Батонов устанак

Khal Drogo:
Kliknite za proširenje...
""Description :
Albanians these days like to speak on behalf of Arvanites, and try especially to make the famous heroes of the Greek independance into Albanian heroes. Arvanites have been part of the Greek ethnic fabric for over 700 years, and as in 1821, they live and breathe today and tomorrow for the glory of Greece. Arvanites not only gave their everything to free Greece, but they took high positions in the government, military and clergy. Arvanites are the defenders of modern Greece, and so, as a dedication to their legacy, my videos will defend Greek history from those who don't have any of their own, and try to steal what is ours.""


Obojeni deo je izuzetno prisutan među današnjim Grcima.
 
Crnugović:
""Description :
Albanians these days like to speak on behalf of Arvanites, and try especially to make the famous heroes of the Greek independance into Albanian heroes. Arvanites have been part of the Greek ethnic fabric for over 700 years, and as in 1821, they live and breathe today and tomorrow for the glory of Greece. Arvanites not only gave their everything to free Greece, but they took high positions in the government, military and clergy. Arvanites are the defenders of modern Greece, and so, as a dedication to their legacy, my videos will defend Greek history from those who don't have any of their own, and try to steal what is ours.""


Obojeni deo je izuzetno prisutan među današnjim Grcima.
Kliknite za proširenje...

Opšte je mesto to uverenje i kod Albanaca isto, pa i Srba.
 
KARPOSH_77:
Necu da menjam smer diskusije, samo bi dodao da je postojao i jos jedan anticki Bato – dardanski (206-176 BC).
Znaci imamo tri istorijska “Ilirska” Bata, u tri razlicita plemena, na tri drugacija podrucija, i svi su vodje u ratovima protiv ozbiljnih sila (Rim, Makedonija).

“U srpskom jeziku, prema Rečniku Matice srpske, bata (ili bato) jeste:

1. „naziv odmila za brata, devera, muško dete; ređe za oca”, zatim

2. (samo u vokativu) „kao uzrečica (često sa zamenicom moj) drug, prijatelj” (npr. „… inženjer, moj bato, pa se opet ne pravi važan”), i, najzad,

3. „odvažan, hrabar čovek, delija, đida”.”

I vise od 2000 godine kasnije, na istoj teritoriji, jos uvek se koristi ime (nadimak) Bato.

Da li postoji veza izmedju srpskog imena Bata/Bato i ove titule/imena slavnih Ilirskih vojvoda?
Kliknite za proširenje...

Итекако постоји. Може се повући паралела са илирском титулом бато са једне, и титулама баја(н) (код Панонаца - Авара и Југо-Словна), бат или батоја (код Бугара), баћушка (народна титула за руског цара). Од овог панонског бајан или бан се у Пољској јавила титула пан и тако даље. Све то долази од корена *bat- и *batja-, што би отприлике значило "заштитник, бранилац, старешина", од чега ми и данас имамо колоквијално баја и баћа за ознаку доминантног и маркантног мушког појединца, а од тога се развило и бугарско баща и српско бабо (отац). Баш велика прича.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Nažalost, nema neka opšte teme o Iliriku, a ne može se tema otvoriti tek tako sa snimkom, pa ću staviti prilog predavanja na temu identiteta u Iliriku ovde...

Kliknite za proširenje...
Веома добра излагања Салмедина Месиховића. Проблем оваквих емисија јесте што је тема преопширна и излагачии кроз кратке осврте морају сажети подоста тога, пажљиво бирати кроз које ће примјере "болдовати" своје тврдње, то некад оде у ширину, ту излагачи имају потребе за нарицањем, како се боре са тешкоћама. мало се то и политиком "зачини", овај Џино и тако развлачи реченице да се и он и слушалац погубе која је тачно порука. У сваком случају похвале што је емисија урађена.
 
Khal Drogo:
Веома добра излагања Салмедина Месиховића. Проблем оваквих емисија јесте што је тема преопширна и излагачии кроз кратке осврте морају сажети подоста тога, пажљиво бирати кроз које ће примјере "болдовати" своје тврдње, то некад оде у ширину, ту излагачи имају потребе за нарицањем, како се боре са тешкоћама. мало се то и политиком "зачини", овај Џино и тако развлачи реченице да се и он и слушалац погубе која је тачно порука. У сваком случају похвале што је емисија урађена.
Kliknite za proširenje...

Meni su tu zapadne kolege delovale nešto ubedljivije i angažovanije za diskusiju; ustvari ovi iz Srbije su i mlađi naraštaji, a nije se lako sa jednim Mesihovićem stavljati u koštac, pa mislim i da donekle razumem zašto je tako ispalo. Srpska zajednica po rečenom pitanju dosta je stagnirala i nema nekog novog Budimira npr.

No, ono gde bih posebno podvukao bez čega se moglo jeste Vladimirova politička opaska. Sve je to u redu; pričali su oni i o uticajima političke paradigme, pa nesumnjivo je da je to što je Vladimir rekao, komentarišući loš uticaj režima Slobodana Miloševića na razvoj društvenih nauka, pa i aktuelnog režima Aleksandra Vučića, do neke mere i tačno, ali moglo je bez toga. Poruka koju je poslao je i dosta jasna; uspostava kontinuiteta između rečenog dvojice autokrata tj. direktna veza i ograda od politike koja se vodi, ali s jedne strane razvodnjava se na taj način naučna diskusija (totalno je nebitno je li rečena tvrdnja tačna ili ne) a sa druge, kod ljudi koji su politički neistomišljenici stvara odbojnost jerbo se nalaze na drugoj vertikali i tako će tumačiti i svaku Vladimirovu reč, tj. projektovati dalje utisak koji će graditi na osnovu te izjave. Mislim, treba pljuvati po političarima, uvek; do neke mere je više njih to učinilo, uključujući i moderatora, ali Vlada je otišao ipak, po mom mišljenju, jedan korak preko crvene linije (bez obzira što eksplicitno nije pomenuo ni Miloševića ni Vučića, jerbo je nedvosmisleno jasno na šta je mislio).

Da ni ne pominjemo da tako daje oružje u ruke, dok se žali što nema para, radnih mesta i zainteresovanosti države, onim teoretičarima zavera koji bi ih prvi okarakterisali kao nekakve petokolonaše, izdajnike, autošoviniste, itd...a koji su u pravom smislu neprijatelji nauke kao društvene pojave.
 
Q. in perpetuum hibernum:
No, ono gde bih posebno podvukao bez čega se moglo jeste Vladimirova politička opaska. Sve je to u redu; pričali su oni i o uticajima političke paradigme, pa nesumnjivo je da je to što je Vladimir rekao, komentarišući loš uticaj režima Slobodana Miloševića na razvoj društvenih nauka, pa i aktuelnog režima Aleksandra Vučića, do neke mere i tačno, ali moglo je bez toga. Poruka koju je poslao je i dosta jasna; uspostava kontinuiteta između rečenog dvojice autokrata tj. direktna veza i ograda od politike koja se vodi, ali s jedne strane razvodnjava se na taj način naučna diskusija (totalno je nebitno je li rečena tvrdnja tačna ili ne) a sa druge, kod ljudi koji su politički neistomišljenici stvara odbojnost jerbo se nalaze na drugoj vertikali i tako će tumačiti i svaku Vladimirovu reč, tj. projektovati dalje utisak koji će graditi na osnovu te izjave. Mislim, treba pljuvati po političarima, uvek; do neke mere je više njih to učinilo, uključujući i moderatora, ali Vlada je otišao ipak, po mom mišljenju, jedan korak preko crvene linije (bez obzira što eksplicitno nije pomenuo ni Miloševića ni Vučića, jerbo je nedvosmisleno jasno na šta je mislio).
Kliknite za proširenje...
Михајловић је археолог и разумљиве су фрустрације ако примијети да археологија нема потребну подршку и разумијевање државе јер без тога води у стагнирање, но проблем је што такве осврте на политичку позадину приче (кроз које ће се "нишанити" онај Злобо или овај Вучић) у оваквим емисијама треба избјегавати. јер се такви осврти (друга ситуација је наравно да су у емисији сви гости из Србије или из српског националног корпуса) увијек могу злоупотребити на разне начуине. Месиховић то неће злоупотребити јер је човјек апсолутно фокусиран на струку, оперисан од ствари (то се види и из излагања) које данас изнад разумне мјере оптерећују припаднике бошњачког корпуса, но емисија остаје у архиви ју-тјуба и могу се политичке опаске злоупотребити. Ипак овакве емисије немају неку праћеност, ова има за годину тек 343 прегледа од којих је тек можда 1/10 преслушало емисију, па ои
нема толико бојазни од злоупотребе, али пишем уопштено.
Q. in perpetuum hibernum:
Da ni ne pominjemo da tako daje oružje u ruke, dok se žali što nema para, radnih mesta i zainteresovanosti države, onim teoretičarima zavera koji bi ih prvi okarakterisali kao nekakve petokolonaše, izdajnike, autošoviniste, itd...a koji su u pravom smislu neprijatelji nauke kao društvene pojave.
Kliknite za proširenje...
Па полтрони и улизице који ће у свакој појави, тексту или изјави видјети "унутрашње непријатеље државе" јесу непријатељи науке, али свакако ни ти прозвани који у свему детектиују оно рђаво, накарадно и болдују увјерење како је Србија септичка јама нису пријатељои државе. Уз то у времену данашњем аутошовинизтам је јако исплатива особина, не самно што имају издашну накнаду од разних организација типа Усаид и сличних, него добијају велики простор у медијима са националном фреквенцијама, а једна женка, нека Јелена Милић, је за своје аутошовинистичке ставове награђена функцијјом амбасадора Србије у Хрватској.
Но како је данас аутошовинизам исплатива особина, бјеше исплатива и у Батоновом времену (наравно тада се није то тако звало), и тада би они који би радили против свог рода и у корист Рима и поробљавања сународника бивали награђивани разним привилегијама, тако да то и није нешто баш својствено данашњем времену.
 
Mada nije direktno vezano za Batonov ustanak, naišo sam na zanimljiv tekst o političkoj situaciji u Panoniji nakon Augustove smrti, 14. godine nove ere. Tekst je na englskom i malo duži, ali kao što kritičari tog dela Tacitovih Anala kažu, nema previše glasova nižih slojeva rimskog građanstva iz tog perioda:
16. This was the state of affairs at Rome when a mutiny broke out in the legions of Pannonia, which could be traced to no fresh cause except the change of emperors and the prospect it held out of license in tumult and of profit from a civil war. In the summer camp three legions were quartered, under the command of Junius Blaesus, who on hearing of the death of Augustus and the accession of Tiberius, had allowed his men a rest from military duties, either for mourning or rejoicing. This was the beginning of demoralization among the troops, of quarreling, of listening to the talk of every pestilent fellow, in short, of craving for luxury and idleness and loathing discipline and toil. In the camp was one Percennius, who had once been a leader of one of the theatrical factions, then became a common soldier, had a saucy tongue, and had learnt from his applause of actors how to stir up a crowd. By working on ignorant minds, which doubted as to what would be the terms of military service after Augustus, this man gradually influenced them in conversations at night or at nightfall, and when the better men had dispersed, he gathered round him all the worst spirits.
Kliknite za proširenje...

17. At last, when there were others ready to be abettors of a mutiny, he asked, in the tone of a demagogue, why, like slaves, they submitted to a few centurions and still fewer tribunes. "When," he said, "will you dare to demand relief, if you do not go with your prayers or arms to a new and yet tottering throne? We have blundered enough by our tameness for so many years, in having to endure thirty or forty campaigns till we grow old, most of us with bodies maimed by wounds. Even dismissal is not the end of our service, but, quartered under a legion's standard we toil through the same hardships under another title. If a soldier survives so many risks, he is still dragged into remote regions where, under the name of lands, he receives soaking swamps or mountainous wastes. Assuredly, military service itself is burdensome and unprofitable; ten ases a day is the value set on life and limb; out of this, clothing, arms, tents, as well as the mercy of centurions and exemptions from duty have to be purchased. But indeed of floggings and wounds, of hard winters, wearisome summers, of terrible war, or barren peace, there is no end. Our only relief can come from military life being entered on under fixed conditions, from receiving each the pay of a denarius, and from the sixteenth year terminating our service. We must be retained no longer under a standard, but in the same camp a compensation in money must be paid us. Do the praetorian cohorts, which have just got their two denarii per man, and which after sixteen years are restored to their homes, encounter more perils? We do not disparage the guards of the capital; still, here amid barbarous tribes we have to face the enemy from our tents."
Kliknite za proširenje...
https://ancientromanhistory31-14.com/home/tiberius/the-mutinies-of-ad-14/mutiny-on-the-danube/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top