Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
O, bo'me se računa, i te kako. Mnogo smo mi požurili da otkačimo ruski u školama. Pa sad kad je otišla koleginica koja je prevodila s ruskog u penziju, ja obnavljam moj ruski iz srednje škole. Doduše filološke gimnazije, ali se za bezmalo 30 godina (qqqqqq) zaboravi jednako i iz filološke, kao i iz atumehaničarske gde sam išla prve dve godine zajedničkih osnova srednjeg usmerenog obrazovanja. Hahaha, kako sad ovo zvuči smešno
Mom sinu je drugi jezik ruski. Od pocetka godine nemaju casove jer je prof. otisao u penziju, a gimnazija nema drugog i ne moze da nadje novog. Najavili im da ce mozda morati na kraju godine da polazu jezik u onoj ispitnoj formi.
Ja sam ga odlicno vladala, jer sam imala najstroziju nastavnicu u osnovnoj skoli. Ko je hteo 5 morao je da zna vise od nje.
Kad sam otisla u srednju (to isto usmereno ) razredna mi predavala ruski i rekla mi jednog momenta - nemoj toliko da ucis, ne treba sve da znas, ruski ti nije maternji. A ja dosla sa takvom osnovom iz osnovne da sam ladno mogla sa studentima na ruskoj katedri da sednem.
Na casovima ruskog (to mi bio jedini strani jezik) na fakultetu, svi studenti su zjapali iznenadjeno dok citam ili odgovaram nesto, profesor me pitao jesam li zivela mozda "tamo".
I .... pauza....sve dok ga cerka nije upisala kao treci (posle eng. i ital.) onda sam morala da joj pokazujem neke stvari, nije mi bilo bas sve izlapelo iz glave...
Onda mi dodje kao gost, jedan stari deda iz Albanije (pravoslavac). Govori samo albanski i ruski. Pitam ja kad je naucio, a on mi isprica kako je bio na vojnoj akademiji, da je penzionisani pilot, a za avijaciju se skolovao godinama u Rusiji....tako ja vidim da i dalje sve razumem, ne mogu da se setim svih reci u konverzaciji, ali uz malo truda (da nisam lenja) brzo bih se vratila u kakvu-takvu blabla formu.
I dalje volim ruski.
Ma dobro dodje, kad tad. Šteta je to kad si tako dobro znala što nisi imala priliku ni motiv da to i dalje razvijaš. Ja sam na fakultetu učila ruski od početka !? Svima koji su studirali neki slovenski jezik ruski je bio obavezan. A pošto većina nije učila sve su nas stavili u istu grupu - početnu. A ja linijom manjeg otpora, prihvatila to tako. Bilo mi je lakše. Ne znaš sa 18 godina ono što znaš sa 20 i 30 više.
Ma dobro dodje, kad tad. Šteta je to kad si tako dobro znala što nisi imala priliku ni motiv da to i dalje razvijaš. Ja sam na fakultetu učila ruski od početka !? Svima koji su studirali neki slovenski jezik ruski je bio obavezan. A pošto većina nije učila sve su nas stavili u istu grupu - početnu. A ja linijom manjeg otpora, prihvatila to tako. Bilo mi je lakše. Ne znaš sa 18 godina ono što znaš sa 20 i 30 više.
Tada sam valjda mislila da je nemoguce da se zaboravi.
I to sto kazes - nekako je postao skroz nepotreban u praksi. Iz ruske ambasade mi kazu skoro - ma malo obnovi i odmah te uzimamo kod nas.
Nema sanse, nemam ja tu sigurnost vise.
Ali pošto nema konkurencije bila bi dobra, a tamo bi usavršila i stekla sigurnost.
Ja znam nekoliko Ruskinja koje su udate za naše ljude i žive ovde i uopšte svoju decu ne uče ruski. Meni je to strašno. Pa njima je to maternji jezik! Ne samo ruski, bilo koji jezik. Da majke ne nauči svoje dete. Eto, ti si negde pisala da ti deca od malena govore i srpski i makedonski. Zar to nije bogatstvo?!
Ali pošto nema konkurencije bila bi dobra, a tamo bi usavršila i stekla sigurnost.
Ja znam nekoliko Ruskinja koje su udate za naše ljude i žive ovde i uopšte svoju decu ne uče ruski. Meni je to strašno. Pa njima je to maternji jezik! Ne samo ruski, bilo koji jezik. Da majke ne nauči svoje dete. Eto, ti si negde pisala da ti deca od malena govore i srpski i makedonski. Zar to nije bogatstvo?!
Ja ne mogu da zamislim da deca ne nauce jezik oba roditelja, koji i da je. Za mene je to katastrofa i teska nepravda prema deci. Moja deca apsolutno jednako vladaju oba jezika i bas je cerka imala neke testove na fakultetu, u vezi komunikacije, gde se tvrdi da je moguce imati samo jedan maternji jezik - njoj ispalo da ipak ima dva.
Mislim i da su upravo zbog toga naklonjeni jezicima, jer savladavanje dozivljavaju kao zabavu, ne kao teret; oduvek koriste dva jezika, pre skole su poceli i engleski da uce.
Imam u komsiluku sugradjanku, isto snajka, cija deca ne znaju srpski. Cerka (srednjoskolka) razume, ali ne moze pravilno da slozi recenicu, a sin cak i ne razume.
Poznanici, on srbin, ona turkinja (profesor na katedri za turski jezik) cerka im nije znala turski do 6 godine. Ja se zaprepastila. To ne mogu da razumem, koliko i da hocu.
Kad smo kod toga (ako opet ne zakasnim pa vi u medjuvremenu ne predjete na hoblovanje ), znala sam devojcicu cija je majka Ruskinja, otac Srbin, ziveli su na Kipru (tamo se ravnopravno govore grcki i engleski), tako da je ona sa 7 godina kada sam je ja upoznala znala sva 4 jezika.
Srpski i ruski se govorio u kuci, a u vrticu i skoli je ucila grcki i engleski.
Ja sam bila odusevljena time
Pošto se meni kod njega sviđa način pisanja , spontanost uvođenja likova i opisi koji te nateraju da zamisliš stvari na isti način kao i on , da li i u ovim knjigama piše o usamljenosti i čežnji ili su bar malo drugačije ?
Evo gledam sada...
Čitale su je Kanela i Moonlight .
@ Kanela ako si na forumu, javi se...
Čitala si još dve knjige od Murakamia koje ja nisam čitala.
Pošto se meni kod njega sviđa način pisanja , spontanost uvođenja likova i opisi koji te nateraju da zamisliš stvari na isti način kao i on , da li i u ovim knjigama piše o usamljenosti i čežnji ili su bar malo drugačije ?
Najticu, nisi mene pitala ali ipak zelim da odgovorim.
Procitala sam Okorelu zemlju cuda i Kraj sveta, ovaj roman jeste drugaciji, ali u biti, i on progovara o usamljenosti, ceznji, introvertnosti.
Ipak, mislim da treba da ga procitas.
Roman je do kraja ostao naglaseno stilizovanih likova i radnje.
Glavni junak, Kalkulus, je eklektican, introvertan, lucidnih misli koje cesto odlutaju
(momenti gde Murakami pravi opsirne digresije), ima sjajan ukus u knjizevnosti, muzici i filmu, spolja hladan, ponekad neugladjen.
Nisam se mogla potpuno vezati za njega.
Kalkulus je poput sedefne skoljke ciju unutrasnjost citalac tek nazire.
Zato je Citac snova (Kraj sveta) lik s kojim sam saosecala.
On zivi u Gradu, u savrsenoj utopiji.
Nastavicu u spojleru, zbog onih koji ce tek citati roman.
Posle samo nekoliko poglavlja pocela sam da slutim sta je zaista Kraj sveta.
Slutnje su se obistinile.
Mesto u Kalkulusovoj podsvesti, ravnice nepregledne koje se prostiru nakon povrsinskog sloja svesti.
Podsvest je, kako Murakami kaze "koren drveta ali i zemlja. Ako toga nema ljudski mozak ne funkcionise." (340. str)
Citac snova je Kalkulusova nutrina, njegova bit. Sama esencija bica.
Citav identitet, sva secanja, emocije, sve prozivljeno, odzivljeno.
Recju - dusa.
"To je jedinstveni sistem spoznaje zasnovan na skupu secanja na covekova prethodna iskustva. Jednostavno receno. to se zove dusa." (311 str.)
Sve ono sto u ovom culnom svetu izgubimo, sve sto ode u nepovrat,
sve je tamo, u tom drugom svetu, u podsvesti.
Tamo sve izgubljno odlazi.
Cesto su pasusi obojeni konotacijama o muzici.
Zato sam, citajuci, gotovo mogla cuti drage melodije, koje su savrseno pratile tekst.
Muzika je na svojevrstan nacin, oslikavala unutrasnja previranja glavnog junaka.
Dok Kalkulus uziva u Bibliotekarkinom drustvu, cuje se bogati glas Rej Carlsa i razigrana "Georgia on my minds".
Uz Binga Krozbija Kalkulus se rastuzio, a pesma Danny Boy potakla je secanja.
Grad dise, on je u tom Gradu i Grad je u njemu.
Uz akorde pesme i Zid je drhtao. Osecao ga je kao vlastitu kozu.
U poslednjoj glavi, Kalkulus slusa Boba Dilana, pevaca napuklog glasa.
I upravo mi se on ucinio kao odlican izbor muzicara koji ce okruniti celu povest.
Kalkulus se prepustio dubokom snu dok je Dilan pevao "A Hard Rain's A-gonna Fall"
Murakami odaje pocast mnogobrojnim knjizevnicima, filmskim rediteljima, glumcima, pevacima.
Pominjanje jednog Godara me odusevilo.
Pomenucu nekoliko recenica koje su me dojmile. O misli i snu, 341 str.
"Ako mozak umre, to je kraj svesti. Zar nije tako?"
"Nije tako.
Misao ne poznaje vreme. Misao sve moze da vidi u sekundi.
Moze i da iskusi vecnost.
Takve su ti misli. Nisu one ko san koji moze da se prekine."
Upravo ta naznaka besmrtnosti je velicanstvena i zastrasujuca.
Ako telo nestane a svest se ugasi, misao ce biti uhvacena u sekundi pre smrti i delice se beskonacno.
Puka vecnost.
Nisu mi se svidela mnoga opsirna nabrajanja, nesvrsishodni opisi, razmisljanja bez konca koja beze.
U takvim digresijama Murakami se raspline.
Primer, 294 str. Kalkulus razmislja o zeljenom odelu i opisuje ga do detalja.
"Odlucio sam se za tamnoplavo odelo od tvida.
Elegantne tamnoplave boje. S tri dugmeta, bez naramenica, starinskog kroja koji se ne nabira sa strane.
Jedno od onakvih kao sto je pocetkom sezdesetih nosio glumac Dzordz Pepard.
Kosulja da bude plava.
Materijal - malo deblji cvrsti pamuk, kragna sasvim obicna.
Kravata moze prugasta u dve boje. Crveno-zelena.
Crvena da bude tamna, a zelena, ona za koju ne znas da li je zelena ili plava, boja olujnog neba.
To bih pokupio u nekoj sik radnji s muskom odecom, obukao se, usao u neki bar i porucio dupli viski s ledom."
Veoma simpatican je namerni ili slucajni propust autora.
Naime, kada Kalkulus i bucmasta Profesorova Unuka krenu put podzemlja, u glavi Narukvice, Ben Dzonson, djavo, Unuka prvo na sebi ima gumene cizme, zatim roza Najk patike, da bi nekim cudom, avanturu zavrsila u gumenim cizmama.
Roman "Okorela zemlja cuda i Kraj sveta" mogu zamisliti kao fenomenalan anime oslikan rukom genijalca H. Mijazakija.
Poseduje takav sarm, eklekticnost radnje i simboliku dostojnu anima,
antagonizam, sarolikost, lucidne likove.
I svakako, veliku istinu.
Postoje tuge koje ne prolivaju suze.
Tuge toliko snazne da se ne mogu sazeti recima.
One prekriju dusu poput sneznog pokrivaca.
A covek bez secanja, bez citave plejade odzivljenih trenutaka, da li zaista postoji?
Najt, svi Murakamijevi romani imaju neku slicnu atmosferu. Procitaj ipak i ta dva koja si navela.
Ja Jovanu pricam samo na srpskom, tata na grckom, a medjusobno isto pricamo na grckom. Nadam se da ce nauciti oba jezika.
I dalje citam Midlseks
Čim vidim ime autora, reći ću ti sinopsis.
Pogađaću, jer se sve Evini intervjui vrte oko istih stvari, pa shodno tome, malo ko može da me razuveri da neću biti u pravu. (Osima ako jednom makar iz hira ne uzmem njeno neko spisateljsko delo, i zagrizem ga.)
Ovako. Sirota Eva, čiji su lik i delo (delo glumačko koje toliko nisko kotiram da bih tukla žene iz svih uloga koje je tumačila, a tek nju da ne pominjem-prosto ima facu da joj tresneš šamarčinu).
Junaci njenih romana nesrećni su, ali borbeni protagonisti, prošli sito i rešeto (pogotovo rešeto), muke i loša tretiranja.
Osporavani, tlačeni, nesrećnici koji su smešteni životom daleko ispred svog vremena, duboki, nepovršni, temeljni, i snažni. Suze i stradanja im niko ne vidi, a udarci života i ljudi mnogobrojni su.
Oni hode napred, posebni, daleko ispred svih.
Bla, bla, bla.
Junake sigurna sam slika onako kako vidi sebe.
Kako priča o sebi.
Kako se ponosno samosažaljeva.
Čim vidim ime autora, reći ću ti sinopsis.
Pogađaću, jer se sve Evini intervjui vrte oko istih stvari, pa shodno tome, malo ko može da me razuveri da neću biti u pravu. (Osima ako jednom makar iz hira ne uzmem njeno neko spisateljsko delo, i zagrizem ga.)
Ovako. Sirota Eva, čiji su lik i delo (delo glumačko koje toliko nisko kotiram da bih tukla žene iz svih uloga koje je tumačila, a tek nju da ne pominjem-prosto ima facu da joj tresneš šamarčinu).
Junaci njenih romana nesrećni su, ali borbeni protagonisti, prošli sito i rešeto (pogotovo rešeto), muke i loša tretiranja.
Osporavani, tlačeni, nesrećnici koji su smešteni životom daleko ispred svog vremena, duboki, nepovršni, temeljni, i snažni. Suze i stradanja im niko ne vidi, a udarci života i ljudi mnogobrojni su.
Oni hode napred, posebni, daleko ispred svih.
Bla, bla, bla.
Junake sigurna sam slika onako kako vidi sebe.
Kako priča o sebi.
Kako se ponosno samosažaljeva.
Ni ja! Tako mi je odbojna i morbidna. Prvih nekoliko, jedva sazvakanih strana, su me taaako umorile... Bar da je knjiga teza, pa da njom pritiskam oblatne kada nafilujem!
Za Evu se sve slazem sa vama. Nikada nisam ni pokusavala da je citam. Kompletno odbojan lik.
Ali ste me podsetile na autobiografiju Mire Stupice - Saka soli, koja mi se svojevremeno bas dopala.
Napisano bez pretenzija, lagano, pitko, informativno i zanimljivo.
Pisala je o sebi, svom prvom muzu, svom drugom muzu Bojanu Stupici, svom trecem muzu tadasnjem predsedniku SFRJ Cvijetinu Mijatovicu...
Meni je posebna zanimljivost bila kada je pricala o svom bratu Bori Todorovicu (do tada nisam imala pojma da joj je Bora brat )
Naime on je posle srednje skole (ne znam tacno koje), radio jedno vreme u IMT Rakovica! I onda je (bogu hvala) odlucio da upise akademiju!
Ja sam bila odusevljend ovim podatkom, jer Boru mnogo volim kao glumca.
Sto se same Mire tice nemam nikakav odnos prema njenoj glumi.
Ne pamtim ni jednu ulogu zbog koje je smatram losom glumicom, ali ni neku kojom me je bacila na kolena.
Ili samo ne mogu da se setim
Za Evu se sve slazem sa vama. Nikada nisam ni pokusavala da je citam. Kompletno odbojan lik.
Ali ste me podsetile na autobiografiju Mire Stupice - Saka soli, koja mi se svojevremeno bas dopala.
Napisano bez pretenzija, lagano, pitko, informativno i zanimljivo.
Pisala je o sebi, svom prvom muzu, svom drugom muzu Bojanu Stupici, svom trecem muzu tadasnjem predsedniku SFRJ Cvijetinu Mijatovicu...
Meni je posebna zanimljivost bila kada je pricala o svom bratu Bori Todorovicu (do tada nisam imala pojma da joj je Bora brat )
Naime on je posle srednje skole (ne znam tacno koje), radio jedno vreme u IMT Rakovica! I onda je (bogu hvala) odlucio da upise akademiju!
Ja sam bila odusevljend ovim podatkom, jer Boru mnogo volim kao glumca.
Sto se same Mire tice nemam nikakav odnos prema njenoj glumi.
Ne pamtim ni jednu ulogu zbog koje je smatram losom glumicom, ali ni neku kojom me je bacila na kolena.
Ili samo ne mogu da se setim
Ja sam čitala tu knjigu i potpuno su mi iste impresije. Znala sam da joj je Bora brat, ali sam isto bila strašno iznenadjena kad sam saznala. Meni je bilo zanimljivo jer je pisala o osnivanju Jugoslovenskog dramskog pozorišta i kako je to onda bio jedinstven glumački prostor velike Jugoslavije. Kako su dolazili glumci i reditelji iz Zagreba da rade tu... Ja uvek nostalgična za tim vremenom i prostorom.
Fantastično je odigrala ulogu Marije u "Marija se bori s andjelima" u Ateljeu 212, autora Pavela Kohouta (opet ja i češki pisci). Malo sam pretražila pa našla jedan intervju, ako nekog zanima : http://news.beograd.com/srpski/clanci_i_misljenja/stankovic/010324_mi_srbi_nismo_mudri.html
O Evi nemam šta da kažem. Nekako mi je cela njena karijera usiljena i na nekim skandalima i žalbama tipa Kalimera: Pa to je nepravda....
) razredna mi predavala ruski i rekla mi jednog momenta - nemoj toliko da ucis, ne treba sve da znas, ruski ti nije maternji. 
Pitam ja kad je naucio, a on mi isprica kako je bio na vojnoj akademiji, da je penzionisani pilot, a za avijaciju se skolovao godinama u Rusiji....tako ja vidim da i dalje sve razumem, ne mogu da se setim svih reci u konverzaciji, ali uz malo truda (da nisam lenja) brzo bih se vratila u kakvu-takvu blabla formu. 
ali ipak zelim da odgovorim.
