Beskrajna pesma

[Evony]

Bolje je traziti srecu
u drugome,u sebi
svuda cu je naci
osim u tebi.
Ljubav,ako je jedna,
neka takva i bude
ali ja je prigrliti necu.
Sklapam oci od nas,
perem ruke od zivota
koji je trazio tvoj spas.
Zar da ne mogu sama
da utesim tuzne nade?

 

[Evony]

I andjeli bi pali
pred tvojim bledim licem,
tvojim rukama zastitnika
punim brige za sve strance,
njima mene surovo povredjujes.

 

[Evony]

Prestala sam
da se pitam sta to znaci
Da nikada nisam
stupila pred tebe
ne bi me ovaj vetar
sada tako lako krao.

 

[Evony]

Ako je ovo ljubav
onda neka sija negde
daleko od mene
Otpevala sam nase
poslednje reci sama.
i jos mi njihov zar
na usnama gori...

..

 

[Evony]

Ljubav neka zivi
neka postoji negde
kao moj azil,
moje poslednje utociste
kada me sva snaga izda.



hahaha,jesam li ostala sama veceras?

 

[Evony]

I ponovo te vidim,
ponovo te gledam...
i sanjam te negde daleko.
Molis se Bogu,a
kako bih volela
da isto mogu
ruke nebu da pruzam u lazi.
Jednu jedinu mi istinu kazi
pre nego sto nestanem u magli...

 

[Evony]

Magla guta poslednje
korake nase
krade poslednje
uzdahe koje smo delili
sa srecom i olaksanjem
sve odise na kraj

 

[Evony]

Tvoja ruka trazi moju
ali bezim daleko daleko
prava ljubavi
jer ja ne zelim da volim
ne zelim da gledam milo lice
kako kraj mene umire
svakim danom sve vise i vise

 

[Evony]

Ima li smisla
u ovim mojim pobrkanim recima
moze li iko naci razum
u mojim hladnim ocima
dok odbacujem
sve sto mi lepo pise
ne,ne mogu kraj tebe biti srecna
jer te obmanjujem
ne zelim da volim
jer ta nebeska sila
na kraju uvek zaboli

 

[Evony]

Dok se zora radja
u meni nesto mre
kaze mi ostani
a ja vristim
idi sto pre!

 

[Evony]

To sto me zoves
sto me vracas stalno...
sve to je jefitino
sve to nije vazno
samo si jedno
iako beskrajno vredno
i nistavno u isti tren-
moj azil moje utociste

 

[Evony]

Moje ljudsko i nebesko
sve si moje sada prigrabio
tebi ostavljam da cuvas kljuc...
zasto ti ne mogu prepustiti i svoj zivot?

 

[Valeria]

..Svoj život kao biser na dlanu,
Da ga čuvaš skrivenog
Od nemilih tragova života,
I senki tuge ..

 

[ludak42609]

Pevari ga makar jednom,
ugasi plamen srca mog,
a ja cu molitvom cednom
moliti da ti oprosti Bog.

 

[Hladna_kao_Sunce]

Ne prestajem da mislim
o odnosima medju ljudima,
o pohotnoj prolaznosti vremena
i zivota...
Znas li, zaboga, koliko brzo
menjamo se
nesvesni bora sto se mnoze
na znojavom celu,
nesvesni osecaja protkanih
nasim telom?
Covece, vidis li,
koliko jako ume da zaboli
kad najzad shvatim
pri pruzanju ruke
moji prsti ipak nisu uvek isti,
ipak im nesto malo, slabo
govori da drhte
govori da stare...?

 

[Valeria]

Vidiš li da ćemo uskoro
Postati poput vlažnih senki
Koje tumaraju hladnim prostranstvima
Smatrajući da ipak žive?!
A opet u nama će živeti
Jedna iskra, sasvim neprimetna..

 

[Evony]

...iskra koju budi dugo spavanje
i odlazak u vecnost tame
bez zagrljaja.
Sad joj pruzam ruke
slobodna uticaja savesti
koja mi govori da vristeci
pobegnem na drugu stranu...

 

[Evony]

a opet idem,
a opet hrlim ka njoj,
kao ludo dete
koje bezumno juri svojoj majci,
svom utocistu...
ne pitam se nikada
sta se u toj zamci krije
i sta bih radila da se sunce ne rodi ponovo...
ne,ja opet odlazim od tebe
strahotom progonjena
i ljubavlju izmucena,
vecno neshvacena,
prestravljena samocom i drugima,
raspomamljena uzasom od dodira
i samom hladnocom koja me prozima
hrlim ka tami trazeci utehu za svoje trosne dane

 

[Valeria]

Ne mogu dugačije!!
Hrlim, dok oko mene lebde glasovi u tami..
Ne mogu da ih ne čujem,
Al ih prstiju mi klizi zadnja nada ...

 

[Evony]

Hrlim ka svom ponoru,
ostavljajuci nevinost neka traje,
nisam zelela da lazem.
Uvek su me progonili snovi,
lazne nade,mozes reci...
da nas je uvek bilo dvoje,
ali na kraju dodje neko treci.
Uvek sam ruke pruzala tebi,
uvek te zvala umilnim glasom,
nikada zaista shvatila ne bi
kako se voli a kako pati.
Moram poci u zivot,
ostaviti za sobom one sate
kada nisam znala stvarno sta je
kada su mi oci zamagljene bile...

 

[Evony]

Zivot ide dalje...
ljubav brzo mre...
mozda smo to izgubili
i ne mozemo biti kao pre...
moje si snove imao...
moje blago,moje sve...
moj si azil cuvao...
moze li opet kao pre?
Nisam spremna za ljubav,
mucenje svoje psihe,
zato odlazim nocas..
da umirim svoje bolne krike.
Zato hrlim dalje...
tecem kao reka...
mozda me negde dalje od tebe
samoca kao uteha ceka...

 

[Hladna_kao_Sunce]

Ali, ne!
Ne brini.
Mene samoca ne plasi.
Znam ja vec dugo
da od nje moja duse
samo naglo raste...
Znam da se njome prostor siri
i stvara mesta za nove osobe,
nove trenutke i promene.
Ne brini!
Moja gomila zila
sto vecno pulsiraju
nagovestajem zivota
moze da prezivi to stanje...

 

[Evony]

Mogu se snaci na tom novom mestu,
istrpeti promene koje prozimaju dusu
i koje ranjavaju srce...svacije osim mog.
Moje je ledeno od dodira
od daha koji sam na sebi trpela.
Odlazim sada u tu samocu
koja me tesi,od leta stiti.
Navikla sam da se sklanjam
i to cinim i ovaj poslednji put.

 

[Evony]

Svaki zivot prozivim dvaput
jednom za sebe jednom za druge
kradu mi dusu
kradu mi snove
i ostavljaju praznu ljusturu
koju neko mojim imenom zove.
Davno sam napustila ono
sto me je vezivalo za sne
odlazim sada u maglu ovu
i najzad ostavljam te.
Ne zelim nista vise reci
u ovom trosnom dahu
odlazim zauvek
i ostavljam te u mraku
da trazs razlog tome...
Nista ti vise
ne zelim poveriti
da mi ne bi i ovo srce,
kao stranac otrovao...

 

[Evony]

Da li sam ti ikada pricala
sta je moj zivot bez tebe bio?
sta sam prezivela?
sta si pokvario,a sta ispravio?