Ja ovde samo vidim raspravu koja deli sve ljude, ceo zivot, sve zelje na - komfor i decu.
Pa dobro ljudi, da li je zivot bez dece samo komfor? Kako to zamisljate, nije mi jasno zaista.
I jesu deca samo nedostatak komfora pa cemo sad svakog ubedjivati da nema decu jer mu je drazi komfor?
Sto se tice podvezica i alkohola, zezala sam se. Ustvari, ne znam sta drugo da pomenem jer racunam da vecina ljudi ovde ima seks i ponekad izlazi - znaci, upotrebila sam dve vecinski zajednicke stvari za sve nas ovde. A ogradila sam se onoliko da to NIJE RAZLOG NEMANJA DECE. Zasto citate svakim post iskljucivo onako kako vam odgovara? :I
Da pricamo o karijeri ne mozemo. Em ima toliko razlicitih vrsti karijera em se ovde pod karijerom podrazumevaju bitna poznanstva, moc i pare. I sta onda jos reci kad su ljudi ubedjeni da znaju o cemu pricaju (a ocigledno ne)?
Da pricamo o razlozima, takodje ne mozemo. Jer, prva ja nigde nisam rekla da ne volim decu i da ih ne zelim nikad ali samim tim sto nemam decu - svrstana sam u kategoriju samozivih sebicnjaka kome je svoj komfor najbitniji i nece decu jer nece da se odrekne podvezica i alkohola.
Pa mislim stvarno. Da niste malo preterali sa kvalifikacijama?
I sve je toliko crno-belo da je svako ko je rodio dete sad divna, pozrtvovana osoba a svako ko nije - on bi jos da se izivljava u zivotu.
I jos jedna stvar, kad smo kod izivljavanja. Ja se nisam izivljavala sa 15 a ne izivljavam se ni sa 31-om. Sta se izivljava - zivot? I onda se izivimo, i sta, umremo? "Sve sam probala" - q si sve probala! I ne moras sve da probas, u tome je i poenta! Osecaj "sve sam probala" je po meni prvi znak nedostatka zivota u nekom. Zivot se za neke ljude nikad ne zaustavlja ali ne za samozive idiote nego za ljude koji vole zivot. Oni mogu da imaju decu a i ne moraju. Oni ne vide svoje postupke kao izivljavanje sebicnog coveka kome treba beba da bi to prestali da budu. Gle, otkrica, stvarno - neko kompletno zavisi od nas, moramo o nekom kompletno i non-stop da se brinemo - da, hvala na obavestenju! Stvarno mislite da mi koji nemamo decu to ne znamo?
Ne, ja ne posmatram zivot tako i nikad ga necu posmatrati. Kad pocnem, oticicu u staracki dom da ne budem nikom na vratu sa svojom posmrtnom filozofijom.
I koliko je ond sve ovo daleko od onog sto u zaj.ebanciji pokusavam da kazem. Dete je novi zivot a ne nas prestanak "izivljavanja", nase naprasno pretvaranje u nesebicnu osobu, nasa granica kad prestajemo sa "izivljavanjem", nasa tacka kad smo se umorili od svog zivota pa bismo sad da se posvetimo novom! Sve sto cujem ovde od majki je Ja pa Ja pa opet Ja. Koliko je ovo uskogrudo, pa ja nemam reci. :I
Zivot treba slaviti u svim oblicima i radovati mu se. A ne jos se hvaliti kako smo ga iziveli pa sad samo treba da ga reprodukujemo i zavrsili smo svoju misiju na planeti. I onda iz svoje sitne vizure, svojim ogranicenja, mi cemo svakom nametati istu logiku - paf, 30 - jos uvek se nisi "umnozila", sta ces sad?
Sad cu ono sto sam uvek i radila - zivela i volela bas to - DA ZIVIM. Ako nekom ugrozavam njegov komfor sto mu udisem vazduh, a tako sam bespotrebna - ne interesuje me! Svi imamo ovde makar prava na taj je.beni zivot, zar ne? Da nije tako, ne biste ni vi tu decu radjali niti im davali pravo na postojanje.
I zato ostavite ljude da se na miru raduju zivotu i da planiraju decu kada to mogu i zele a i da ih ne zele uopste. To mozete zvati izivljavanjem, sebiclukom, nezreloscu, patriotskom neosvescenoscu i cime god samo nemojte sa tim polumrtvim, ugasenim pogledom na svet da mracite i da se sa jedne strane zalazete za nov zivot a sa druge, da se bunite za svaki tracak zivota posle 30-te a sve pre toga smatrate izivljavanjem.
Jer, zivot nisu samo male bebe. I vi ste zivi, mozda ste zaboravili.
lude ste...
ili me posla da njušim kaku? 
