Quantcast
  • Dragi prjatelji, aktivirane su push notifikacije. Uputstvo oko njih mozete naci na ovom linku. >> KLIKNI

Biblija..

JaH_G|rL

Primećen član
Poruka
568
Za nju se kaze da sadrzi dosta magijskih elemenata sto je vezano za brojeve psalama,sto prorockih aluzija i sl...
Koliko se njoj moze verovati,da li je usko vezana za hriscanstvo ili se moze posmatrati kao univerzalan princip zivota?
Vase misljenje je...
 

Simpson

Početnik
Poruka
9
JaH_G|rL:
Za nju se kaze da sadrzi dosta magijskih elemenata sto je vezano za brojeve psalama,sto prorockih aluzija i sl...
Koliko se njoj moze verovati,da li je usko vezana za hriscanstvo ili se moze posmatrati kao univerzalan princip zivota?
Vase misljenje je...
zanimljivo je i to sto ime boga JHVH predstavlja vrlo vaznu hermeticku, magijsku formulu tetragramatona...

na kraju, mozda je biblija obicna satanisticka knjiga :)))
 
K

Kissko

Gost
JaH_G|rL:
Za nju se kaze da sadrzi dosta magijskih elemenata sto je vezano za brojeve psalama,sto prorockih aluzija i sl...
Koliko se njoj moze verovati,da li je usko vezana za hriscanstvo ili se moze posmatrati kao univerzalan princip zivota?
Vase misljenje je...
U Bibliji na više mesta piše, da se Bog ne odobrava bavljenje magijom... Sigurno je upotrebljiva za magijske radnje jer poseduje Istinu i Božansku moć. Samo što ti ta moč neće biti od koristi ako je upotrebiš protiv nje (Istine pa tako i Boga)...

Hriščanstvo je dobilo ime po Hristu, to znaš. Institucionalno hrišćanstvo je nažalost izgubilo atribute Istine. Zato takvo hrišćanstvo ne možemo shvatati ozbiljno, u smislu, da ući Istinu. Ali Biblija nam govori baš o Istini. I savetuje nam, kako da živimo, da bismo već sada živeli mnogo bolje. Pa je zato naravno univerzalna knjiga života. On je Bog živih a ne mrtvih.
 

Simpson

Početnik
Poruka
9
Kissko:
U Bibliji na više mesta piše, da se Bog ne odobrava bavljenje magijom...
Naravno da ne odobrava! To je privilegija njegovog izabranog naroda. A uz to ne verujem da bi svetskim vladarima odgovarao covek koji se u duhovnom i fizickom smislu obogacuje... Znas vec "blago ubogim duhom" hahahaah...
 

Christadelphian

Obećava
Poruka
66
Univerzalna knjiga života za sva vremena.
Naravno da ima skrivene moći koje mi ne možemo razumeti ali poruku moramo tj trebali bi.
Simpsone
"blago siromašnima duhom" je vrlo velika misaona rečenica i ne odnosi se na to što ti misliš. Već na one koji znaju da su duhovno vrlo slabi i na niskom nivou i što više znaju oni misle da su sve manji jer tek onda uviđaju kolika je mudrost Božija
Hvalite Jah
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
27.984
Jezekilj 23:20. И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња.

Za one koji ne razumeju, ovaj stih govori o ljudima koji imaju penise kao magarci i svršavaju kao konji.

To nije knjiga od Boga, nego od seksualno isfrustriranog manijaka. (Barem Jezekilj koji velike penise pominje više nego jednom, il Jeremija koji ne može prestati pričati o seksu pod drvetom.)
 

DEVIL

Primećen član
Poruka
961
He he Sizif to ne vidjeh u Bibliji:)
Biblija zabranjena za mladje od 18 godina!!Zamisli tek kako je to u Katolickoj Bibliji. Kod njih je Ilustrovana, vjerovatno imaju i te slike:) huhhuhu
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
27.984
DEVIL:
He he Sizif to ne vidjeh u Bibliji:)
Biblija zabranjena za mladje od 18 godina!!Zamisli tek kako je to u Katolickoj Bibliji. Kod njih je Ilustrovana, vjerovatno imaju i te slike:) huhhuhu
Ta ilustrovana verzija mora da je dobra... već vidim veselo lice Džona Holmsa kako se široko osmehuje, maše božanskom spravom u krug izgovarajući kultne reči "Das ist ein propeller..." :twisted: :twisted: :twisted:
 

Алjона

Početnik
Poruka
4
Kastor:
Manifest Komunisticke partije,napisana da kontrolise siroke narodne mase....!Znate sta vec mislim o njoj!
Мислим, да једног Марксо-Енгелског Манифеста није доста за "контролизе широке народне масе"...Ту треба се нешто још - лепа философија.

Поздрав.
 

Sasha1

Početnik
Poruka
11
Struktura Biblije

Kako možemo da budemo sigurni da je Biblija koju imamo Božja Reč, a ne zbirka mitova i legendi? Struktura izvorne biblijske građe se razlikuje od one koju nalazimo u našem srpskom prevodu. Postoje brojni dokazi o tome da je Bibliju nadahnuo Sam Stvoritelj:

1) primena (kao klasičan primer poslužiće i odeljak iz Knjige proroka Malahije 3:8-10, u kome Bog bukvalno kaže: "... i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama...". Bog daje izazov ljudskom rodu da Mu se pokori prema Njegovoj reči i da sam za sebe ispita da li je istinito to što piše u njoj. Bog poziva čovečanstvo da dokaže Njegovo postojanje time što će činiti ono što On kaže.
2) proročanski aspekat - kada se ispune biblijska proročanstva to može da posluži kao dokaz da Bog postoji.
3) Božja obećanja koja su se ispunila onima kojima ih je Bog dao.
4) Božja tvorevina - apostol Pavle u poslanici Rimljanima 1:19-23, govori o tome da se Bog može dokazati na osnovu onoga što je stvorio: "Jer ono što se o Bogu može saznati očigledno im je - Bog im je to učinio očiglednim. Jer, od stvaranja sveta, Božje nevidljive osobine - Njegova večna sila i božanstvo - mogu se jasno sagledati u onome što je stvoreno pa ljudi nemaju izgovora. Jer, iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali Mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomračilo. Praveći se mudri, postali su ludi pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i obličjem smrtnoga čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca." (Savremeni srpski prevod). Tvorevina nije slučajno nastala nego je ustrojena tako prema Božjoj promisli.
5) u krajnjem smislu glavni dokaz da Bog postoji je ipak vera u ono što ne vidimo (Poslanica Jevrejima 11:1).

Postoji još jedan način kojim možemo da dokažemo da je Biblija Božja Reč i da sve knjige koje ona sadrži predstavljaju celovito Božansko otkrovenje i u potpunosti odražavaju Njegovu volju. Poredak knjiga u izvornom Starom zavetu (jevrejski spisi) je drukčiji od onoga koji nalazimo u našoj Bibliji. Nije slučajno što je Biblija napisana tako kako jeste, što samo pokazuje da je nadahnuta od Boga. Iako razumevanje strukture Biblije nije ključno za spasenje, ona ipak otkriva kakav je Bog kome služimo.
"Ali, ti ostani u onome što si naučio i u šta si uveren, svestan od koga si naučio i da od malih nogu znaš Sveta pisma, koja mogu da te učine mudrim za spasenje kroz veru u Hrista Isusa. Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje, za prekorevanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti" (Druga poslanica Timoteju 3:14-16). U tom odeljku kriju se dva koncepta: prvi je aspekat Svetog Pisma, a drugi činjenica da je ono Bogonadahnuto. U vreme kada je Pavle pisao Timoteju nisu postojali novozavetni spisi, tako da se sve Pismo tog doba svodilo na Stari zavet, dok je Novi zavet sastavljen nešto kasnije.
"Onda im reče: 'Ovo je ono o čemu sam vam govorio dok sam bio s vama - da treba da se ispuni sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima'. Potom im otvori um da razumeju Pisma, pa im reče: 'Ovako je zapisano: »Hristos će stradati i trećeg dana ustati iz mrtvih, i u njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima. Vi ste tome svedoci, a ja ću vam poslati ono što je moj Otac obećao. Ali, ostanite u gradu dok se ne obučete u silu sa visine«'" (Jevanđelje po Luki 24:44-49). Iz ovog citata može se izvući zaključak da je Sveto pismo sastavljeno iz tri dela: Tore (Mojsijevog zakona), Proroka i Spisa (u koje spadaju i Psalmi). Stih 45 sumira sve što se podrazumeva pod Svetim pismom!
Lukino jevanđelje nam daje standardnu definiciju onoga što se podrazumeva pod Svetim pismom. Jevreji i dan danas tako tretiraju Sveto pismo. Zanimljivo je to da je apostol Luka namenio svoje jevanđelje čitaocima iz redova neznabožaca (ne-Jevreja), pošto Jevrejima nije bilo potrebno objašnjavati tu trodelnost Svetog pisma. "Koja je, dakle, prednost Judeja? Ili, kakva je vrednost obrezanja? Velika u svakom pogledu. Pre svega, poverene su im Božije reči. A šta ako su neki od njih bili neverni? Da li će njihovo neverovanje obesnažiti Božiju vernost? Nipošto! Nego, neka Bog bude istinit, a svaki čovek lažov, kao što je zapisano: 'Da budeš u pravu kad govoriš i da pobediš kad sudiš.'" (Rimljanima 3:1-4). Ti stihovi u Rimljanima govore da su Jevrejima poverene Božje tajne. Apostol Pavle podvlači da je velika prednost biti Jevrejin - jer njima je Bog dao svoje otkrovenje koje oni nisu razumeli niti sledili u potpunosti.
Apostol Petar takođe govori o Svetom pismu: "A njegovu strpljivost smatrajte spasenjem, kao što vam je, u skladu s mudrošću koja mu je data, pisao i naš dragi brat Pavle. On tako piše u svojim poslanicama kada o ovome govori. Ima u njima nekih stvari koje je teško razumeti, koje, kao i ostala Pisma, neuki i nepostojani ljudi iskrivljuju na spostvenu propast" (Druga Petrova 3:15-16).
Treba stalno imati na umu ta tri dela koja čine Sveto pismo! Igra brojevima je vrlo zanimljiva. Jevrejski alfabet ima 22 slova. Najduži biblijski Psalam, Psalam 119-ti, napisan je u akrostihu. Svaki stih tog Psalma počinje sledećim slovom u alfabetu, a grupe od po 8 stihova počinju istim slovom. Na taj način vidimo formulu u kojoj 22 puta 8 je jednako 176 stihova, koliko taj Psalam i sadrži. Biblija sadrži i mnoge druge akrostihove. Priče Solomonove 31:10-31, govore o ženi plemenitog karaktera, a Plač Jeremijin predstavlja seriju akrostihova (izuzetak je poslednje poglavlje). Svrha akrostiha je da prenese stanje potpunosti i savršenstva! Psalam 119-ti govori o Božjem Zakonu. Akrostih je najviši oblik izražavanja u hebrejskom jeziku. Kada je on prekinut, to predstavlja poruku o nesreći i tuzi, kao na primer u 24-tom Psalmu koji govori o uništenju svih Božjih protivnika i trijumfu pravednika prilikom dolaska Cara slave. Akrostih se uvek sastoji od 22 dela.
Koliko postoji knjiga u Starom zavetu: 66-27=39. U srpskom prevodu Starog zaveta postoji 39 knjiga. Međutim, ako sledimo prethodnu logiku, trebalo bi da postoje samo 22 knjige. Otkud ta razlika? Razlike u suštini nema, već je stvar u tome kako su knjige sistematizovane. Pre svega tekstovi dvanaestorice tzv. "Manjih proroka" (Osija, Joilo, Amos, Avdija, Jona, Mihej, Naum, Avakum, Sofonije, Agej, Zaharije i Malahije) zapisani su na istom svitku, pa tako predstavljaju jednu knjigu. Kada oduzmemo tih 12 knjiga koje u izvornom tekstu čine jednu celinu, dobićemo 28 knjiga. Dakle, nije izbačena nijedna knjiga iz Svetog pisma!
Izvorni poredak starozavetnih knjiga počinje sa pet Mojsijevih knjiga (Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni Zakoni). Te se knjige nazivaju «Tora», što na hebrejskom znači: "učenje", "pouka", "instrukcija", odnosno Božji Zakon - uputstvo za život. Same proročke knjige se dele na:

(1) rane proroke
(2) veće proroke
(3) manje proroke

U rane proroke spada Knjiga Isusa Navina i Knjiga o Sudijama, kojre predstavljaju jednu knjigu. Potom su tu Prva i Druga knjiga Samuilova i Prva i Druga knjiga o carevima - sve zapisane na istom svitku, pa tako predstavljaju jednu knjigu! Oni se nazivaju ranim prorocima zato što su upravljali Izraelom u periodu od njegovog izlaska iz Egipta pa sve do pomazanja prvog izraelskog cara Saula. Taj period obuhvata oko 400 godina biblijske istorije (od kraja XV veka p.n.e do kraja XI veka p.n.e). Taj svitak nam oduzima još četiri knjige, pa ostajemo sa 24. U Veće proroke spadaju: Isaija, Jeremija i Jezekilj. Veći su kako po značaju tako i po obimu svojih spisa. Za njima sledi dvanaest spomenutih Manjih proroka, pa tako u Prorocima postoji ukupno 6 knjiga. Ako u Tori postoji pet knjiga, onda ta dva dela Svetog pisma sadrže ukupno 11 knjiga, što nam ostavlja još 11 knjiga u Spisima.

Spisi u Starom zavetu se mogu podeliti u sledeće podgrupe:

A. Mudrost u koju spadaju:
(1) Psalmi
(2) Priče Solomunove
(3) Knjiga o Jovu

B. Praznični spisi
(1) Pesma nad pesmama (čita se za Pashu)
(2) Knjiga o Ruti (čita se za Dan prvina u jeku žetve ječma)
(3) Plač Jeremijin (o jevrejskom prazniku žalosti, 9. Avu)
(4) Knjiga Propovednikova (o Prazniku senica (koliba))
(5) Knjiga o Jestiri, koja govori o jevrejskom prazniku Purimu

C. Knjige obnovljenja
(1) Knjiga o Jezdri i Nemiji (koje su do XIV veka naše ere bile jedna celovita knjiga)
(2) Knjiga proroka Danila
(3) Knjige dnevnika

Dakle: 3+5+3=11; 11+ 6+5=22.

Postoji i 7 podgrupa knjiga u Starom zavetu: Zakon, Rani proroci, Veći proroci, Manji proroci, Mudrosti, Praznične (Megilot) knjige i Knjige obnovljenja. Broj 7 znači kompletnost! Stoga je Stari zavet jedna potpuna celina, što se vidi i po broju dana tokom kojih je stvoren svet i u činjenici da postoji sedam Božjih Svetih Praznika koji otkrivaju Njegov plan za spasenje celog čovečanstva!
Zanimljivo je pitanje zašto Knjiga proroka Danila nije svrstana u proročke spise, budući da je Isus Hrist nazvao Danila prorokom. Nije li to protivrečnost? Nije, zato što je i Mojsije bio prorok, ali sve njegove knjige spadaju u Zakon. Jevreji su smatrali sve pisce biblijskih spisa za proroke. Nije svako mogao da piše Sveto pismo, već samo Bogonadahnuti ljudi. Stoga Jevreji nisu prihvatili apokrifne knjige za nadahnuto Sveto pismo zato što su nastale nakon što je Bog oduzeo duh proroštva jevrejskom narodu. Po jevrejskom stanovištu, Jezdra je poslednji prorok.
Jevreji su u Jovanu Krstitelju takođe videli proroka, ali Jovan nije ostavio nijedan Bogonadahnuti zapis. Iako nas apokrifi uče važnim istorijskim lekcijama, ipak se ne mogu smatrati sastavnim delom Svetog pisma. Razlog zbog kog Danilova knjiga nije sastavni deo proročkih spisa je taj što se, za razliku od drugih proročkih knjiga, ona ne odnosi samo na izraelski narod nego na sve narode. Premda i drugi proroci, recimo Zaharije i Amos, govore o ostalim narodima, Danilovo proročanstvo se odnosi na sve narode poslednjeg vremena. Danilova knjiga je svrstana u podgrupu «Knjige obnovljenja» zato što govori o obnovi Božjeg Carstva (Knjiga proroka Danila 7:14).
Knjiga o Jezdri takođe govori o obnovljenju Hrama i Jerusalima, što je u neku ruku predstavljalo obnovu Božjeg Carstva na zemlji. Spisak «Knjiga obnovljenja» se, na opšte iznenađenje, završava sa knjigama dnevnika. Kakve veze one imaju sa obnovom? Zar ih ne treba svrstati u proročke knjige pošto govore o istoj tematici o kojoj govore i Knjige o carevima? Ako pažljivije analiziramo knjige dnevnika, uočićemo razne teme koje one obrađuju. Prva knjiga dnevnika počinje sa rodoslovom koje se proteže sve do 11. poglavlja. Knjiga dnevnika ne govori o carevima nego o gradu Jerusalimu i stavlja veliki akcenat na Hram i careve koji su vladali u Jerusalimu! Sve teme koje se provlače kroz Knjigu dnevnika su usmerene ka obnovljenju koje će nastupiti sa Mesijinim dolaskom. Knjiga dnevnika takođe govori o dve loze: Levitskoj svešteničkoj lozi, preteči Hrista Prvosveštenika i Judinoj vladajućoj lozi, koja takođe simboliše Hristovu vladavinu.
Još jedna tema koja se provlači kroz Knjige dnevnike, a koja nije uvek tako očigledna je ono što piše u Jevanđelju po Mateju 5:8 – blagoslovi! Druga knjiga dnevnika 16:9 opisuje aspekat srca koji se ne može tako lako uočiti u Knjizi dnevnika: "Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu" (Druga knjiga dnevnika 16:9). Početak Jevanđelja po Mateju je Hristov rodoslov, a kraj učeništvo. U Novom zavetu jedino Matej govori o aspektu ljudskog srca i nijedan drugi autor! Matej je nadogradio svoje jevanđelje tamo gde se stalo u Knjizi dnevnika (Druga knjiga dnevnika 36:22-23) - aspekat učeništva, kao i na kraju svog jevanđelja. "Prve godine Kira, kralja Persijskoga, da bi se ispunila reč koju Gospod izreče na usta Jeremijina, pobudi Gospod duh Kira, kralja Persijskoga, koji dade i usmeno i pismeno ovu objavu: ovako govori Kir, kralj Persijski: Gospod Bog dade meni sva kraljevstva zemlje, i dade mi zapovest da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judi" (Druga Dnevnika 36:22-23). Tu vidimo obnova Jerusalima proklamacijom cara Kira! Na kraju Matejevog jevanđelja piše da apostoli treba da učine učenike u svim narodima – time će se izgraditi novozavetni Hram u koji će se vratiti Isus Hrist! Bog danas čini učenicima Isusa Hrista one koje je pozvao.

Novi zavet

Današnji Novi zavet ima 27 knjiga i deli se na 4 podgrupe:

-Jevanđelja
-Dela apostolska
-Poslanice
-Otkrivenje Isusa Hrista

Četiri jevanđelja su po mnogo čemu slična Petoknjižju (Tori). Dela apostolska korespondiraju sa knjigama Ranih proroka u Starom zavetu. Nakon toga dolaze poslanice pet autora koje se još dele i na Opšte poslanice i Pavlove poslanice. U Opšte poslanice, kojih ima ukupno sedam, spadaju one koje su napisali apostoli Jakov, Jovan, Juda i Petar. Apostol Pavle je napisao 14 poslanica od kojih je devet upućeno lokalnim crkvama, četiri su tzv. pastoralne poslanice, a jedna je namenjena celom jednom narodu - Jevrejima. Tako se Pavlove poslanice dele u tri podgrupe.
Sve poslanice, zajedno sa Otkrivenjem, čine 22 knjige. Ceo Novi zavet je podeljen u sedam podgrupa. Cela Biblija je podeljena na sedam delova. Centralni deo Biblije je Jevanđelje po Mateju, koje počinje sa rodoslovom Isusa Hrista! Sedam je broj savršenstva i potpunosti. Postoji sedam Božjih Svetih praznika. Središnji Sveti praznik u Svetom pismu - četvrti po redu - je Praznik truba koji simbolizuje povratak Isusa Hrista na Zemlju! Sve ovo znači da je Isus Hrist centralna ličnost Božjeg otkrivenja i Njegovog plana za spasenja celog ljudskog roda! Ako ne razumemo tu činjenicu, nećemo razumeti ni smisao Božje Reči.

Sada vidimo da su i Stari i Novi zavet podeljeni u po sedam podgrupa.
7x7=49 ili 22+27=49
To nam govori o savršenoj strukturi Svetog pisma!

Apostol Jovan je autor pet novozavetnih knjiga. Svoje jevanđelje i ostale knjige je napisao posle uništenja hrama u Jerusalimu, 70-te godine i progona hrišćana koji je potom usledio, tj. završno sa 90-im godinama prvog veka. Poznato je da je apostol Petar umro mučeničkom smrću 67. godine. Ako oduzmemo pet Jovanovih knjiga od ukupnog broja knjiga u Novom zavetu – a ima ih 27 - dobijamo 22 knjige. Kakva je simbolika i koji je smisao broja 22 i 27?
Hebrejski alfabet, kojim su se služili apostoli i na kom je otkriven Božji zakon, ima 22 slova. Međutim, pet slova hebrejskog alfabeta ima posebne oblike na kraju reči, što nam otkriva smisao onih brojeva i njihovu simboliku. To takođe znači da Jovanovih pet knjiga, poslednji hronološki zapis u Bibliji koji ujedno predstavlja i poslednje Božje otkrivenje čovečanstvu, direktno korespondira sa tih pet slova u hebrejskom alfabetu koja imaju poseban oblik kada završavaju neku reč. Time se potvrđuje simetrija i sklad Biblije kao nadahnute Božje Reči! Pogledajmo sada jedan važan novozavetni odeljak u Otkrivenju 22:7-19, koji počinje sledećim rečima:
"I evo dolazim uskoro! Blago onom ko se drži proročkih reči ove knjige. Ja, Jovan, čuo sam i video sve ovo. I kad sam čuo i video, padoh ničice pred noge anđelu koji mi je sve ovo pokazao, da mu se poklonim. A on mi reče: "Nemoj. I ja sam sluga kao i ti i braća tvoja i proroci i svi koji se DRŽE reči ove knjige. Bogu se pokloni!" Zatim mi reče: "Nemoj da zapečatiš proročke reči ove knjige jer je vreme blizu. Neka nepravednik i dalje čini nepravdu, neka se ukaljani i dalje kalja, neka pravednik i dalje čini dela pravednosti, i ko je svet, neka se i dalje posvećuje»».
U 14. stihu tekst dalje kaže: "Blago onima koji peru svoje ogrtače da bi imali pravo na drvo života i da u grad ulaze kroz kapiju. Napolju ostaju psi, vračari, bludnici, ubice, idolopoklonici i svi koji vole laž i koji lažu."
Potom u 18. stihu dolazi kulminacija reči kojima Bog preko Jovana poručuje čovečanstvu: "Upozoravam svakog ko sluša proročke reči ove knjige: ko im nešto doda, njemu će Bog dodati pošasti opisane u ovoj knjizi; i ko oduzme nešto od reči ove knjige, njemu će Bog oduzeti njegov deo od drveta života i od svetog grada koji su opisani u ovoj knjizi." Bog tu govori o celoj Bibliji, ne samo o Knjizi Otkrivenja!
U svojoj drugoj poslanici, apostol Petar govori o potrebi povezivanja ovih Bogonadahnutih reči u jednu celinu kako bi i potonje generacije mogle da je koriste za nauk i sećanje. Evo tih stihova u Drugoj Petrovoj 1:12-21:
"Zato ću vas uvek na to podsećati, iako to već znate i učvršćeni ste u istini koju imate. Smatram da je ispravno da vas podstičem podsećanjem sve dok boravim u ovom šatoru svoga tela. Jer znam da ću ga uskoro napustiti, kao što mi je to objavio naš Gospod Isus Hristos. A potrudiću se da se i posle mog odlaska uvek toga sećate. Jer mi vam nismo mudro smišljenim pričama obznanili silu i Dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista, nego kao očevici njegovog veličanstva. Jer, on je od Boga Oca primio čast i slavu kad je do njega stigao glas od veličanstvene Slave, koji reče: «Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji." I mi smo čuli taj glas, koji je dolazio sa neba kad smo s njim bili na svetoj gori. Tako nam je potvrđena proročka reč, a vi dobro činite što na nju pazite kao na svetiljku koja svetli na mračnom mestu - dok ne svane Dan i zvezda Danica se ne pojavi u vašim srcima. Pre svega znajte ovo: nijedno proroštvo iz Pisma ne može da se tumači proizvoljno. Jer, nikad proroštvo nije nastalo ljudskom voljom, nego su ljudi nošeni Svetim Duhom govorili od Boga".
Tako vidimo da su apostoli sastavili Novi zavet a da su proroci napisali Stari zavet. Reč je o jednoj neraskidivoj celini. Takođe vidimo da pri kraju sledeće, treće glave svoje poslanice apostol Petar opisuje pisma apostola Pavla u stihovima 15-16 i izjednačava ih sa "Pismima", to jest potvrđuje proces kojim je nastao Novi zavet a indirektno i proces kojim je nastao Stari zavet.
U Drugoj poslanici apostola Pavla Timoteju 4:9-13, Pavle poručuje:
"Potrudi se da što pre dođeš k meni. Jer, Dimas me je napustio pošto je zavoleo ovaj svet. On je otišao u Solun, Kriskent u Galatiju, Tit u Dalmaciju. Jedino je još Luka sa mnom. Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom jer mi koristi u služenju. Tihika sam poslao u Efes. Ogrtač koji sam ostavio kod Karpa u Troadi, donesi kada dođeš a i knjige, pre svega pergamente".
Vidimo da je Pavle smatrao Marka važnim za Božje delo. Razmotrimo sada neke činjenice koje se tiču Marka, njegovog života i porekla. Marko je bio prisutan na brdu Golgota tokom Isusovih muka i kada je raspet na krst. Njegova majka je posedovala veliku kuću u Jerusalimu. Bio je rođak jednog Levita poreklom sa Kipra, Varnave, sa kojim je putovao po Sredozemlju. Kasnije će apostol Pavle imati zamerke na njegov račun, jer Marko nije mogao da izdrži ritam života i propovedanja Jevanđelja, a bio je i veoma nostalgičan za kućom. Tako je zajedno sa Varnavom otišao na jednu stranu, dok su Pavle i Sila nastavili rad na širenju Jevanđelja. Malo kasnije vidimo da Pavle opet ima visoko mišljenje o Marku i smatra ga korisnim "u služenju". Marko je tako radio sa raznim ljudima, ali je očito završio svoju službu radeći sa Petrom u Vavilonu. Pogledajmo šta Biblija kaže o tome u Prvoj Petrovoj poslanici 5:12-14:
"Uz pomoć Silvana, koga smatram vernim bratom, napisao sam vam ukratko, bodreći vas i svedočeći da je ovo istinska Božja milost. Čvrsto stojte u njoj. Pozdravlja vas s vama izabrana crkva u Vavilonu i moj sin Marko. Jedan drugoga pozdravite poljupcem ljubavi. Mir svima koji ste u Hristu".
Naravno, to ne znači da je Marko bio pravi Petrov sin, već ga je on tako doživljavao imajući očinski odnos prema njemu. Mnogi teolozi i naučnici danas smatraju da je pred sam kraj svog života Pavle poslao preko Marka kopije svojih poslanica Petru u Vavilon da bi bile kanonizovane i uvršćene u Novi zavet. Ko je, dakle, učestvovao u kanonizaciji i uobličenju Novog zaveta? Marko je svakako bio među onima koji su to učinili. Završnu reč i najveći autoritet u kanonizaciji Novog zaveta imala su tri apostola: Pavle, Petar i Jovan.
Što se tiče kanonizacije i uobličavanja Starog zaveta, to su činili sledeći proroci: Mojsije, Samuilo, David, Isaija, Jeremija i Jezdra. Isus Hrist je centralna ličnost u Bibliji na kojoj je sazidano celo Sveto pismo, kao što je i napisao apostol Pavle u svojoj poslanici crkvi u Efesu. Hrist je temelj na kom su kasnije gradili proroci i apostoli. Tako vidimo da celu Bibliju karakteriše zapanjujuće smisaona i savršena struktura!
U Jevanđelju po Luki 4:18, vidimo zapis o tome da je Isus čitao u sinagogi stihove iz 61. poglavlja u Knjizi proroka Isaije:
"Na meni je Duh Gospodnji, jer me je pomazao da siromasima objavim evanđelje. Poslao me da sužnjima objavim oslobođenje, slepima da će progledati, da na slobodu pustim potlačene".
Jevreji čitaju te stihove za Pentekost, a tada se tradicionalno čita i pola Tore (Petoknjižja). Treba pojasniti da postoji nekoliko škola mišljenja o tome kako i koliko često treba čitati Božji Zakon. U ovom slučaju koji je zabeležio apostol Luka, čitanje se odigralo u drugoj godini trogodišnjeg ciklusa. Danas se Zakon iz Tore među mnogim Jevrejima čita svake godine, što je tzv. "vavilonska" metodologija. Ali i danas postoje Jevreji u Palestini koji čitaju Toru u trogodišnjem ciklusu, poput onih iz Isusovog vremena. Tako se Jovanovo jevanđelje može staviti u okvir tog trogodišnjeg ciklusa, a razne događaje iz starozavetnih vremena možemo da povežemo sa raznim čitanjima Tore (Zakona) u određene Svete praznike u trogodišnjem ciklusu. Iz ovoga se da zaključiti da je apostol Jovan napisao svoje jevanđelje kao neku vrstu pandana čitanju Zakona iz vremena Starog zaveta, ali i kao dodatak na ta čitanja. Poenta je bila da osim čitanja Tore treba čitati proročke knjige i jevanđelja kako bi se ljudi podsetili svega toga i da ne bi zaboravili.
Nažalost, danas je veoma teško ili skoro nemoguće naći originalan poredak knjiga Svetog pisma, to jest poredak koji je vladao u vreme apostola. Nadamo se da će nam ova studija pomoći da bolje razumemo Božji Plan za čovečanstvo, način na koji Bog razmišlja i, kroz sve to, savršenstvo Njegovog Karaktera koji se očituje u Njegovoj Reči - Svetom pismu Starog i Novog zaveta.
 

Gost
Svojim recima biblija otkriva covecje postupke kojima cini bol ljudima oko sebe, i daje savete za izlazak iz tog zacaranog kruga. Nijedna druga knjiga ne postoji sa takvim sadrzajem. Ona je uistinu krajnja svetlost koja svaku tamu unistiti :) .
 
Top