Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.433
Slazem se da je Konstantin mislio na ovaj Dunav. Ali kako moze biti istina da su dosli u Solun, posli nazad, pa se opet vratili i naselili 10 puta vecu teritoriju nego sto su prvobitno zaposeli?
-
- Popularno:
- Liberija izbori pre 100 godina
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Flamanski štampar Jan van Meurs...
- Na Krstarici nema pravih muškaraca
- Ko će pre da izda Vučića policija ili...
- Trampov saradnik Čarli Kirk upucan na...
- Koji je glavni grad...
- Милораду Додик забрањен улаз у Словенију
- Pošta Kosova preuzima kontrolu nad...
- Novosti: Blokaderi se spremaju da...
Београд у делу Порфирогенита
- Začetnik teme Kole11
- Datum pokretanja
- Poruka
- 17.625
E pa za taj odgovor moramo pogledati Knjizicu o Gotima, za moguce odgovore. Ali i kod Porfirogenita postoje naznake.
Prije svega Srbija je ogromna, od sjevera, jezera Balaton do Makedonije. Kod Porfirogenita, Caslav je usao u Srbiju kod Preslava, dakle kod Crnog Mora. A ovi u vrijeme Iraklija su dosli iz Bojke, i Panonije.
To objasenje postoji i u Knjizici o Gotima, da je Srbija najveci dio Velike Moravske, i obuhvata prostor i juzno i sjeverno od Save i Dunava.
Ova grupa je dobila zemlje tamo gdje ih je rimski car Iraklije mogao dati, a to su priobalne oblasti. I zato je ovo Srebrenino otkrice veliko.
Dakle ne radi se samo o Paganiji, Zahumlju, Trebinju u Konavlima, kao primorskim oblastima u kojima je romejski car mogao dati garancije, nego i o solunskoj provinicji. A to su sve i samo priobalne oblasti. I samo to je krstena Srbija u to vrijeme, dakle Srboka sa Nikejskom vjerom. Samo priobalne oblasti.
I to je dosljedno sa Knjizicom o Gotima u kojoj se navodi da su samo priobalne oblasti nazvane Hrvatska, i one su specijalne knezevine Velike Moravske za zastitu Rimljana, i samo te knezevine su dobile rimske biskupije.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Не, не мора да буде Дунав /Истер једини Дунав. Да су прешли Дунав (на ушћу Саве) стигли би у Таурунум, одн. Землин.Нема ни у 6 ни у 7. ни у 10.веку Београда на води, постоји само тврђава Сингидунум.
А Београда који су били српски па више нису имаш данас 2 у Албанији, 1 у Мађарској, 1 у Румунији, бар 2 у Македонији, 2 у Бугарској.
Још, мислим да грешиш кад пројектујеш којим су путем пристигли из Бојке до Србице..данас јесте најближа линија аутопута Будимпешта, БГ, Ниш,Солун, и ето. Али пре 1400 година они немају препреке ни царинске контроле..не постоји Мађаристан, Хаустрија, ништа.....
Моја пројекција је да су сишли н север Јадрана и спуштали се обалом...па све до Солуна.Нигде нису имали језичке баријере нити су им требале доѕволе осима на јужном рубу
Poslednja izmena:
- Poruka
- 17.625
Nema problema. Ajde da vidimo, kad vec preispitujemo, da i to preispitamo. Dakle, slazem se, Beograd ne mora biti danasnji Beograd. Vjerovatno da cak i nije jer se u poglavlju o Turcima danasnji Beograd naziva Singidunum.
Medjutim Dunav mora biti granica koju su morali preci da bi se vratili u Bojku. Granica onoga odakle su dosli i solunske provincije u koju su se naselili. Hajde sad, gdje je ta granicna rijeka Dunav?
- Poruka
- 24.240
Ја мислим да је постојала та прва Србија која се ту налазила јер су вероватно проширили власт на Смољане , Драговиче , Велезите и то је функционисало до првог слома те државе када их Ромеји свлађују и Словене и Србе селе за Малу Азију и Гордон (Гордонсервон).
Стобијска епископија ће од једанпут престати да постоји око Солуна што је јако нелогично.
Гордосервон, град Срба у Малој Азији
После 615. године Словени отпочињу насељавање Илирика након слома ромејског лимеса на Дунаву и Сави (Живковић, 2000: 97). Срби су у периоду после слома аварско-словенске опсаде 626. године прешли Дунав и населили се западно од Солуна. Сеоба на Хелм се највероватније одиграла у периоду између 629/630. и 632. године (Живковић, 2002: 198). Већ 631/632. Срби одлазе из Сервије и враћају се преко Дунава да би се вратили у домовину на Лаби (Живковић, 2002: 200). Један део, вероватно, је остао у пределима Сервије.
Током 691/692. одржан је Пети/шести или Трулски сабор у царској палати Труло у Цариграду. У документима тог сабора помиње се епископ "Гордосервона" у провинцији Витинији у Малој Азији. Овај назив града у на малоазијском полуострву углавном се у историографији повезује са Србима. Изгледа да је у једном тренутку цар Јустинијан II са великом групом Словена из Солунске области преселио у Малу Азију и Србе из Сервије. Пошто у актима Шестог васељенског сабора из 680/681. нема помена епископа Гордосервона, значи да је до пресељења Срба у Малу Азију дошло у периоду између 680/681. и 691/692. године (Коматина, 2014: 41). Још прецизније, цар Јустинијан II покренуо је 687/688. војну акцију против Бугарске и Склавиније која је резултирала пробојем царских трупа до Солуна и наметањем власти Словенима у околини тог града. Те Словене цар сели 688/689. године у Малу Азију у тему Опсикион. Вероватно тада долази до пресељења Срба из Сервије у Малу Азију.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ордосервон или Гордосерба (грч. Γορδόσερβα) био је византијски град у Битинији (Мала Азија) који се први пут спомиње 680. године и сматра се да је то први помен српског имена у савременим византијским изворима.
Гордосервон или Гордосерба се први пут помиње захваљујући градском епископу који је поменут у списку епископа позваних на Шести васељенски сабор који је у Константинопољу сазвао цар Константин IV. Град се налазио у северозападном делу Мале Азије, у области Битиније, у византијској теми Опсикион. Градски епископ био је потчињен митрополиту Никеје, док се Гордосервон као епископско седиште спомињао у византијским списковима епископија све до почетка 13. века.
Са становишта српске историје, важно је поменути да је град највероватније добио име као насеље Срба које су византијске власти пресељавале са Балкана у Малу Азију. Познато је да су цар Констанс II 658. и његов унук Јустинијан II 688/9. водили успешне ратове са Словенима на Балкану и да су, након победа, пресељавали словенско становништво у Малу Азију. У складу са тим, није искључено да су Срби насељени у Гордосервону били доведени из крајева око Србице (Сервије), места које се налазило северно од планине Олимп (данас северна Грчка), где се, по спису Константина VII Порфирогенита О народима из 10. века налазило бар једно веће насеље Срба.
Пресељења Срба и осталих Словена у Малу Азију имало је за циљ да оснажи византијску одбрану у тим крајевима где су крајем 7. века вођене тешке борбе са муслиманским Арапима. Из Теофанове Хронике са почетка 9. века познато је да је Јустинијан II међу Словенима које је преселио 688/9. наводно регрутовао већ 691/2. тридесет хиљада војника које је покушао да употреби у рату против Арапа. Ипак, арапски калиф је потплатио вођу Словена, извесног Небула, тако да је двадесет хиљада словенских ратника пребегло Арапима у току борби око Севастопоља. Након тога, византијска Јерменија је потпала под муслиманску власт, док је по Теофану, који је био склон претеривању, цар Јустинијан у чину одмазде побио преостале словенске војнике са све њиховим породицама. Да су се словенска, па и српска насеља и даље одржала у византијској Мало Азији, добрим делом захваљујући новим таласима присилних сеоба, познато је из каснијих византијских извора. Познато је да је цар Јован II Комнин око 1130. населио заробљене Србе из Рашке у околини Никомедије, тако да се српска села (servochoria) помињу у тој области и почетком 13. века кад се и Гордосервон помиње последњи пут.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Не пише Бојка, не пише да су се вратили у нулту тачку, него само да су кренули преко Дунава.у Велеградон.
У арнаутском Белграду постоји Дунавец, зато је Берат у игри.
- Poruka
- 17.625
Evo kako car Konstantin koristi nazive. Dakle "strategou" ili vojni upravnik je u "Velegradu."
A rijeka koju su presli je "Danuvin potamon"
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
био је у игри Берат, док нисам почела ову тему.
На другој страни теме, кад сам писала о планини Морава, копирала сам текст у коме се помиње код Корче Дунавица река.
Е па супер, Скоте, што си инсистирао, сад се све уклопило.
- Poruka
- 17.625
- Poruka
- 17.625
Ali evo kako naziva Dunav kod Crnog Mora gdje Bugari prelaze Dunav:
"Dunavska rijeka." Isto kao u poglavlju o Srbima.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Знам које је
А што ти не отвориш посебну тему за Дунаве, да не гурамо овде паралелне теме па се читатељи погубе у материјалима и приказаним теренима ?
Замолићемо модераторе да пребаце постове тамо. Овде хоћу још нешто много важно да поставим
- Poruka
- 17.625
Nije paralelna tema. Ti ovde guras poziciju da je Dunav u DAI u stvari Dunavica u juznoj Albaniji.
Dakle, evo kako u poglavlju o padu Dalmacije car Konstantin naziva danasnji Dunav.
- Poruka
- 24.240
Мислим да објашњење није ни мало лако али нисам сигуран да би нам се свидело баш али невероватне индиције постоје.
Наиме Кувер је послао свог војводу Маура да уђе су Солун да се прави да је побегао од њега да би га Кувер освојио. Ту долази појачање јака флота која је ове планове омела. Мауро је почео да ради на своју руку да Серминијанце преведе на византијску страну а многи од њих су се вратили у родна места илегално па је Кувер стопирао ту акцију. Маур је касније напредовао до патрикуја виског дворанина у Цариграду уз једино објашњиво снагу и регрутни потенцијал тих Сермијанаца. Јер капетани , турменти , архонти су толико били битни колико су војног потенцијала могли повући из својих области обзиром да је Маур имао највећа одликовања у то време војни потенцијал Сирминијанаца је био велики они су поразили аварску каганову војску напустили каганат а криве их и за пробој Дунавског лимеса нисам читао давно Симокату да ли се Анти придружују њима или одлазе на другу страну.
Његов прстен је остао очуван архонт Семијанаца и Бугара.
Такође је бачен у тамницу јер га је син одао да ради тајно против царства међутим некако испливава напоље враћају му се достојнства у овим немилим догађајима јер су ови Словени под Кувером напали ромејске снаге и на крају потучени и расељени.
Маура још једном помиње Теофан да је учествовао у опсади Херсона и помиње га као Беса.Син му је био у заробљеничтву у затвору у Тракији где га је одао.
Како год било ово би можда могла бити прича о два брата Кувера и Маура хипотетички.
Оно поглавље о Хрватима је Коста узео из латинског кодекса о Бугарима и мислим да носи причу о читавим племенима аварског каганата.
Ако су Хорвати од Хорвата Бугари су од Буге и тд. вероватно је то родослов који би се могао повезати и са Мађарима и неких несталих Турана.
Хипотетички после ових догађаја Маура доводе са Сермијанцима на територију око Битоља , Солуна негде по ДАИ где су неки" Скити" ово сасвим сигурно нису Словени јер да јесу само би им ојачао потенцијал а Ромеји су хтели баш супротно ти Скити су били Бугари који су вероватно делом отели од Маура у други клан. Сасвим извесно да су ову битку на дуге стазе са Бугарима и Аварима изгубили и као на примеру Херула када губе рат од Ломбарда траже од цара да их распусти да се врате у своју земљу.
Семеријанци су били хришћани мешавина староседелаца и Словена нису иг звали Бугарима пожеле да се врате преко Дунава у Срем и виде тамо стање устанака у аварском каганату сасвим могуће да оданде доводе Србе који су хтели да пређу положе заклетву цару крштење није било јер су били крштени али су територијално потпали под сферу Рима.
Пошто је МСД преправљан од господина Бандурија као и Порфирогенит многе ствари фале овде јер Симеријанци од један пут нестају из извора
као и њихова епископија око Солуна вероватно велики део у Малој Азији јер је оданде регрутовано против Арапа 300000 људи.
Ови што су дошли повукли су из аварског каганата људи који су хтели Словене и староседеоце и напунили наведене земље.
Сад очите везе између Србије и Срема где се појављују српски великаши у Мађарској из Срема. Драгутинова Сирмијимска краљевина.
Град и задужбина рашког великог жупана и регента Угарске и хрватског бана Беле Уроша.
С тим да мислим да је Сирменијанци искварено од Серби мислим да је етноним увелико постојао јер како сведочи Седов преци лужичких Срба су се задржали на средњем Дунаву где су постаи карактеристични по русеинској керамици и градњи кружних торњева што су научили на Дунаву а биће карактеристични по тома на Зали што неће бити карактеристика осталух западних и северних Словена они ће раширити тамо српско име.
Тако да према томе сасвим сигурно да су се ови Сирменијанци звали Србима а грци су писли некад као Кирменијанци по пољу којен су населили.
Ту опет долазимо да Невена Будимира да је име Кимерцима било Симберос или још старији запис Сирберос.
Сад Мере бит овако а и не мора али сигурно врло слично.
Тако добија смисо
" Када Бугарска беше под влашћу Ромеја ***, пошто је умро онај исти архонт (кнез) који је пребегао цару Ираклију, њега је наследио у владавини његов син, а затим његов унук, и тако редом архонти из истог рода. После извесног броја година од њих се родио Вишеслав (Војислав), а од њега Радослав, а од њега Просигој, а од њега Властимир и све до времена овога Властимира Бугари су живели мирно са Србима "
Поставља се питање само пошто је први архонт Маур или Мавро био архон Срба и Бугара да ли смо имали заједничких неколико краљева Бог ће га знати.
Наиме Кувер је послао свог војводу Маура да уђе су Солун да се прави да је побегао од њега да би га Кувер освојио. Ту долази појачање јака флота која је ове планове омела. Мауро је почео да ради на своју руку да Серминијанце преведе на византијску страну а многи од њих су се вратили у родна места илегално па је Кувер стопирао ту акцију. Маур је касније напредовао до патрикуја виског дворанина у Цариграду уз једино објашњиво снагу и регрутни потенцијал тих Сермијанаца. Јер капетани , турменти , архонти су толико били битни колико су војног потенцијала могли повући из својих области обзиром да је Маур имао највећа одликовања у то време војни потенцијал Сирминијанаца је био велики они су поразили аварску каганову војску напустили каганат а криве их и за пробој Дунавског лимеса нисам читао давно Симокату да ли се Анти придружују њима или одлазе на другу страну.
Његов прстен је остао очуван архонт Семијанаца и Бугара.
Такође је бачен у тамницу јер га је син одао да ради тајно против царства међутим некако испливава напоље враћају му се достојнства у овим немилим догађајима јер су ови Словени под Кувером напали ромејске снаге и на крају потучени и расељени.
Маура још једном помиње Теофан да је учествовао у опсади Херсона и помиње га као Беса.Син му је био у заробљеничтву у затвору у Тракији где га је одао.
Како год било ово би можда могла бити прича о два брата Кувера и Маура хипотетички.
Оно поглавље о Хрватима је Коста узео из латинског кодекса о Бугарима и мислим да носи причу о читавим племенима аварског каганата.
Ако су Хорвати од Хорвата Бугари су од Буге и тд. вероватно је то родослов који би се могао повезати и са Мађарима и неких несталих Турана.
Хипотетички после ових догађаја Маура доводе са Сермијанцима на територију око Битоља , Солуна негде по ДАИ где су неки" Скити" ово сасвим сигурно нису Словени јер да јесу само би им ојачао потенцијал а Ромеји су хтели баш супротно ти Скити су били Бугари који су вероватно делом отели од Маура у други клан. Сасвим извесно да су ову битку на дуге стазе са Бугарима и Аварима изгубили и као на примеру Херула када губе рат од Ломбарда траже од цара да их распусти да се врате у своју земљу.
Семеријанци су били хришћани мешавина староседелаца и Словена нису иг звали Бугарима пожеле да се врате преко Дунава у Срем и виде тамо стање устанака у аварском каганату сасвим могуће да оданде доводе Србе који су хтели да пређу положе заклетву цару крштење није било јер су били крштени али су територијално потпали под сферу Рима.
Пошто је МСД преправљан од господина Бандурија као и Порфирогенит многе ствари фале овде јер Симеријанци од један пут нестају из извора
као и њихова епископија око Солуна вероватно велики део у Малој Азији јер је оданде регрутовано против Арапа 300000 људи.
Ови што су дошли повукли су из аварског каганата људи који су хтели Словене и староседеоце и напунили наведене земље.
Сад очите везе између Србије и Срема где се појављују српски великаши у Мађарској из Срема. Драгутинова Сирмијимска краљевина.
Град и задужбина рашког великог жупана и регента Угарске и хрватског бана Беле Уроша.
С тим да мислим да је Сирменијанци искварено од Серби мислим да је етноним увелико постојао јер како сведочи Седов преци лужичких Срба су се задржали на средњем Дунаву где су постаи карактеристични по русеинској керамици и градњи кружних торњева што су научили на Дунаву а биће карактеристични по тома на Зали што неће бити карактеристика осталух западних и северних Словена они ће раширити тамо српско име.
Тако да према томе сасвим сигурно да су се ови Сирменијанци звали Србима а грци су писли некад као Кирменијанци по пољу којен су населили.
Ту опет долазимо да Невена Будимира да је име Кимерцима било Симберос или још старији запис Сирберос.
Сад Мере бит овако а и не мора али сигурно врло слично.
Тако добија смисо
" Када Бугарска беше под влашћу Ромеја ***, пошто је умро онај исти архонт (кнез) који је пребегао цару Ираклију, њега је наследио у владавини његов син, а затим његов унук, и тако редом архонти из истог рода. После извесног броја година од њих се родио Вишеслав (Војислав), а од њега Радослав, а од њега Просигој, а од њега Властимир и све до времена овога Властимира Бугари су живели мирно са Србима "
Поставља се питање само пошто је први архонт Маур или Мавро био архон Срба и Бугара да ли смо имали заједничких неколико краљева Бог ће га знати.
- Poruka
- 17.625
Dakle, glavni problem za tvoju tezu je sto romejski Car koristi iste nazive Beograd i Dunav za danasnji Beograd i Dunav kroz DAI. A ne za Beograd i Dunav u juznoj Albaniji. Da bi ta teza bila tacna moramo pristati da postoje dva izuzetka, i Beograd i Dunav. Da ovde car pravi dvije iznimke od ostatka teksta i prica o potpuno drugom Beogradu i Dunavu.
I da su Srbi recimo dosli iz Ohrida u Janjinu, i onda isli nazad iz Janjine u Ohrid, ali im je car dao da se nasele u Janjini pa u Zahumlju pa u Paganiji. i na kraju osim ovoga gore treba da povjerujemo da se nisu vracali u Bojku iz koje su dosli a koja je geografski objasnjena u DAI, nego u neku drugu Bojku takodje.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Ja skrenuh na Dunav samo zbog tebe, ali meni za ovu temu uopšte nije bitan.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.433
Ovo je stvarno zanimljivo.
Porfirogenit pominje Beograd u Hrvatskoj, zatim Beograd na Dunavu, ali pominje i Singidunum!
Dalje, kaze da od Soluna pa do Beograda na Dunavu treba osam dana puta, ali ne usiljenim tempom vec lagano.
Od Soluna do Beograda ima preko 600km
Od Soluna do Berata u Albaniji ima 400km
Koliko sam shvatio, ovih 600km bi bilo moguce preci za 8 dana ukoliko bi tempo bio usiljen i ukoliko bi se svaki dan menjao konj. Dok je sa jednim konjem koji se odmara moguce preci 400km za 8 dana.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Biograd današnji
Bilo bi bitno da li piše Dunav ili Ister/Istros
Kad izbaciš Singidunum, ostaje samo jedan Belgrad na Dunavu/Isteru,izuzetan i jedinstvenne lepote.Tunaburg (tuna je Dunav) a Turci su ga zvali Tuna Belgrat
Средњевековни путописци бележе да је требало 8 дана путовања од Будимпеште до Белград-Тунаја (Белграда на Истеру) , а од Белграда истерског до Сардике исто 8 дана.(2ипо дана од Силистре до Једрена, 6 дана од Силистре до Варне)
Danas je to gradić u Bugarskoj pod nazivom Belene (Coordinates: 43°39′N 25°7′E) .. и цео тај крај се зове Беленска област. А тај део Истера се зове Беленски архипелаг
Поглед из Беле(не)-града према Дунаву и олтенском делу Румуније:
Беле(не)град се образовао уз рукавац Дунава, који дели данашњи град од речног истоименог острва Белене.
- Poruka
- 17.625
Ti brojevi vise odgovaraju Smederevu nego Beogradu.
Prvo, u poglavlju 40. kaze, 3 dana hoda je od Kladova (Trajanovog mosta) do Beograda. To je oko 240 km. Dakle oko 80 km na dan. A potom kaze dva dana hoda od Beograda do Srema, a to je 75 km i dakle ne bi trebalo vise od dana.
S druge strane ako uzmemo da se radi o Smederevu, onda je Kladovo Smederevo oko 195 km, i tri dana hoda je oko 65 km dnevno. A Smederevo Srem je oko 133 km, dakle oko 67 km dneveno. Dakle Smederevo vise odgovara opisu nego danasnji Beograd.
Drugo, ako se dnevno putuje 65-70 km, onda se za 8 dana predje izmedju 520 i 560 km. Danasnji Beograd je udaljen 630 km puta od Soluna, a Smederevo 580 km.
Tako da Smederevo vise odgovara opisu.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Od Soluna do Korče vazdušnom linijom 185 km, najviše 3 dana, jel da
- Poruka
- 17.625
Da, Berat otprilike odgovara toj prici o osam dana hoda. Berat je oko 500 km od Soluna, tako da ako idu 65 km dnevno, to se uklapa.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.556
Ma kakvih crnih 75, 80 kilometara dnevno...to je fantastika. Ni upotreba brzih kočija razvijenim rimskim autoputevima nije omogućivala toliko brzi prelazak uzastopce danima. I 65 km dnevno je malčice premnogo; pa to je više nego prosečni potencijal ubrzanog marša za vojske (i to neopterećene!).
- Poruka
- 17.625
5 km na sat je laganoza. Krenu zor zorile, nahrane konje, doruckuju, hodaju 6 sati 30-35 km. onda rucak, i opet. Nije nikakav problem.
Isli su utabanim, napravljenim putevima, kroz ravnice, rijecne doline, klisure. Nisu se verali.
Porfirogenit kaze 5 dana od Trajanovog mosta do Srema, a to je 320 km.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.556
Sve zavisi i od toga o kakvoj grupi pričamo. Skupina putuje samo onoliko koliko najsporija karika. Prisustvo konja u nekoj većoj grupi je za brzinu potpuno irelevantno, jer se oni zapravo vuku za ljudima koji idu peške, primera radi. Ako grupa ljudi putuje, uglavnom peške (i gde konji imaju više funkciju zaprege, a ne ubrzavanja transporta), i to polako bez forsiranja, prosek je oko 32 kilometara dnevno. Singidunum je od Soluna udaljen negde oko 830 kilometara. To znači da bi, primera radi, takvoj grupaciji bilo potrebno ravno više od 25 dana da stigne do Kostoca iz Soluna, a kamoli Beograda. Naravno, uz ogradu da govorim isključivo u potrebi puteva, dakle bez bilo kakvih eventualnih prečica koje bi mogle za neki period odista skratiti pomenuto putovanje.
Porfirogenitovi podaci o potrebnom vremenu za razdaljinu od Soluna do Beograda ne mogu se shvatiti za realnim, iz prostog razloga što bi, primera radi, čak i rimskoj brzoj kurirskoj službi upotrebom antičkih autoputeva trebalo za tu razdaljinu više od 12 dana, a to je neki najbrži način putovanja u to vreme (67 kilometara dnevno, prosečno) od jedne lokacije do druge.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.556
To otvara pitanje otkuda ti podaci i kakav je to standard Porfirogenit koristio za taj opis. Primera radi, ako se radi o starim rimskim podacima iz vremena konstantne konjaničke kurirske službe, onda podaci dobijaju malčice na krediblitetu.
Maksimalna moguća brzina prenosa nekog dokumenta ili vesti tim sredstvom bila je oko neverovatnih 250 kilometara dnevno. To znači da bise od Soluna do Beograda moglo stići i za nešto malo više od svega 3 dana. Ako je za verovati da sam dobro projektovao razdaljinu na 830 kilometara, to je preko 100 kilometara dnevno.
Maksimalna moguća brzina prenosa nekog dokumenta ili vesti tim sredstvom bila je oko neverovatnih 250 kilometara dnevno. To znači da bise od Soluna do Beograda moglo stići i za nešto malo više od svega 3 dana. Ako je za verovati da sam dobro projektovao razdaljinu na 830 kilometara, to je preko 100 kilometara dnevno.
- Poruka
- 17.625
Ja mislim da je Porfirogenit precizan, jer ako ides bas sporo to je 4 km na sat, i onda treba ti 15 sati da predjes 60 km, a to je u redu. U ljetnim satima kad svice u 5 a zalazi u 8 na vece, to je taman da predjes 60 km u danu, i to lagano da laganije ne moze biti.
Moj pradeda bi isao pjeske iz Ljubuskog u Mostar, i za dan presao 35-40 km tamo i vratio se na vece u Ljubuski, pjeske. U danu.
