje te dotaknu, teraju na razmišljanje, u malo reči puno rečeno, likovi predstavljeni, zemlja, okolnosti, male I velike sudbine (sve su velike). Inače, sve se događaju u Zimbabveu I odlično je predstavljen savremen Zimbabve iz najrazličitijih slojeva društva. Uživala sam I topla preporuka. Da nam je Bambika tu i njoj bih je rado preporučila.
Kosti, Čendžerai Hove (Clio). Onda mi se nije išlo iz tog Zimbabvea, pa uzela njihovog malo starijeg pisca, a ovo mu je kultno delo. Mnogo je teška priča ali vuče. Napisana je pravo starinski afrički (bar ja to tako doživljavam), sa puno metafora, životnih pouka, tradicionalnog načina pripovedanja. Smenjuje se mnogo likova koji govore u prvom licu o sudbini žene koja radi gotovo kao robinja na plantaži belca ubrzo nakon sticanja nezavisnosti Zimbabvea. Njen sin je otišao da s ebori sa gerilom I ona ne zna gdde I želi da ode da ga potraži. Ni na jednom mestu ona ne priča o sebi, drugi pričaju o njoj I sebi ali tako samo osvetljavaju bolje njen lik. Vrlo je upečatljiva priča, ali prava afrička tema I to je baš za one koje zanima nešto više I drugačije afričko.
Ravel, Žan Ešnoz (Paideia). Simpatičan kratak portret Morisa Ravela, jednog od mojih najdražih kompozitora. Ne umem objektivno da ocenim ovu knjigu: Meni se mnogo dopala jer mi se kroz nju taj Ravel učinio tako živ I to tako da se slaže o svemu što sam o njemu u stručnoj literaturi čitala ili mogla da pretpostavim. Ona francuski sažeto a sve na mestu. E sad, ne znam kako bi je doživeo neko ko o Ravelu zna malo ili ništa, možda bi mu se učinilo nedovoljnim. Neki Amer bi verovatno napravio razvodnjenu romansiranu biografiju od 800 strana, ali meni je ovo bilo savršeno. Pa ko voli nek izvoli. Ima njegova, isto tako kratka I slatka, biografija Nikole Tesle, zove se “Munje” (zapravo to su više biografski isečci nego biografije).
Svako umire sam, Hans Falada (Laguna). Ovo je jedan od vrhunaca poslednjih godina, iskreno sam oduševljena knjigom. Nisam je pustila dok nisam završila, za dva I po dana 600 strana uz bepca (I on je bistrio tu literaturu I okretao strane, ali se na kraju uvek vrati svojim knjigama I mojim bukmarkerima). Ko je voleo Remarka, svideće mu se I ova sigurno. Sutra ću malo detaljnije o njoj.
vas sve I laka vam noć
Dok vetar zviždi kroz kranove, Lidija Žorž (Arhipelag). Ovo je veoma veoma neobična knjiga. Čitala sam je dosta dugo I polako, često mi je čak bila I dosadna ali me je opet I vukla da čitam, ne znam kako to da objasnim. Ima neki zarazan stil. I na kraju sve dođe na svoje, I to što me je nerviralo imalo je podlogu, I likovi, motivacije, sve, tako da sam na kraju zaista bila zadovoljna. Bila je jedna od onih knjiga posle kojih imam potrebu da se odmorim od čitanja, da je odživim. Ne znam kome bih je preporučila zbog tog neobičnog stila I sporovoznosti, ali s druge strane, meni se baš dopala I ostavila je snažan utisak. Možda bi Dragončica imala strpljenja, ona voli Portugalce a ova Lidija Žorža je Portugalka, u “Belešci o piscu” ocenjena kao jedan od najsnažnijih savremenih portugalskih autora.
Ukratko, govori o neobičnoj ljubavnoj vezi Portugalke iz dobre, bogate porodice bivših velikih industrijskih magnata čiji su sad članovi, njene teče I stričevi, biznismeni I političari, kako to već ide. E dakle, njena veza sa mladićem sa Zelenortskih ostrva, imigrantom (doduše ne ilegalnim ali opet). Ona je jako neobična I autorka je veoma veoma ubedljivo uspela da predstavi njen unutrašnji svet I to je bilo ono sto mi je nekad bilo zamorno, pitala sam se kakva je to osoba (što vremenom postaje jasno, ali da ne otkrivam zarad onih koiji će možda čitati).
U svakom slučaju, jedna od najsnažnijih knjiga koje sam čitala ove godine, ali kažem, ne znam da li bi se ikome drugom svidela. Nije za bus, zbog stila I sitnih slova.
Elegija za Isterli, Petina Gapa (Samizdat). Ali zato je ova savršena za bus,kuću, one koji imaju malo vremena a žele nešto dobro I one koji vole priče tipa Čimamande Ngozi Adiči (Kanelita, setila sam se tebe, tebi se dopao “Drhtaj”, I ovo će sigurno) ili eto Đampe Lahiri. One priče koje te dotaknu, teraju na razmišljanje, u malo reči puno rečeno, likovi predstavljeni, zemlja, okolnosti, male I velike sudbine (sve su velike). Inače, sve se događaju u Zimbabveu I odlično je predstavljen savremen Zimbabve iz najrazličitijih slojeva društva. Uživala sam I topla preporuka. Da nam je Bambika tu i njoj bih je rado preporučila.
Kosti, Čendžerai Hove (Clio). Onda mi se nije išlo iz tog Zimbabvea, pa uzela njihovog malo starijeg pisca, a ovo mu je kultno delo. Mnogo je teška priča ali vuče. Napisana je pravo starinski afrički (bar ja to tako doživljavam), sa puno metafora, životnih pouka, tradicionalnog načina pripovedanja. Smenjuje se mnogo likova koji govore u prvom licu o sudbini žene koja radi gotovo kao robinja na plantaži belca ubrzo nakon sticanja nezavisnosti Zimbabvea. Njen sin je otišao da s ebori sa gerilom I ona ne zna gdde I želi da ode da ga potraži. Ni na jednom mestu ona ne priča o sebi, drugi pričaju o njoj I sebi ali tako samo osvetljavaju bolje njen lik. Vrlo je upečatljiva priča, ali prava afrička tema I to je baš za one koje zanima nešto više I drugačije afričko.
Ravel, Žan Ešnoz (Paideia). Simpatičan kratak portret Morisa Ravela, jednog od mojih najdražih kompozitora. Ne umem objektivno da ocenim ovu knjigu: Meni se mnogo dopala jer mi se kroz nju taj Ravel učinio tako živ I to tako da se slaže o svemu što sam o njemu u stručnoj literaturi čitala ili mogla da pretpostavim. Ona francuski sažeto a sve na mestu. E sad, ne znam kako bi je doživeo neko ko o Ravelu zna malo ili ništa, možda bi mu se učinilo nedovoljnim. Neki Amer bi verovatno napravio razvodnjenu romansiranu biografiju od 800 strana, ali meni je ovo bilo savršeno. Pa ko voli nek izvoli. Ima njegova, isto tako kratka I slatka, biografija Nikole Tesle, zove se “Munje” (zapravo to su više biografski isečci nego biografije).
Svako umire sam, Hans Falada (Laguna). Ovo je jedan od vrhunaca poslednjih godina, iskreno sam oduševljena knjigom. Nisam je pustila dok nisam završila, za dva I po dana 600 strana uz bepca (I on je bistrio tu literaturu I okretao strane, ali se na kraju uvek vrati svojim knjigama I mojim bukmarkerima). Ko je voleo Remarka, svideće mu se I ova sigurno. Sutra ću malo detaljnije o njoj.
vas sve I laka vam noć
samo se tako dogodi da budem dugo pod utiskom, nakon pročitanog.
.Ubacila sam i "Preljubnike" jer je bila tanka i praktična za nošenje.
