Alisa u zemlji čuda
Buduća legenda
- Poruka
- 26.396
Affrodita u potpunosti se slažem sa tobom i isto razmišljam kao ti.
Bela kuga jeste strašna, ali država treba da brine o tome, a ne pojedinci. I tu više nemam šta da dodam.
Normalno je da je pitanje dece lična stvar svakog čoveka. Ali ja takođe ne razumem tu sebičnu potrebu ljudi da nemaju dece. Sa druge strane, skidam im kapu jer su iskreni i bolje je da takvi ljudi ne rađaju decu "zarad sela i komšiluka" jer bi to bilo najgore.
Činjenica je da nam je mentalitet takav i da se uglavnom osuđuju ljudi koji ne žele decu iako mogu da ih imaju. Ja ih ne osuđujem, samo ne mogu da razumem.
Za mene su deca poenta života. Još kao dete sam govorila da ću imati puno dece. Volim decu i za mene život bez dece nije ispunjen. Da nisam mogla da rodim dete, sigurno bih ga usvojila.
Zato takođe ne mogu da shvatim majke koje se odriču svoje dece bez nekih ekstremnih razloga tipa bolest ili ugrožena egzistencija. A sigurna sam da takvih majki ima najviše.
Što se tiče broja dece, to je takođe individualna stvar naravno, ali ja opet smatram da je bolje nemati ni jedno dete nego samo jedno. (E sad ću biti linčovana, ali ***, to je moje mišljenje). Pri tom naravno govorim opet o odluci majke ili oba roditelja, ne govorim o nemogućnosti da se ima više dece.
Ja imam rođenog brata i za mene je on uvek bio najveće blago. Posle njega sam rodila Luku i sad moj brat zauzima drugo mesto. Ali činjenica je da je ljubav prema bratu i sestri nešto za šta niko ne bi trebao da bude uskraćen. Nikada dete neće naučiti da deli sebe nesebično, bez ljubomore, kao prirodan tok stvari. Može dete da deli na ulici čokoladu ili igračke sa drugom decom, ali deliti ljubav roditelja, deliti sve svoje i davati sebe bratu ili sestri i dobijati istom merom - to je nešto što se može samo doživeti.
Prema tome, takođe mi je sebičluk roditi samo jedno dete. Ne priznajem izgovore - detetu treba odmorna majka, želim mu da bude centar sveta bar dok je malo itd. Majka se troši i na jedno dete i na više njih, nesebičnu ljubav pruža i jednom i više njih, niko tu ne može biti uskraćen.
Radi se o tome da majka stavlja svoje potrebe ispred dečijih. I to je ok, ali treba biti iskren i to priznati.
Takođe ne priznajem materijalnu situaciju kao izgovor za jedno dete. Gde ima za jedno uvek ima i za dvoje. Ono drugo će sve naslediti od prvog u krajnjoj liniji - odeću, knjige...
Ne može me niko ubediti da za jedno dete može da bude dovoljno, a za dvoje ne.
Dvoje dece će deliti čokoladu, ali i ljubav, a jedno dete će imati samo jednu čokoladu. Celu! Kao da je to najbitnije...
Imam još puno toga da kažem na ovu temu, ali već sam napisala roman pa ću prvo da sačekam rafalnu paljbu i nastavljam dalje
Bela kuga jeste strašna, ali država treba da brine o tome, a ne pojedinci. I tu više nemam šta da dodam.
Normalno je da je pitanje dece lična stvar svakog čoveka. Ali ja takođe ne razumem tu sebičnu potrebu ljudi da nemaju dece. Sa druge strane, skidam im kapu jer su iskreni i bolje je da takvi ljudi ne rađaju decu "zarad sela i komšiluka" jer bi to bilo najgore.
Činjenica je da nam je mentalitet takav i da se uglavnom osuđuju ljudi koji ne žele decu iako mogu da ih imaju. Ja ih ne osuđujem, samo ne mogu da razumem.
Za mene su deca poenta života. Još kao dete sam govorila da ću imati puno dece. Volim decu i za mene život bez dece nije ispunjen. Da nisam mogla da rodim dete, sigurno bih ga usvojila.
Zato takođe ne mogu da shvatim majke koje se odriču svoje dece bez nekih ekstremnih razloga tipa bolest ili ugrožena egzistencija. A sigurna sam da takvih majki ima najviše.
Što se tiče broja dece, to je takođe individualna stvar naravno, ali ja opet smatram da je bolje nemati ni jedno dete nego samo jedno. (E sad ću biti linčovana, ali ***, to je moje mišljenje). Pri tom naravno govorim opet o odluci majke ili oba roditelja, ne govorim o nemogućnosti da se ima više dece.
Ja imam rođenog brata i za mene je on uvek bio najveće blago. Posle njega sam rodila Luku i sad moj brat zauzima drugo mesto. Ali činjenica je da je ljubav prema bratu i sestri nešto za šta niko ne bi trebao da bude uskraćen. Nikada dete neće naučiti da deli sebe nesebično, bez ljubomore, kao prirodan tok stvari. Može dete da deli na ulici čokoladu ili igračke sa drugom decom, ali deliti ljubav roditelja, deliti sve svoje i davati sebe bratu ili sestri i dobijati istom merom - to je nešto što se može samo doživeti.
Prema tome, takođe mi je sebičluk roditi samo jedno dete. Ne priznajem izgovore - detetu treba odmorna majka, želim mu da bude centar sveta bar dok je malo itd. Majka se troši i na jedno dete i na više njih, nesebičnu ljubav pruža i jednom i više njih, niko tu ne može biti uskraćen.
Radi se o tome da majka stavlja svoje potrebe ispred dečijih. I to je ok, ali treba biti iskren i to priznati.
Takođe ne priznajem materijalnu situaciju kao izgovor za jedno dete. Gde ima za jedno uvek ima i za dvoje. Ono drugo će sve naslediti od prvog u krajnjoj liniji - odeću, knjige...
Ne može me niko ubediti da za jedno dete može da bude dovoljno, a za dvoje ne.
Dvoje dece će deliti čokoladu, ali i ljubav, a jedno dete će imati samo jednu čokoladu. Celu! Kao da je to najbitnije...
Imam još puno toga da kažem na ovu temu, ali već sam napisala roman pa ću prvo da sačekam rafalnu paljbu i nastavljam dalje
