BEZDAN
Prvo što sam osetio bilo je padanje...
Nezaustavljivi vrtlog koji vuče na dno. Nelagodnost koja se graniči sa bolom, izmešana sa strahom od nepoznatog, a zatim...
Tama...
Nestankom kakofonije spoljašnjeg, budim se, izbijam na površinu... Ja!
Hermetizam...
Magnet na delu, promena polova... Pomeranje skupne tačke, manifestovano epilepsijom...
Spoznajem mikro da bih spoznao makrokosmos.
V.I.T.R.I.O.L.
Put u podsvest, upoznavanje suštine... Susret sa velikim, nedodirljivim a tako malim i uplašenim...
Kako gore, tako i dole.
Ono što je nekada bilo preživljavanje sada je stil života, što bilo je stil sada je borba za egzistenciju.
I ponovo me nagriza beskonačno dug tren neizvesnosti...
Na korak do izvora Keter, a samo korak dalje od Daata. Jedno je sigurno- nema povratka.
I znam... Najmračnije je pred zoru.
Perdurabo! Resurgam!
