Bez napretka i pred zidom. Sta poduzeti?

[Zazazu5]

Pozdrav. Moram se nekom izjadati. Ovako, prije 3 godine sam dosla u inostranstvo, moj tadasnji momak je dosao godinu dana prije mene, ja sam po zavrsetku fakulteta dosla za njim. U vezi smo dugo, volimo se i slazemo, prosle godine smo se i vencali i planiramo jednog dana imati dece. Imam ovde par drugarica koje sam upoznala i sa kojima se slazem. I gde je sada problem? Problem je u tome da ja nikako ne mogu pronaci posao u struci. Jezik sam brzo savladala, nije me sramota raditi, trenutno radim kao prodavacica i povremeno za jedno udruzenje uradim nesto sto je u okviru moje struke, ali to je to. Nemam perspektivu da bih u tom udruzenju mogla dobiti ugovor i raditi vise. Zavrsila sam takav fakultet da ovde bez radnog iskustva nikome ne trebam, niti mi iko daje priliku da ga steknem. To me izludjuje. Moj muz radi, nije da nemamo sta da jedemo, solidno zivimo, ali mene ubija sto se ja ne mogu poslovno ostvariti ovde. Tri godine vec zivim u ovoj zemlji i nema napretka. Kad samo pomislim na vreme i trud koji sam ulozila u fakultet i novce koje su moji roditelji ulozili, sve da bih jednog dana imala bolji zivot, prosto mi dodje da se bacim kroz prozor. Sramota me je da pogledam roditelje u oci. Imam osjecaj kad da sam razocarala i sebe i njih. Naravno, posto imam 29 godina polako krecu pitanja a kada planirate decu? A meni je jasno da ako sad dobijemo decu da me niko nece zaposliti sa 30 i kusur godina i bez dana radnog iskustva u struci. Ako se vratimo kuci, onda necemo ni muz ni ja naci posao, znaci tu smo di jesmo. A ja se osecam u tako bezizlaznoj situaciji sa 29 godina, imam osjecaj da sam vise mrtva nego ziva jer ovo kako sada zivim realno nije zivot za mladu osobu. Osecam se beskorisnom. Sa tom platom koju dobijem kao prodavacica ne vidim kako bih mojoj potencionalnoj deci obezbedila neko lepo detinjstvo. Oduvek mi je bio san da radim i doprinosim, da sam samostalna. Iz tog razloga sam se i skolovala. Nikada mi nije bio glavni cilj da se udam i da rodim djecu te da sjedim kuci kao domacica i da se pronalazim samo u ulozi zene i majke. Ja jednostavno nisam takva, poznajem i postujem zene koje su takve, ali za mene to nije. Moj muz razumem moju tugu i maksimalna mi je podrska,ali mi realno ne moze pomoci. Cak sam razmisljala o tome da krenem opet da studiram nesto drugo ali to bi trajalo jos minimum 4 godine i tada bih imala 33 i tek onda bih krenula da stecem radno iskustvo, a decu bih radjala ne znam kad. Ja se vec gadim sama sebi jer sam postala bezvoljna i svaki slobodni minut mi se svodi na trazenje posla, citanja oglasa i dobijanja odbijenica. A kao dosla sam u drzavu gde ima perspektive. Nemam volje ni za kakvim hobijima ni za sportom a nekada sam bila vrlo zivahna i optimisticna. Sad mi dodje samo da se zavucem u misiju rupu i da otupim od svega. Kako da prebrodim ovu krizu? Kako da se nateram da opet imam volje za ista? Moja trenutna svakodnevnica je da samo cekam kada cu biti sama u stanu da se isplacem jer me toliko steze u grudima. Imam osecaj da ludim...

 

[Џорџи]

sa 29 nisi skapirala da je vecina fakulteta sranje i da sluzi samo kao shatro status u drustvu

 

[Pače ružno]

Zanat je zakon !
Ako izađeš iz neke škole i znaš nešto praktično da uradiš - to je to !

Na primer,
posle diplomiranja na stomatološkom fakultetu
ako znaš da popraviš, blombiraš i slično zub - školovanje je imalo smisla !

Posle završene škole za TV mehaničara
ako znaš da popraviš televizor - isto kao i ono za zubara.

Ako li međutim izađeš iz škole
i ne umeš ništa da uradiš rukama - promašio si !

E sad,
dal' je škola promašaj,
il' si ti promašio kako da školu "iskoristiš",
to je sad pitanje.

Na primer,
išao si u frizersku školu,
ali si najviše voleo predmete engleski i muzičko,
a sa prakse si bežao ...

Žalim slučaj !

 

[N3W]

Pozdrav. Moram se nekom izjadati. Ovako, prije 3 godine sam dosla u inostranstvo, moj tadasnji momak je dosao godinu dana prije mene, ja sam po zavrsetku fakulteta dosla za njim. U vezi smo dugo, volimo se i slazemo, prosle godine smo se i vencali i planiramo jednog dana imati dece. Imam ovde par drugarica koje sam upoznala i sa kojima se slazem. I gde je sada problem? Problem je u tome da ja nikako ne mogu pronaci posao u struci. Jezik sam brzo savladala, nije me sramota raditi, trenutno radim kao prodavacica i povremeno za jedno udruzenje uradim nesto sto je u okviru moje struke, ali to je to. Nemam perspektivu da bih u tom udruzenju mogla dobiti ugovor i raditi vise. Zavrsila sam takav fakultet da ovde bez radnog iskustva nikome ne trebam, niti mi iko daje priliku da ga steknem. To me izludjuje. Moj muz radi, nije da nemamo sta da jedemo, solidno zivimo, ali mene ubija sto se ja ne mogu poslovno ostvariti ovde. Tri godine vec zivim u ovoj zemlji i nema napretka. Kad samo pomislim na vreme i trud koji sam ulozila u fakultet i novce koje su moji roditelji ulozili, sve da bih jednog dana imala bolji zivot, prosto mi dodje da se bacim kroz prozor. Sramota me je da pogledam roditelje u oci. Imam osjecaj kad da sam razocarala i sebe i njih. Naravno, posto imam 29 godina polako krecu pitanja a kada planirate decu? A meni je jasno da ako sad dobijemo decu da me niko nece zaposliti sa 30 i kusur godina i bez dana radnog iskustva u struci. Ako se vratimo kuci, onda necemo ni muz ni ja naci posao, znaci tu smo di jesmo. A ja se osecam u tako bezizlaznoj situaciji sa 29 godina, imam osjecaj da sam vise mrtva nego ziva jer ovo kako sada zivim realno nije zivot za mladu osobu. Osecam se beskorisnom. Sa tom platom koju dobijem kao prodavacica ne vidim kako bih mojoj potencionalnoj deci obezbedila neko lepo detinjstvo. Oduvek mi je bio san da radim i doprinosim, da sam samostalna. Iz tog razloga sam se i skolovala. Nikada mi nije bio glavni cilj da se udam i da rodim djecu te da sjedim kuci kao domacica i da se pronalazim samo u ulozi zene i majke. Ja jednostavno nisam takva, poznajem i postujem zene koje su takve, ali za mene to nije. Moj muz razumem moju tugu i maksimalna mi je podrska,ali mi realno ne moze pomoci. Cak sam razmisljala o tome da krenem opet da studiram nesto drugo ali to bi trajalo jos minimum 4 godine i tada bih imala 33 i tek onda bih krenula da stecem radno iskustvo, a decu bih radjala ne znam kad. Ja se vec gadim sama sebi jer sam postala bezvoljna i svaki slobodni minut mi se svodi na trazenje posla, citanja oglasa i dobijanja odbijenica. A kao dosla sam u drzavu gde ima perspektive. Nemam volje ni za kakvim hobijima ni za sportom a nekada sam bila vrlo zivahna i optimisticna. Sad mi dodje samo da se zavucem u misiju rupu i da otupim od svega. Kako da prebrodim ovu krizu? Kako da se nateram da opet imam volje za ista? Moja trenutna svakodnevnica je da samo cekam kada cu biti sama u stanu da se isplacem jer me toliko steze u grudima. Imam osecaj da ludim...

Ne vidiš sebe u ulozi žene i majke, a ovamo si se udala i hoćeš decu... A šta ti fali da budeš žena i majka? Budi srećna što uopšte imaš posao koji radiš, kako bi bilo da ga nemaš?

Počni da tražiš poslove preko interneta, idi na freelance opciju i zaposli se tamo. Ja sam imao posla sa ljudima koji imaju prave probleme u inostranstvu, a ovo što ti pišeš je najobičnija kriza neostvarenosti. Nisi doktor nauka, prc sad. Imaš muža koji te voli, razume, poštuje, za kojim si otišla u drugu zemlju. Kao, razume te, a jedva čekaš da ode iz stana da kukomačeš. Haha.

Zajebavala u mladosti, roditelji plaćali, sada imaš život pred sobom da gradiš onako kako si u mogućnosti. Čini mi se da ti samo tražiš razlog da se NE AKTIVIRAŠ i nešto preduzmeš.

 

[Dragoljub69]

Upiši nešto što traje dve godine tamo gde si...Recimo:uređenje eksterijera,ekološko inženjerstvo, ili cvećarstvo...
To su lepe struke,kreativne i u njima ćeš se lako ostvariti...
Ili se počni baviti informatikom-to danas itekako ima perspektivu!
Ne znam šta si studirala,ali zbog loše stručnosti za njihova merila,naše fakultete, većinom,ne priznaju.Iskreno-u pravu su!
Ja znam šta sam morao proći da bih mogao i tamo da prosperiram...
Prema tome,douči jezik i opet kreni da učiš,ali na njihovom jeziku.
Posao prodavaćice ne treba podceniti-pošten je to posao,a obzirom da se pitaš šta i kako dalje,a imaš završen fakultet,moram
ti reči da glavne ispite nisi položila,tek ti predstoje! To su životni ispiti!
Glavni ispit je podizanje tvog prvog deteta!
Prvo se upitaj:da li si studirala da sebi obezbediš lep i udoban život ili svom detetu.Tu su ti svi tvoji odgovori!
I ne odlaži decu zbog svoje karijere! Ybš karijeru-karijera majke je najlepša moguća karijera ,bar tako kaže ova moja,a imamo
četvoro dece! I radila je,ali joj deca bila daleko važnijea od posla! Drugo smo mi muški-mi smo takođe na istom poslu,ali drukčije!
Dakle ,pamet u glavu-toliko njih su i studirale i bile majke!

 

[Opsednuta vedrina]

Moj je deda govorio: "Ako hoćeš da budeš siguran da u životu nećeš gladovati, moraš da znaš jedan zanat, jedan strani jezik i da sviraš jedan instrument".

Postoji jedan posao koji se svuda ceni i dobro plaća, samo traži obuku - gerijatrijska sestra.

 

[Kasvataja]

Drame. Rodi ti neko dete umesto sto juris za poslom ( mada ga vec imas, kakav je takav ali ga imas). Kazes da zivite solidno. Sta bi se desilo da svi cekamo neka bolja, idealna vremena za radjanje - izumrli bi ko dinosaurusi. Kako danas sve nakaradno funkcionise. Devojke se ne udaju ako mladozenja nema kucu, kola, parice, crveni tepih na stepenicama ,sa takvima ni na sok ne izlaze. Zene ne radjaju decu ukoliko u startu nemaju veliku kolicinu novca, chicco ili drugu bolju opremu, firmiranu garderobu za bebe , flasice, cucle ( sad ce me verovatno popljuvati "brizne" mame nad mamama). Ova juri posao... Jednog dana kad izvuces nos iz tih oglasa ugledaces staricu sede kose. Ti i deda sami u gluvoj sobi bez poroda,brojite suske. Napravili ste neki kucerak ili kupili nekakve nekretnine da se slikate sa njima i da ih kucici zapisavaju. Izvini odvratno zvucim . Znam da smo razliciti i da nemamo svi iste prohteve, da razlicito pojmimo srecu ...ali toliki ocaj zbog posla u struci, cak i po cenu odustajanja od onog najvrednijeg...

 

[bRu zLi]

Ne vidiš sebe u ulozi žene i majke, a ovamo si se udala i hoćeš decu... A šta ti fali da budeš žena i majka? Budi srećna što uopšte imaš posao koji radiš, kako bi bilo da ga nemaš?

Počni da tražiš poslove preko interneta, idi na freelance opciju i zaposli se tamo. Ja sam imao posla sa ljudima koji imaju prave probleme u inostranstvu, a ovo što ti pišeš je najobičnija kriza neostvarenosti. Nisi doktor nauka, prc sad. Imaš muža koji te voli, razume, poštuje, za kojim si otišla u drugu zemlju. Kao, razume te, a jedva čekaš da ode iz stana da kukomačeš. Haha.

Zajebavala u mladosti, roditelji plaćali, sada imaš život pred sobom da gradiš onako kako si u mogućnosti. Čini mi se da ti samo tražiš razlog da se NE AKTIVIRAŠ i nešto preduzmeš.

Nemoj da si ovako grozan, uopste nije napisala da "ne vidi sebe u ulozi zene i majke a ovamo se udala i hoce decu", nego da ne vidi sebe SAMO U ULOZI PROIZVODNE KRAVE RASPLODNE jos jedne, od koje to ocekuje konzervirano patrijarhalno mizogeno drustvo.

Ona zeli i to, ali i da bude jaka, samostalna, da doprinosi sto vise moze, da radi bas u struci i da po mogucnosti napreduje, jer je eto otisla u drzavu za koju se pricalo da se to tamo moze.

Ja nju potpuno razumem sta zeli i ocekuje. Nije ona od onih nabedjenih zenskih praznoglavih snobova koju zabole za decu, porodicu muza, koja se lozi na serije Sex i grad i ubada ludila, a trosila tatine i mamine pare celog zivota da se izivljava i provodi na studijama i nesto usput i nauci kada vec mora....

Da je vise ovakvih zena kao sto je ona ! Zato ce i upasti s vremenom u klasicnu depresiju, jer previse od sebe ocekuje, zeli sve na vreme da se odradi, i jos obraca paznju na to sta drustvo od nje sve zahteva, oseca se odgovornom i ima grizu savesti i prema svojim roditeljima i prema muzu i prema svima.

I potpuno je u pravu. Zivimo u nekom svetu gde te sve salece, i gde ti svi podmecu nogu, cak i kada se trudis najbolje sto mozes i imas preveliku zelju u kojoj izgoris.
Ne treba jos i mi forumasi da joj gazimo djonom facu i da joj pricamo da se tripuje, da je nezahvalna, da cuti i trpi da ne zanoveta mnogo jer ima eto i gore i slicno....

Zeleo bih da je jako zagrlim i da se moze otvoriti, "srce", "dusu", te reci sve sto joj je na dusi i da se isplace, da izbaci sve to iz sebe, jer je izuzetno lose i nezdravo da drzi to u sebi.

Mora otici kod nekog psihoterapeuta sto pre.

 

[bRu zLi]

Sta bi se desilo da svi cekamo neka bolja, idealna vremena za radjanje - izumrli bi ko dinosaurusi. Kako danas sve nakaradno funkcionise.

Nazalost tako je.....

Ali u ovakvom stanju da rodi dete, jedino sto bi dobila pored njega, je i mozda post-porodjajna depresija. Nije ni to radjanje dece, neki psihoterapeutski trik za olaksanje zivota. Tipa ne znam sta cu da radim u zivotu, tsko mi je, ej znam - rodicu dete, ono da ubijem monotoniju.

Ovo je odgovorna osoba, koja je izrazito samokriticna i ima visoke nivoe aspiracije, a ne jos jedna proizvodna krava u nizu - prvo rodi pa onda razmislja sta ce i kako ce.

A bolje i kucici da zapisavaju prazne stanove, nego malis tanovi prepuni raznoraznih generacija, gde se svi svadjaju, gde svi zive nezadovoljno i ne mogu sami sa sobom niti jedni sa drugima.
Nije resenje ni izroditi decu i izupropastiti im zivot.

A otvaracici teme mala uteha - Da zivi u Srbiji imala bi jos manje, a radjanje dece bi joj bilo naucna fantastika, mozda se cak ne bi ni udala, niti bi decko imao para da izadje u grad i pronadje nju pa da se zavole......

I da, tamo u inostranstvu ce bolje biti placena kao i prodavacica, nego ovde sa doktoratom i fakultetom.

Nasi ljudi sanjaju i da budu prodavci u zapadnjim zemljama EU. No opet, ja nju razumem. Ne osudjujem. Ovo pisem da moze da se utesi bar necim, racionalnim.

 

[Kasvataja]

Zasto mislis da se svadja podrazumeva ukoliko je neko slabije situiran? Smatras da slabije situirani ne treba da imaju decu? Znaci Srbija je puna rasplodnih
"krava"?!

 

[webmen]

svima je ovde potrebna hiltovka da napravi prozor u svet , i sruši barijere.

 

[Mil00rad]

Barem se potrudite da ne kvrcnete i vratite se.Meni se desilo pre dve godine i još uvek se jedem zbog toga.