Bernard Šo

Nema ničeg tako zlog niti tako dobrog što jedan Englez ne bi uradio. Ali vi nikada nećete naći Engleza koji greši. On sve radi po principima: bori se protiv vas iz patriotskih principa, pljačka vas iz poslovnih principa, porobljava vas iz imperijalnih principa, podržava kralja iz principa lojalnosti i seče glavu kralju iz republikanskih principa.

Džordž Bernard Šo
 
Smatraju ga najznačajnijim dramskim piscem posle Šekspira. Napisao je
preko pedeset drama, ali bio je i najčitaniji muzički i pozorišni
kritičar svoje generacije. Vizionar i mistik, u duši stidljiv, Šo je
istovremeno bio antiteza romantika. Nemilosrdni društveni kritičar, koji
nikada nije poštovao institucije.
Prvu dramu, „Widowers Houses", napisao je 1892. godine, ali ni ona, kao
ni narednih šest, nisu imale dug vek na sceni. Danas je čuvena anegdota,
po kojoj je Šo poslao pozivnice za svoju novu predstavu Vinstonu
Čerčilu (s kojim je bio u političkom neprijateljstvu) sa tekstom:
„Poštovani gospodine! Šaljem vam dve ulaznice. Jednu za vas, a drugu za
bilo kog vašeg prijatelja - ako ga imate!" Čerčil mu je odgovorio:
„Poštovani gospodine! Vraćam vam ulaznice i srdačno zahvaljujem.
Nažalost, na premijeru ne mogu doći, ali doći ću na reprizu - ako je
bude!"

Godine 1925. dobio je Nobelovu nagradu za literaturu. Smatrao je da je
cirilica najsavrseije pismo na svetu i jedan zaokruzen i logican sistem.
U svom testamentu ostavio je novcani iznos od 367.233 funti onom
Englezu koji uspe da reformise i uprosti etlesku abecedu po uzoru na
Vuovu cirilicu (jedno slovo, jedan glas). Umro je 2. novembra 1950.
godine.
Razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno snažan da mu se odupre.

Ne možete naučiti klizati a da ne budete smiješni. Životni led je klizav.

Razuman čovjek prilagođava sebe svijetu. Nerazuman prilagođava svijet
sebi, zato sav napredak čovječanstva zavisi od nerazumnog čovjeka.

Tajna očajnika je u tome što ima dovoljno slobodnog vremena da premišlja da li je sretan ili nije.

Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.

Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa.

Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve, a čvrsto zadrži ono što je dobro.

Šta će reći istorija? Istorija će, gospodine, lagati kao i obično.

Opasno je da budete iskreni, osim ako niste i glupi.​
 
... Ako ljudi postignu manje od najboljeg, a to manje je istovremeno i rđavo i samodopadljivo, ja ih mrzim, gnušam ih se, gadim, čeznem da ih raščerečim i da ih u komadima razbacam po pozornici ili podijumu.

Godine 1888. u Brazilu je ukinuto ropstvo, a godinu dana kasnije u Parizu je otvarena Ajfelova kula; Sjedinjene američke države preuzele su Filipine od Španije, a Bernard Šo je vredno radio na svom prvom u nizu pozorišnih komada, koji neće imati dug vek na sceni, drami pod imenom „Kućevlasnici“ (koju je završio 1892. godine). Danas je čuvena anegdota, po kojoj je Šo poslao pozivnice za svoju novu predstavu Vinstonu Čerčilu (s kojim je bio u političkom neprijateljstvu) sa tekstom: „Poštovani gospodine! Šaljem vam dve ulaznice. Jednu za vas, a drugu za bilo kog vašeg prijatelja – ako ga imate!“ Čerčil mu je odgovorio: „Poštovani gospodine! Vraćam vam ulaznice i srdačno zahvaljujem. Na žalost, na premijeru ne mogu doći, ali doći ću na reprizu – ako je bude!“
 
Godine 1891. napisao je esej „Suština Ibzenizma“, ne skrivajući svoje divljenje prema ovom velikom i darovitom stvaraocu. Uostalom, sa pisanjem drama je počeo tek pošto se upoznao sa delima Henrika Ibzena, iz kojih je shvatio da je umetnost najefikasnije oruđe moralne propagande. Ipak, uočljive su razlike u pristupu i kreiranju likova kod ova dva pisca: dok Ibzen insistira na emocionalnoj složenosti, Šo se fokusira na intelekt, smatrajući da tek kada čovek počne ispravno da koristi svoje umne potencijale može promeniti i samoga sebe, dakle postati moralno biće koje, samim tim, stvara moralno društveno uređenje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top