BEOGRADE, DOBRO JUTRO!

Subota, 30. jul

Ostarilo se, drugarice i drugovi.
Starost liči na televizijske drame.
Dugo se gledamo u oči, malo govorimo i ništa se ne dešava.

Sedimo, odmaramo se i razmišljamo.
Život nam je preopširan.
Mnoga mesta se ponavljaju.
Mnoga su prazna i bez sadržaja.
Bilo bi bolje kad bi bio nešto sažetiji, kraći ali sadržajniji.

Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu života i radosti.
U njemu je, mogli bismo reći, samo duša.
Iz malog tela i velike duše lakše izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto.

Volite se, ljudi!
Lakše vam je i praktičnije da se volite nego da se ne volite.
Ako se volite, možete misliti i na nešto drugo i raditi nešto drugo.
A ako se ne volite, mislite samo na to.
Ko je lenj, bolje mu je da se voli, jer je sve drugo mnogo napornije.

Budimo iskreni i precizni kad se obraćamo mladima.
Oni treba da budu onakvi kakvi smo mi NEKAD bili.
A tek kad ostare, mogu biti ovakvi kakvi smo danas.

Neki ljudi imaju nešto duži nos i koriste ga kao mušicu,
preko koje nišane svoje ciljeve i žrtve.

Deca ne podnose vaspitavanje.
Morate kriti od dece da ih vaspitavate.
Pa ako na kraju i primete da su prevarena
i vaspitana - biće im krivo, ali će tada već biti kasno.

Sastavili smo za danas i jednu malu beogradsku himnu.
Slušajte:

BRE, TE NAŠE REKE DOBRE,
AVALA, BRE, I TAJ HLAD,
SVE TE LEPE ZGODE, TO, BRE,
IMA SAMO B R E O G R A D.
 
Četvrtak, 30. septembar

Ne dozvolite da vam drugi troše ovaj lepi, poslednji dan septembra.
Sklonite se negde i potrošite ga sami.

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku:
Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Vraćaju se u modu ženske čarape sa šavom.
Zato što mnogi muškarci nisu umeli da se orijentišu.
Sada idite za šavom i nećete zalutati.

Zašto se košnice ne nacionalizuju?
Privatnim zanatlijama dozvoljeno je najviše pet radnika,
a neki pčelari zapošljavaju po nekoliko stotina hiljada pčela,
koje kradu polen gde stignu.

Svakog jutra prvi trolejbusi pokupe
dvadesetak baba i čiča u Ulici Vojislava Ilića.
Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi,
da ne brukaju svoju decu i našu socijalnu politiku.

Da li bi ljudi mogli biti bolji?
Mogli bi, ali niko neće prvi da počne.
Svi imaju loša iskustva.
Nismo se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji.
I neki stvarno postanu bolji pa ispadnu naivni.
Jer su oni drugi postali još gori.

Evo jednog mladog životnog lukavstva.
Preporučujemo ga pre svega kukavicama.
Ne nadajte se ničemu u životu
pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali.

Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi,
kako im kad više odgovara.
Glupi nemaju izbora.
 
Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima
dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".

Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije,
ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović.
Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno,
ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro
i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati.
Evo kako je to izgledalo...
 
Sreda, 23. jul 1975.

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu,
koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana.
Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi.
Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku",
magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm - aut.
Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.

Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.

Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo.
Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice.
Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori.
Lepo letnje jutro.

Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti,
Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put,
kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.

Vreme je za slatko i vodu,
koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
 
Bajaga - 442 do Beograda



Ja imam krvotok od benzina
pred mojim ocima ravan put
ovo je zestoka masina
nebo mastilo mesec zut

Nisam blesav da brojim zvezde
brojim znake i linije
psi laju na karavane
a karavani prolaze

Kao tanak snar susti prasina
442 do Beograda
gume skripe bluz kilometara
442 do Beograda
442 do Beograda

Mozak radi na kiseonik
Ljubav okrece tockove
Motor svetli ko svetionik
Brzina skida okove
 
"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.

Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."

O Beogradu napisao: Ivo Andrić

1004_zalazak.jpg
 
Četvrtak, 24. jul

Na plavom tiganju neba, sunce na oko.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu,
može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.
Svako dalje insistiranje na još necemu, bilo bi neskromno.

Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde.
Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.

Ne znamo dokle se Beograd računa u visinu.
Za nas, sa najvišeg sprata Palate Beograd,
moglo bi se reći da smo poreklom iz Beograda.

Novi Beograd postrojio se za jutarnju smotru.
Blokovi kao čete, grupe blokova kao bataljoni.
Soliteri na Banovom Brdu vec su na položajima.

Zeleni autobusi Gradskog saobraćajnog preduzeća žure prema zelenoj periferiji Beograda,
odakle se vraćaju još zeleniji.

Avala viri iza brdovitog beogradskog reljefa,
visoko je podigla periskop, onaj televizijski toranj,
i gleda šta se radi u gradu čiji je ona poetski simbol.

(eh....)
 
Mnogi vole da imaju, ali ne umeju da žive od onog što imaju. I ništa što imaju ne može ih učiniti toliko srećnim koliko ih može učiniti nesrećnim ono što nemaju....Ta imaginacija ih tera da se upliću u tuđe živote bez realnog povoda i opravdanja, i da ruše sve pred sobom,tuđe, a naročito svoje, ne razmišljajući o posledicama i budućnosti. A oni koji ne razmišljaju o budućnosti, ne mogu je ni imati....
 
Četvrtak, 9. septembar

Jutros će neko zalepiti sedmu žvaku na školsku klupu.
Deveti je dan septembra i sedmi dan nove školske godine.

Jedan drug više neće biti ono što je bio.
Od svih, on je najviše iznenađen.
Čudi nas. Imao je više razumevanja kad su drugi odlazili.

Iznervira vas žena, pa pravite gluposti i greške u saobraćaju.
Onda naiđete na milicionera, koga je takođe iznervirala žena,
i on vam oduzme vozačku dozvolu.

Jedan drug hoće da upiše zajam,
ali traži da se sav novac čuva u jednom od staklenih izloga na Terazijama.
Da svi vide gde je, da ne bude sumnje.

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je.
Pa ako ga ne nađe - to mu je!

Kako regulisati saobraćaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga:
Ukinuti sve saobraćajne propise, ukloniti saobraćajnu miliciju,
ukinuti polaganje vozačkih ispita i dozvoliti pirodnu selekciju i vozača i kola.

Ko se čuvao i sačuvao da dočeka i ovo jutro,
sad sedi sanjiv na krevetu i pokušava da se seti - zašto.

Sin jedne poznate klade dobio je na krštenju ime - IVER.
Kao u narodnoj poslovici:
otac je ponavljao drugi razred gimnazije, a sin je pao nedaleko - u trećem.

Deca još nisu počela da uče jer još nisu stigla da dobiju slabe ocene.
Popravljanje slabih ocena je još uvek osnovni razlog za učenje.
Kako učimo - tako i živimo.
Uglavnom popravljamo ono gde smo već zabrljali.
 
Petak, 3. septembar

Sve je više Beograda i Beograđana, biće teško.
Mnogo je više onih koji su stekli prava, i manje onih drugih, koji imaju obaveza.
Prava se stiču rođenjem, a obaveze mnogo kasnije.

Ono đaka što pretekne srednjim školama i fakultetima,
upisaće kafane Šumatovac i Sunce.
Poslednja šansa otvara večernju školu.

Nemojte završavati decu sve dok u novim naseljima
ne budu završeni svi prateći objekti,
uključujući obdaništa i škole.

Lopovi su počeli da potkradaju jedni druge.
Ovakvi nesporazumi mogući su samo zbog toga
što se kod nas još ne zna ko je sve lopov.

Ako danas krećete automobilom prema Nišu,
za svaki slučaj prvo upišite zajam za Auto-put.

Evo, ogrejalo nas je sunce. A to je tek početak.
Videćete kako će tek biti lepo na kraju, kad ponovo legnemo i zaspimo.
 
Utorak, 7. jun

Obećajte sebi da se danas nećete nervirati, bez obzira na to šta vam se dogodi.
Pa tek ako vam se baš ništa ne dogodi, možete se zbog toga večeras malo iznervirati.

U ime svih onih koji to ne smeju da im kažu,
molimo sve dosadne ljude da ne budu dosadni.
Da manje pričaju, da ne pričaju samo o sebi,
da ne ponavljaju istu priču bezbroj puta,
da obrate pažnju i na sagovornike,
da pričaju samo dotle dok to i druge zanima.

Poslovođa jedne prodavnice potrošio je na ženidbu sina
četrdeset miliona a da to nismo ni osetili.

Najviše đubreta ostaje iza onih koji najmanje i najtanje jedu.
Ničemu nije potrebno toliko ambalaže kao mrvi sira, mrvi hleba i mrvi luka.

Privreda živi i razvija se od ljudi bahatih, neozbiljnih i lakomislenih.
Da su svi bili ozbiljni i strogi prema sebi, danas ne bismo imali mnoge lepe i korisne stvari.

Od crvenih semafora stvaraju se čirevi na želucu, sličnog izgleda i boje.
 
Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
 
Zenski razgovori

Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće - šta će? - neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dodje.

Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine prodju i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?

Belgrade_2w.jpg
 
SEDAM STUPNJEVA POREDJENJA

Nisam ja najgori!
Ima i gorih od mene!
Ja sam sjajan prema nekima!
Ja sam jos i dobar kakvi su drugi!
Ja sam najbolji medju najgorima!
Daleko sam od najgoreg!
Nisam najbolji, ali nisam ni najgori!

12%20belgrade.jpg


Zdrav i zadovoljon covek moze imati i ovo i ono
Ovo - to je sve ovo, Ada, i aktivnosti na njoj
Ono - to je sve ono drugo
Ono bi moralo da podrazumeva ovo
Ono je lepse uz ovo
Ovo cete osloboditi i odmoriti od onog
Ovo ne moras - zato je bolje od onog
Dok trosis ovo - ne zaboravi na ono
Ovo moze svako a ono - samo ko moze
Sto vise ovog - sve duze onog
Zdravije je gubiti vreme na ovo nego na ono
Ono je proslost - u ovome je buducnost
Onoga ko je jutros pozvao na ovo - Ti sutra pozovi na ono
 
Subota, 7. maj

Da li su vam sinoć deca gledala prizore iz bračnog života ili ste ih oterali u sobu, da samo slušaju?

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni.
Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Na levoj obali Save završava se velelepna građevina - Kongresni centar.
Kad se mora, kad je važno, kad je prpa - nema boljih od nas.
Takvi smo mi. Stvoreni smo za podvige, a ne za sitno svakodnevno cinculiranje.
Mi se samo pokažemo, da se vidi šta možemo, pa posle više ne možemo.

Kada se udruže jaka bolest i loš lekar - nema organizma koji im može odoleti.

Lako je starim ljudima, oni su ostarili na vreme, dok se još moglo ostariti.

Ne ljutite se na svoju decu.
Ona se najpre rađaju kao posledica vaših gluposti,
a tek onda postaju uzrok vaših nesreća.

Tako je malo ljubavi među ljudima.
Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
 
One koji prljaju Beograd ne treba novcano kaznjavati.
Treba im nekim sprejom praviti fleke na odeci.
To je jedina odgovarajuca kazna koju bi oni mogli razumeti.

Belgrade2.jpeg


Na pitanje kako oslabiti? Postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti.
I na drugo pitanje - kako doci do para? Odgovor je takodje cinicno prost: treba raditi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Dobro jutro svima!!!
Odgovora
5
Pregleda
338
soko stark
soko stark

Back
Top