Беспућа и странпутице украјинске драме, какав епилог очекивати?

[a bre Milun]

Каква Америка сјебала Европу, какви бакрачи.
Плаћају Јенкији европску љубав сувим златом и драгим камењем.

Насупрот, Руси би да их неко воли на силу.
То наравно не ради.

Али ако су Турци то схватили пре више од сто година - схватиће и Рује !

sta.........jos ima para za vas?

 

[Обилић]

sta.........jos ima para za vas?

Није то за вас, пре за њих који гледајући нас мисле на вас,
иако њих не дотичу ваши проблеми, који су равни вашим искуствима са
њиховим очекивањима ...

 

[Khal Drogo]

Да би боље разумјели замршене руско-украјинске односе, актуелне процесе и узроке украјинске агоније, није лоше преслушати квалитетно предавање Данила Копривице

 

[Khal Drogo]

Русија је предузела специјалну операцију не зато што је то био избор, него зато што нити може нити има право препустити свој народ у Украјини даљњем сатирању, истребљењу и уништењу. Када тако поставите приоритете, а то је и једино исправно, све друго укључујући и економске посљедице пада у други план.

И то бјеше примарни циљ руске специјалне операција, спријечити погром руске и проруски наклоњене популације на југоистоку Украјине, сличан оном какав је спроведен у Хрватској 1995-е.
О секундарном циљу можемо нагађати, могуће је успоставити повољније стање на терену, овладати Донбасом и колико је могуће простором историјске Новорусије (простор данашње југоисточне Украјине) те остварити боље почетне позиције када оружје уступи мјесто диломатији. А дипломатија ће ипак дати завршну ријеч.

Тренутно имамо стање патолошке антируске хистерије, западни медији су истрајни у хушкању Украјинаца на рат и самуништење, како би ратовали за интересе глобалног силника до посљедњег Украјинца, цензура је застрашујућа, и на интернету, до прије пар мјесеци и незамислива, ту није лако разборито сагледати ствари.

Упорно се наглашава како ће руска операција хомогенизовати украјински народ и ујединити мржња према Русима, да је Украјина за Русију изгубљена, али се занемарује да једну хомогенизацију увијек прати друга хомогенизација, та антируска хистерија ујединиће и хомогенизовати Русе и у Русији и у другим земљама. Хомогенизоваће Русе а и проруски наклоњене становнике Украјине, који зборе руским и који би задњих година били законски гоњени ако би у јавној установи прозборили руски, нема шансе да ће, без обзира шта пропаганда протурала, такви слиједити поруке пронацистичког режима у Кијеву.

Украјина је већ деценијама подијељена земља, те подјеле и расцјеп су након преврата 2014-е које је пратило насиље над руском популацијом продубљене, а након овог сукоба, гдје је Русија на операција била приморана јер избора и није имала, тешко је замислити неке колико толико нормалне односе између закрвљених колективитета у самој Украјини. Наравно кривица за такво стање је оних који су Украјини режирали обојене револуције и Мајдан те корисних идиота оличених у кујевском пронацистичком режиму.
Да ли је подјела Украјине, што је увијек бољи сценарио од наставка агоније и мржњом оптерећеног суживота, реалан епилог приче, зависи од много чега. До неког епилога читаве ове драме ће се доћи, и тај не мора бити по пројектованом плану глобалног увозника хаоса и силоватеља истине који је и режирао ову украјинску агонију.

 

[RoadSD]

Glasao sam za dve opcije koje pominju izdvajanje Donbasa i izdvajanje oblasti nekadašnje Novorusije što je teritorija koju u velikoj meri već drže Rusi. Samo je pitanje da li će dobiti federativni ili konfederativni status u sklopu Ukrajine pa time kontrolisati ukrajinsku spoljnu politiku ili će krenuti svojim putem.

Možda je u početku plan bio drugačiji ali smatram da je za sada to najrealniji ishod... osim u slučaju nekog nepredviđenog kolapsa armija ili sistema učsenica sukoba.

 

[Khal Drogo]

 

[Dе Sisti]

У ситуацији када се на овом потфоруму 2/3 тема отвара ем са намјером провокације и иритирања припадника српског корпуса

Može li neki dokaz za ovu klevetu?

 

[Fring]

Sve osim potpunog oslobadjanja i vracanja Ukrajine u rusku orbitu bice veliki poraz Rusije

 

[хан Ацо]

Ocekujem podela Ukrajini na dva dela-ruski i ukrajinski.

 

[Khal Drogo]

Како се "изокола припрема терен" суманутој идеји и увођење санкцији Русији, часни српскиинтелектуалци су покренули петицију против овакве сулуде намјере

 

[anajade]

Rat u Ukrajini je kao i korona pandemija, IZMIŠLJENI od početka do kraja. Ako nije koji je razlog rata u Ukrajini?

Pa Z pobogu

 

[Vladimir M.]

Pa Z pobogu

sta je sa tim Z?

 

[MOST6]

Taj šešeljizam koji izbija iz zvanične politike Kremlja i raznih rusofila je ogroman roblem kada je reč o ukrajinskoj krizi jer se govori o lažnim granicama,lažnom narodu sve je laž u vezi njih pa ćemo mi bombama i agresijom da ispravljamo te neke istorijske nepravde...

Mislim da je obrnuto. Nije šešeljizam kod Rusa, nego putinizam kod Srba. Krilaticu Ruski svijet su preuzeli Srbi od Rusa i lokalizirali je u nazivu i primjeni, a svi se možemo uvjeriti, a ponajviše Gruzijci i Ukrajinci što znače ti svjetovi.

 

[Antigon@]

Salomonsko rešenje bi bilo, da naprave novu samostalnu tampon državu od Krima i Dombasa, a u zamenu bi trebali nešto dati, poput samostalnost Kaljiningradu. Očekujem, da bi svi putinofili odma preselili u tu Novorusiju.

Nisu to Republika Srpska i Federacija BIH pa da glume tampon zonu.
O tim teritorijama neće odlučivati zapadne sile, već većinsko rusko stanovništvo.

 

[Antigon@]

Ауторска тема

Форумашица Poli46 је занимљивим чланком у којем су сажета размишљања Солжењицина отворила тему Proročanstvo o Ukrajini-Solženjicin коју је модератор ставио под кључ са образложењем да је недозвољен извор. У ситуацији када се на овом потфоруму 2/3 тема отвара ем са намјером провокације и иритирања припадника српског корпуса ем што се крши правилник форума, "тренирати строгоћу" на форумашима који квалитетним постовима даје допринос форуму је прилучно апсурдно.
Александар Солжењицин је кроз своја размишљања (чланак овдје - у спојлеру текст чланка)

Spojler: Solženjicin - Proročanstvo o Ukrajini

Veliki ruski pisac, nobelovac i zatočenik staljinovih logora Aleksandar Solženjicin napisao je i izgovorio još pre pola veka sve što se danas događa sa Ukrajinom. Samo, niko ga tada nije čuo! Poluukrajinac, Solženjicin je uzalud kucao na otvorena vrata nekadašnjeg SSSR, upozoravajući na haos koji dolazi. Tada, kada to još niko nije video, ili nije hteo da vidi...

Solženjicin je još 1968. u 'Arhipelagu Gulag' pisao: 'Sa Ukrajinom će biti mnogo bolno'. 'Možda će biti potrebno', napisao je, 'u svakoj oblasti sprovesti plebiscit', smatrajući da je Ukrajina 'nacrtana' po neshvatljivim kriterijumima koji nikada nisu odgovarali njenim istorijskim granicama. Solženjicin se pitao te godine 'zašto u zapadnoj Ukrajini ukrajinski nacionalisti ruše spomenike Lenjinu i čeličnom odlučnošću brane svoje 'svete' granice koje im je upravo on darovao?'
Solženjicin je već tada video bezočnost, iskvarenost i pogubno zagrevanje do usijanja strasti po rusko-ukrajinskom pitanju. A još 2006. godine fanatično davljenje i proterivanje ruskog jezika nazivao je 'zverskom merom'...
U jednom od poslednjih intervjua je izrekao i konačnu misao da 'cvetne revolucije' služe samo da bi 'okružile Rusiju kako bi ona, na kraju, izgubila suverenitet'...
'Arhipelag gulag', pisan 1968, objavljen 1974. godine: 'Meni je bolno da o tome pišem. U meni se sjedinjuju rusko i ukrajinsko - u krvi, srcu, u mislima. Veliko iskustvo iz logora i druženje sa Ukrajincima mi je otkrilo koliko su oni osetljivi i ranjivi zbog toga. Naša generacija ne može da izbegne plaćanje grešaka starijih...' 'Da li smo mi velika nacija', nastavlja Solženjicin, 'ne treba da dokazujemo veličinom teritorije, brojem potčinjenih naroda, već veličinom postupaka'. 'I dubinom našeg uzoravanja koje će ostati posle, ali i posle toga i onih koji neće hteti da budu sa nama...'
- Sa Ukrajinom će u budućnosti biti izuzetno bolno. Ali, treba shvatiti njihovu sadašnju 'napetost'. Ukoliko oni nisu uspeli tokom prošlih vekova da sve shvate, sada je na nama (Rusima) da ispoljimo zdrav razum. Moramo da pružimo rešenje federalistima ili separatistima - ko koga već bude ubedio. Ne treba ustuknuti, inače sledi bezumlje i okrutnost. Koliko god budemo mekši, trpeljiviji, jasniji danas, toliko više ima nade za uspostavljanje jedinstva u budućnosti, pisao je Aleksandar.
'Neka požive, neka probaju, a ubrzo će shvatiti da se problemi ne rešavaju otcepljenjem zbog toga što u raznim delovima Ukrajine postoji različit odnos onih koji sebe smatraju Ukrajincima, Rusima ili nekim drugim. Biće mnogo teškoća. Možda će u svakoj oblasti morati da se organizuje plebiscit a potom sledi i pažljiv odnos prema svima koji će želeti da se - odsele. Nije sva Ukrajina u njenim formalnim sovjetskim granicama - Ukrajina. Neki delovi bezuslovno streme Rusiji. A Krim su 'pripisali' Ukrajini Hruščov i njegovi. A šta je sa Karpatskom (Červonaja) Rusijom? Proverićemo: potrebna je pravednost prema sebi, ali i koliko će Ukrajinci biti pravedni prema karpatskim (podkarpatskim) Rusima...?

Изнио своје виђење и узроке замрпшених руско-украјинских односа, примјечујући да је Украјина "нацртана" по несхватљивим критеријумима који никада нису одговарали њеним историјским границама, уз питање зашто у западној Украјини украјински националисти руше споменике Лењину и челичном одлучношћу бране своје "свете" границе које им је управо он даровао,наговестиоје да ће расплет украјинског бити болан.

Да би боље разумјели Солжењициново виђење да је Украјина "нацртана" по несхватљивим критеријумима који никада нису одговарали њеним историјским границама,имамо један чланак (овдје) којиуправо описује околностикоје су водиле процесима ширења Украјие.У спојлеру прилажем прецод на српски битних дијелова чланка;

Spojler: Превод на српски битних дијелова чланка;

Превод на српски битних дијелова чланка;

Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде. Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).

Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.

Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност: Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.

Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).

Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода ( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.

У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета, Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.

На сличан начин, Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.

Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.
И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. - „О” ) пренео у састав Украјинске ССР.

Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.

Ево и мапе која приказује ширење Украјине.
Pogledajte prilog 1135233
Није лоше поменути да се Новоруска губернија коју је успоставила царица Катарина 1764. године развила из језгра званог Нова Србија, области коју су основали српски колонисти, након формирања српског хусарског пука 1751.године по наредби царице Јелисавете.
Током и након руско-турског рата 1768--74 Новоруска губернија ће бити проширена, а на простору те историјске Новорусије је и данас, и поред системског сатирања и језика и свега руског, присутно јако проруско расположење.
Специјална руска операција има тежисте управо на том простору и ту је свакако присутан мотив заштите и руског народа и проруски наклоњеног становништва те створити повољније околности у моменту када оружје уступи мјесто дипломатији.
У горе приложеном чланку Солжњицин је протјеривање руског језика уовој новој пронацистичкој Украјини назвао је "звјерском мјером", иупозорио да су све те "цјетне револуције" и други актуелни процеси са циљем окруживања Русију како би она, на крају, изгубила суверенитет.
Наговјестио је велике тешкоће, још тада је поменуо да би се у свакој области (ПС; у бившој Уктајини их има 24) могао организовати плебисцит,уз констатацију да није сва Украјина у њеним формалним совјетским границама - Украјина.

Без обзира на јаку прозападну пропаганду, а како је то примијетио писац, неки дијелови,посебнообластиисторијске Новирусије, безусловно стреме Русији. У сваком случају, након епилога украјинске драме мало шта ће остати исто

Uzgred, kad smo kod toga šta pišu književnici o rusko-ukrajinskim odnosima, treba spomenuti i Šolohova.
U prvoj knjizi "Tihog Dona" (za koju Solženjicin tvrdi da je plagijat, a da je original napisao kozački pisac Fjodor Krijukov) opisana je tuča između kozaka i Ukrajinaca. Dalje se u romanu spominje da je za kozaka opasno da se sam kreće kroz sela nastanjena Ukrajincima u oblastima oko Dona. Isto važi i za Ukrajince koji prolaze kroz kozačka sela. Ta netrpeljivost je, dakle, bila prisutna i pre Oktobarske revolucije. Inače, majka Šolohova je delom bila Ukrajinka, a pisac je izjavljivao da mu je ona usadila ljubav prema ukrajinskoj tradiciji.
Ukoliko je delo plagijat, prava je šteta što ne znamo koje su ideje izbačene iz njega jer je Fjodor Krijukov bio belogardejac. Šta bi on rekao o učešću Ukrajinaca i Jevreja sa tih područja u rušenju temelja carske Rusije, bilo bi dragoceno znati.

 

[Khal Drogo]

 

[27E]

eu je sama definisala nacin odnosa kada je razbila sfrj.

dakle, na silu je sve moguce.

tako da ukrajinski rezim, koji se poziva na medjunarodno pravo i celoviodt, a sam otpocetka ne psotuje ni medjunarodno pravo ni celovitost, je vidjen za politicki otpad

eu treba da se reformise, da se vidi sta je - zajednica drzava ili naddrzava, da li je pod vlascu kauboja, setimo se da francuska niej uvek bila clanica nata, itd

eu ima mentalne, kulturne i intelektalne kapacitete kakve kauboji, i englezi, nikad nece imati

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]