Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.946
Ауторска тема
Форумашица Poli46 је занимљивим чланком у којем су сажета размишљања Солжењицина отворила тему Proročanstvo o Ukrajini-Solženjicin коју је модератор ставио под кључ са образложењем да је недозвољен извор. У ситуацији када се на овом потфоруму 2/3 тема отвара ем са намјером провокације и иритирања припадника српског корпуса ем што се крши правилник форума, "тренирати строгоћу" на форумашима који квалитетним постовима даје допринос форуму је прилучно апсурдно.
Александар Солжењицин је кроз своја размишљања (чланак овдје - у спојлеру текст чланка)
Изнио своје виђење и узроке замрпшених руско-украјинских односа, примјечујући да је Украјина "нацртана" по несхватљивим критеријумима који никада нису одговарали њеним историјским границама, уз питање зашто у западној Украјини украјински националисти руше споменике Лењину и челичном одлучношћу бране своје "свете" границе које им је управо он даровао,наговестиоје да ће расплет украјинског бити болан.
Да би боље разумјели Солжењициново виђење да је Украјина "нацртана" по несхватљивим критеријумима који никада нису одговарали њеним историјским границама,имамо један чланак (овдје) којиуправо описује околностикоје су водиле процесима ширења Украјие.У спојлеру прилажем прецод на српски битних дијелова чланка;
Ево и мапе која приказује ширење Украјине.
Није лоше поменути да се Новоруска губернија коју је успоставила царица Катарина 1764. године развила из језгра званог Нова Србија, области коју су основали српски колонисти, након формирања српског хусарског пука 1751.године по наредби царице Јелисавете.
Током и након руско-турског рата 1768--74 Новоруска губернија ће бити проширена, а на простору те историјске Новорусије је и данас, и поред системског сатирања и језика и свега руског, присутно јако проруско расположење.
Специјална руска операција има тежисте управо на том простору и ту је свакако присутан мотив заштите и руског народа и проруски наклоњеног становништва те створити повољније околности у моменту када оружје уступи мјесто дипломатији.
У горе приложеном чланку Солжњицин је протјеривање руског језика уовој новој пронацистичкој Украјини назвао је "звјерском мјером", иупозорио да су све те "цјетне револуције" и други актуелни процеси са циљем окруживања Русију како би она, на крају, изгубила суверенитет.
Наговјестио је велике тешкоће, још тада је поменуо да би се у свакој области (ПС; у бившој Уктајини их има 24) могао организовати плебисцит,уз констатацију да није сва Украјина у њеним формалним совјетским границама - Украјина.
Без обзира на јаку прозападну пропаганду, а како је то примијетио писац, неки дијелови,посебнообластиисторијске Новирусије, безусловно стреме Русији. У сваком случају, након епилога украјинске драме мало шта ће остати исто
Форумашица Poli46 је занимљивим чланком у којем су сажета размишљања Солжењицина отворила тему Proročanstvo o Ukrajini-Solženjicin коју је модератор ставио под кључ са образложењем да је недозвољен извор. У ситуацији када се на овом потфоруму 2/3 тема отвара ем са намјером провокације и иритирања припадника српског корпуса ем што се крши правилник форума, "тренирати строгоћу" на форумашима који квалитетним постовима даје допринос форуму је прилучно апсурдно.
Александар Солжењицин је кроз своја размишљања (чланак овдје - у спојлеру текст чланка)
Veliki ruski pisac, nobelovac i zatočenik staljinovih logora Aleksandar Solženjicin napisao je i izgovorio još pre pola veka sve što se danas događa sa Ukrajinom. Samo, niko ga tada nije čuo! Poluukrajinac, Solženjicin je uzalud kucao na otvorena vrata nekadašnjeg SSSR, upozoravajući na haos koji dolazi. Tada, kada to još niko nije video, ili nije hteo da vidi...
Solženjicin je još 1968. u 'Arhipelagu Gulag' pisao: 'Sa Ukrajinom će biti mnogo bolno'. 'Možda će biti potrebno', napisao je, 'u svakoj oblasti sprovesti plebiscit', smatrajući da je Ukrajina 'nacrtana' po neshvatljivim kriterijumima koji nikada nisu odgovarali njenim istorijskim granicama. Solženjicin se pitao te godine 'zašto u zapadnoj Ukrajini ukrajinski nacionalisti ruše spomenike Lenjinu i čeličnom odlučnošću brane svoje 'svete' granice koje im je upravo on darovao?'
Solženjicin je već tada video bezočnost, iskvarenost i pogubno zagrevanje do usijanja strasti po rusko-ukrajinskom pitanju. A još 2006. godine fanatično davljenje i proterivanje ruskog jezika nazivao je 'zverskom merom'...
U jednom od poslednjih intervjua je izrekao i konačnu misao da 'cvetne revolucije' služe samo da bi 'okružile Rusiju kako bi ona, na kraju, izgubila suverenitet'...
'Arhipelag gulag', pisan 1968, objavljen 1974. godine: 'Meni je bolno da o tome pišem. U meni se sjedinjuju rusko i ukrajinsko - u krvi, srcu, u mislima. Veliko iskustvo iz logora i druženje sa Ukrajincima mi je otkrilo koliko su oni osetljivi i ranjivi zbog toga. Naša generacija ne može da izbegne plaćanje grešaka starijih...' 'Da li smo mi velika nacija', nastavlja Solženjicin, 'ne treba da dokazujemo veličinom teritorije, brojem potčinjenih naroda, već veličinom postupaka'. 'I dubinom našeg uzoravanja koje će ostati posle, ali i posle toga i onih koji neće hteti da budu sa nama...'
- Sa Ukrajinom će u budućnosti biti izuzetno bolno. Ali, treba shvatiti njihovu sadašnju 'napetost'. Ukoliko oni nisu uspeli tokom prošlih vekova da sve shvate, sada je na nama (Rusima) da ispoljimo zdrav razum. Moramo da pružimo rešenje federalistima ili separatistima - ko koga već bude ubedio. Ne treba ustuknuti, inače sledi bezumlje i okrutnost. Koliko god budemo mekši, trpeljiviji, jasniji danas, toliko više ima nade za uspostavljanje jedinstva u budućnosti, pisao je Aleksandar.
'Neka požive, neka probaju, a ubrzo će shvatiti da se problemi ne rešavaju otcepljenjem zbog toga što u raznim delovima Ukrajine postoji različit odnos onih koji sebe smatraju Ukrajincima, Rusima ili nekim drugim. Biće mnogo teškoća. Možda će u svakoj oblasti morati da se organizuje plebiscit a potom sledi i pažljiv odnos prema svima koji će želeti da se - odsele. Nije sva Ukrajina u njenim formalnim sovjetskim granicama - Ukrajina. Neki delovi bezuslovno streme Rusiji. A Krim su 'pripisali' Ukrajini Hruščov i njegovi. A šta je sa Karpatskom (Červonaja) Rusijom? Proverićemo: potrebna je pravednost prema sebi, ali i koliko će Ukrajinci biti pravedni prema karpatskim (podkarpatskim) Rusima...?
Solženjicin je još 1968. u 'Arhipelagu Gulag' pisao: 'Sa Ukrajinom će biti mnogo bolno'. 'Možda će biti potrebno', napisao je, 'u svakoj oblasti sprovesti plebiscit', smatrajući da je Ukrajina 'nacrtana' po neshvatljivim kriterijumima koji nikada nisu odgovarali njenim istorijskim granicama. Solženjicin se pitao te godine 'zašto u zapadnoj Ukrajini ukrajinski nacionalisti ruše spomenike Lenjinu i čeličnom odlučnošću brane svoje 'svete' granice koje im je upravo on darovao?'
Solženjicin je već tada video bezočnost, iskvarenost i pogubno zagrevanje do usijanja strasti po rusko-ukrajinskom pitanju. A još 2006. godine fanatično davljenje i proterivanje ruskog jezika nazivao je 'zverskom merom'...
U jednom od poslednjih intervjua je izrekao i konačnu misao da 'cvetne revolucije' služe samo da bi 'okružile Rusiju kako bi ona, na kraju, izgubila suverenitet'...
'Arhipelag gulag', pisan 1968, objavljen 1974. godine: 'Meni je bolno da o tome pišem. U meni se sjedinjuju rusko i ukrajinsko - u krvi, srcu, u mislima. Veliko iskustvo iz logora i druženje sa Ukrajincima mi je otkrilo koliko su oni osetljivi i ranjivi zbog toga. Naša generacija ne može da izbegne plaćanje grešaka starijih...' 'Da li smo mi velika nacija', nastavlja Solženjicin, 'ne treba da dokazujemo veličinom teritorije, brojem potčinjenih naroda, već veličinom postupaka'. 'I dubinom našeg uzoravanja koje će ostati posle, ali i posle toga i onih koji neće hteti da budu sa nama...'
- Sa Ukrajinom će u budućnosti biti izuzetno bolno. Ali, treba shvatiti njihovu sadašnju 'napetost'. Ukoliko oni nisu uspeli tokom prošlih vekova da sve shvate, sada je na nama (Rusima) da ispoljimo zdrav razum. Moramo da pružimo rešenje federalistima ili separatistima - ko koga već bude ubedio. Ne treba ustuknuti, inače sledi bezumlje i okrutnost. Koliko god budemo mekši, trpeljiviji, jasniji danas, toliko više ima nade za uspostavljanje jedinstva u budućnosti, pisao je Aleksandar.
'Neka požive, neka probaju, a ubrzo će shvatiti da se problemi ne rešavaju otcepljenjem zbog toga što u raznim delovima Ukrajine postoji različit odnos onih koji sebe smatraju Ukrajincima, Rusima ili nekim drugim. Biće mnogo teškoća. Možda će u svakoj oblasti morati da se organizuje plebiscit a potom sledi i pažljiv odnos prema svima koji će želeti da se - odsele. Nije sva Ukrajina u njenim formalnim sovjetskim granicama - Ukrajina. Neki delovi bezuslovno streme Rusiji. A Krim su 'pripisali' Ukrajini Hruščov i njegovi. A šta je sa Karpatskom (Červonaja) Rusijom? Proverićemo: potrebna je pravednost prema sebi, ali i koliko će Ukrajinci biti pravedni prema karpatskim (podkarpatskim) Rusima...?
Да би боље разумјели Солжењициново виђење да је Украјина "нацртана" по несхватљивим критеријумима који никада нису одговарали њеним историјским границама,имамо један чланак (овдје) којиуправо описује околностикоје су водиле процесима ширења Украјие.У спојлеру прилажем прецод на српски битних дијелова чланка;
Превод на српски битних дијелова чланка;
Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде. Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).
Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.
Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност: Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.
Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).
Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода ( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.
У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета, Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.
На сличан начин, Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.
Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.
И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. - „О” ) пренео у састав Украјинске ССР.
Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.
Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде. Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).
Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.
Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност: Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.
Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).
Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода ( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.
У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета, Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.
На сличан начин, Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.
Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.
И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. - „О” ) пренео у састав Украјинске ССР.
Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.
Није лоше поменути да се Новоруска губернија коју је успоставила царица Катарина 1764. године развила из језгра званог Нова Србија, области коју су основали српски колонисти, након формирања српског хусарског пука 1751.године по наредби царице Јелисавете.
Током и након руско-турског рата 1768--74 Новоруска губернија ће бити проширена, а на простору те историјске Новорусије је и данас, и поред системског сатирања и језика и свега руског, присутно јако проруско расположење.
Специјална руска операција има тежисте управо на том простору и ту је свакако присутан мотив заштите и руског народа и проруски наклоњеног становништва те створити повољније околности у моменту када оружје уступи мјесто дипломатији.
У горе приложеном чланку Солжњицин је протјеривање руског језика уовој новој пронацистичкој Украјини назвао је "звјерском мјером", иупозорио да су све те "цјетне револуције" и други актуелни процеси са циљем окруживања Русију како би она, на крају, изгубила суверенитет.
Наговјестио је велике тешкоће, још тада је поменуо да би се у свакој области (ПС; у бившој Уктајини их има 24) могао организовати плебисцит,уз констатацију да није сва Украјина у њеним формалним совјетским границама - Украјина.
Без обзира на јаку прозападну пропаганду, а како је то примијетио писац, неки дијелови,посебнообластиисторијске Новирусије, безусловно стреме Русији. У сваком случају, након епилога украјинске драме мало шта ће остати исто
Poslednja izmena:
.gif "nono3 :nono3:")
