Banka reproduktivnih ćelija u Srbiji prazna, pa uvozimo spermatozoide i jajne ćelije iz Španije

[Војвода]

Пуна подршка за програм.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Хоћеш да кажеш да је генетика неважна?

Важна је у одређеном контексту, наравно.

Не постоји конекција родитеља и деце на душевном нивоу?

Ко је то рекао или имплицирао? Наравно да постоји. Али је условљена контактом. Какву конекцију на душевном нивоу има дете с биолошким родитељима које никад није ни упознало, камоли имало неки дужи контакт с њима? Никакву. Али зато има пуну везу с усвојитељима.

Добро, ти си заузео став па ти је сад глупо да признаш да си се затрчао.

Ха?

Деца из донорских прича боре се да се у базама донатора стави као обавеза могућност упознавања биолошких родитеља. У УСА су огромне иницијативе на ту тему.
Живот проведу питајући се како им изгледају биолошки отац и мајка. У изјавама које су давали кажу да се питају кад наиђу на неког ко им личи на њих да ли им је биолошки родитељ.

Сад си направила генерализацију и пошла од претпоставке да сва деца у тим ситуацијама тако реагују, а уопште није тако.

На ПабМеду ћеш наћи чак и анализе сурогат мајчинства, да деца кад сазнају буду збуњена, шокирана, да имају проблем због изостанка гестационе конекције са својом стварном мајком.

Ниједна студија коју сам читао до сад никакве шокове није спомињала, али добро, можда си ти читала неку коју ја нисам. Неколико студија које сам читао рађених из више етапа у оквиру једне дуже студије током периода од 14 година ако се не варам, дошло је у раној етапи до закључка да постоје извесне потешкоће код деце млађе доби, али је свака следећа етапа долазила до све позитивнијих резултата, да би крајњи закључак био да разлике у развоју нема између деце рођене уз помоћ репродукцијског донирања, сурогат трудноће, усвојене деце и деце рођене у конвенционалним породицама, или су минималне тамо где их има у случајевима где родитељи децу држе у незнању и услед тога трпе емоционални притисак што се одражава на психичко стање и последством тога и на њихову везу с дететом. Питање гестационе конекције је обична хипотеза која је баш овим студијама стављена на проверу и том приликом оповргнута. Каснија мета-анализа неколико студија је ове резултате потврдила.

Па је боље и не казати им истину.

И то се показало као погрешним приступом, како сам изнад навео.

Али онда опет долазимо до питања које сам поставила као прво, како ће проблем решавати самохране мајке које су родиле из донације?

Једини проблем с којим се деца самохраних родитеља суочавају је одсуство једног од родитеља, а то није проблем својствен искључиво мајкама које роде помоћу донације.

Да не причамо да се и као посебан проблем јавља да многи родитељи који добију дете из донације не умеју да остваре конекцију с дететом јер га не осећају као своје те су и за то, на запади, почели да формирају посебне психотерапеутске програме.
Дакле, пуно проблема , тешко решивих.

Да, известан број родитеља наилази на неке потешкоће чији је узрок одсуство сличности у физичком изгледу или карактеру између њих и детета (у неким случајевима је то у комбинацији са стерилитетом родитеља), али већина нема тих проблема. Осим тога, код деце таквих потешкоћа нема.

Заправо, провера анамнезе донора и породице из које је потекао се не ради даље од онога што донор жели да каже о себи. И то је озбиљан проблем.

Можда је у САД тако, ја се водим сазнањима из Велике Британије где је законом клиника обавезана да спроведе низ испитивања здравственог стања која кандидат мора да прође да би добио статус донора. Тачно је додуше једино то да провера анамнезе породице донора зависи од тога шта сам донор пријави.

Такође, један од етичких проблема је и тај што се родитељи који узимају донацију ништа не тестирају за разлику од нпр. оних који желе да усвоје дете који пролазе ригорозне провере.

И ово је нешто што се тиче не само родитеља који зачињу из донације него и конвенционалним путем. Неке клинике ипак имају и то као услов, док друге остављају избор родитељима уз саветовање да ипак обаве тестирања.

Последњих година се у Калифорнији чак повела и озбиљна расправа на тему здравља донора због рађања алармантног броја деце са адхд-ом, аутизмом, Туретовим синдромом.
А тек моменат где особа донира материјал па се после пар година убије? Како ће етика то да објасни, како да утеши родитеље?

Добро је да постоји расправа. Али ово су све проблеми с којима се суочава цео свет, не само породице с децом зачетом из донација. Ако ће се водити расправа о етици везано за те проблеме, онда не треба да се ограничава искључиво на децу зачету из донација, и нарочито не треба да се користи као аргумент против репродукције донирањем генетског материјала, него против репродукције уопште.

 

[**Freya**]

Da a šta će biti ako posle ne bude nešto kako treba.

Dobijanje deteta je uvek rizik.
Nikada ne znamo kakvo ce dete biti, kakvog karaktera, zdravlja, hocemo li biti dobri roditelji, hocemo li biti zdravi dovoljno dugo, kako ce nas brak funkciosati sa detetom, kakve gene ce dete povuci, da li cemo se uklopiti, sta ce nas u zivotu zadesiti, hoce li ostati samo, hoce li biti srecno, hoce li biti voljeno i ostvareno i tako u krug.

Istina je da mi nista ne znamo ali smo voljni da damo sve od sebe, uprkos svim nepoznatim, uprkos svemu sto nam moze stati na put, da ga volimo, pazimo i vaspitavamo.

Deca to osecaju, znaju kada su zeljena i voljena i razumece mnoge probleme na koje svako zivo bice nailazi.
Neko nema majku pa ga odgaji baka, neko nema oca, neko bezi u zbeg zbog rata, neko je usvojen, neko ce biti iz surogata, nekome roditelji ne govore, neko pretrpi tesko nasilje u skoli...ali sve dok smo voljeni i vazni ljudima koji nas cuvaju, mi imamo bazu dovoljno jaku da razumemo, prihvatimo i nastavimo dalje.

 

[Umri_muski]

A sto mora iz Spanije.....odes u bilo koji kamp za izbeglice i poneses paket erotskih casopisa i dobijes 100 doza dok kazes keks, ili tacnije 5 do 7 minuta.


Niste valjda rasisti....

 

[Umri_muski]

Dobijanje deteta je uvek rizik.
Nikada ne znamo kakvo ce dete biti, kakvog karaktera, zdravlja, hocemo li biti dobri roditelji, hocemo li biti zdravi dovoljno dugo, kako ce nas brak funkciosati sa detetom, kakve gene ce dete povuci, da li cemo se uklopiti, sta ce nas u zivotu zadesiti, hoce li ostati samo, hoce li biti srecno, hoce li biti voljeno i ostvareno i tako u krug.

Istina je da mi nista ne znamo ali smo voljni da damo sve od sebe, uprkos svim nepoznatim, uprkos svemu sto nam moze stati na put, da ga volimo, pazimo i vaspitavamo.

Deca to osecaju, znaju kada su zeljena i voljena i razumece mnoge probleme na koje svako zivo bice nailazi.
Neko nema majku pa ga odgaji baka, neko nema oca, neko bezi u zbeg zbog rata, neko je usvojen, neko ce biti iz surogata, nekome roditelji ne govore, neko pretrpi tesko nasilje u skoli...ali sve dok smo voljeni i vazni ljudima koji nas cuvaju, mi imamo bazu dovoljno jaku da razumemo, prihvatimo i nastavimo dalje.

Misljenje deteta da li je neko dobar roditelj je totalno neobjektivno....
Tako da je lako zakljuciti da vecina 99% ljudi nece biti dobar roditelj...

 

[zendeli]

Онда не треба да доводиш у питање формирање идентитета и одговор на питање "ко сам ја".
То дете ће знати или сазнати да носи 50 или 100% генетског материјала неког кога никад неће имати прилике да упозна.
А притом ће се све време питати који је мотив за донацију имао/ла особа која јој је биолошки родитељ.
Па још кад сазна да је најчешће материјални порив био у основи, ето нам свих услова за психички лом.

Тема реалне испитаности здравствене анамнезе донора и његове породице је тек за себе.

Na stranu da kad odraste u svakom potencijalnom partneru će vjerovatno vidjeti opasnost od krvnog srodstva. Doncija ne bi trebalo da bude anonimna.

 

[86bogomoljka]

Na stranu da kad odraste u svakom potencijalnom partneru će vjerovatno vidjeti opasnost od krvnog srodstva. Doncija ne bi trebalo da bude anonimna.

Ово посебно.
Могућност случајног инцеста је једна од највећих препрека да ми ово буде прихватљиво.
Да не пишем о свему ономе што сваки народ носи у себи, што треба да осећа, од фолклора, преко историје... Када немаш тај осећај припадности, тај корен... леко продаш веру за вечеру и тобом се лако манипулише.
А то овде многи запостављају. Не знам шта је горе, стидети се сопственог порекла или бити тиква без корена.

 

[manem78]

U čemu je problem ovde? Da li vas neko tera da uzmete te spermatozoide?
I šta uopšte znači "ugrozavanje genetske strukture stanovništva"?

 

[manem78]

Не постоји конекција родитеља и деце на душевном нивоу?

I šta ovo znači? Da ne možeš voleti biće koje nije izašlo iz tvog tela? Dovoljno je da ti zamene dete na porođaju (što se dešava) pa da se razbije ta zabluda.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Да не пишем о свему ономе што сваки народ носи у себи, што треба да осећа, од фолклора, преко историје... Када немаш тај осећај припадности, тај корен... леко продаш веру за вечеру и тобом се лако манипулише.
А то овде многи запостављају. Не знам шта је горе, стидети се сопственог порекла или бити тиква без корена.

Какве везе то има с овом темом?

 

[Софија]

I šta ovo znači? Da ne možeš voleti biće koje nije izašlo iz tvog tela? Dovoljno je da ti zamene dete na porođaju (što se dešava) pa da se razbije ta zabluda.

Можеш али има и оних који не могу.
Да је то тако једноставно, сви би трчали да усвајају децу, а знамо да то није случај.
И не видим шта је ту посебно чудно?
Људска природа. Као и кад се воде ратови па се побије хиљаде невиних, хиљаде деце. Зар то неко може???

Јесмо наивни или се правимо наивни?

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Можеш али има и оних који не могу.
Да је то тако једноставно, сви би трчали да усвајају децу, а знамо да то није случај.
И не видим шта је ту посебно чудно?
Људска природа. Као и кад се воде ратови па се побије хиљаде невиних, хиљаде деце. Зар то неко може???

Јесмо наивни или се правимо наивни?

Ако не може, не треба ни да усваја ни да користи услуге сурогат материнства. Према томе такве особе и нису тема овде. Они који могу су идеални кандидати и такви немају проблема при остваривању душевне повезаности с децом.

 

[manem78]

Можеш али има и оних који не могу.
Да је то тако једноставно, сви би трчали да усвајају децу, а знамо да то није случај.
И не видим шта је ту посебно чудно?
Људска природа. Као и кад се воде ратови па се побије хиљаде невиних, хиљаде деце. Зар то неко може???

Јесмо наивни или се правимо наивни?

Da ti neko podmetne tuđe dete u porodilištu ne bi ni primetila. Volela bi ga kao svoje.

 

[Софија]

Ако не може, не треба ни да усваја ни да користи услуге сурогат материнства. Према томе такве особе и нису тема овде. Они који могу су идеални кандидати и такви немају проблема при остваривању душевне повезаности с децом.

Аха, а ти знаш и пре него се судариш с неким искуством како би реаговао?

Поента и јесте да се људи прецене. Зато се и формирају групе психотерапеутске подршке. И изгледа то уопште није реткост.

Такође, ово и јесте један од разлога што се од стране одређених групација инсистира на детаљном тестирању родитеља који траже ту врсту помоћи, баш као што се тестирају и усвојитељи.

 

[Софија]

Da ti neko podmetne tuđe dete u porodilištu ne bi ni primetila. Volela bi ga kao svoje.

Пошто усвојитељи и корисници донорских услуга не знају да дете није биолошки њихово.
Да, адекватно поређење.

 

[manem78]

Пошто усвојитељи и корисници донорских услуга не знају да дете није биолошки њихово.
Да, адекватно поређење.

Pa znaju da nije biološki njihovo. Gde je problem?

 

[**Freya**]

Misljenje deteta da li je neko dobar roditelj je totalno neobjektivno....
Tako da je lako zakljuciti da vecina 99% ljudi nece biti dobar roditelj...

Ma...to i nije tema.

Poenta je u tome da se ne saopstava neprijatnost nekom tamo detetu vec detetu koje ima izgradjen odnos sa roditeljima koji su mu predani. Od kvaliteta tog odnosa zavisi i reakcija deteta.

Ne vidim argument. Hajde, i pravnicki ne vidim argument osim licnog dozivljaja morala.

Prijavilo se sto zena, proverila sam sada, bez partnera. Na bazi sto zena se ne menja genetska struktura stanovnistva. To bi oborio svaki sud na svetu.

Vidi, masovno silovanje Nemica '45 je obuhvatalo dva miliona zena. Silovanja su bila ponavljana. Kod sestre na klinici se leci baka cija je majka bila silovana te godine i baka kako je ostarela cuje vristanje majke. Vrlo potresno.
Ti fajlovi su u Rusiji pod zakonskom zastitom i najstroza su tajna. Koliko je zena zatrudnelo?
Boga pitaj. Da li je promenjena genetska struktura nacije? Nije.
Nemci su danas Nemci. Potomci tih ljudi govore nemacki jezik, nemaju unutrasnje konflikte a ko ima uzrokovani su genetikom i porodicnim problemima.
Ocevi su im bili razulareni vojnici a zaceti su u najgorim mogucim okolnostima sa minimumom nege.
Ali...Nemci su i dalje Nemci.

Na ovoj temi se postavlja pitanje ocuvanja genetske strukture Srba na bazi sto zena koje zele dete i u situaciji kada za deset godina ti gubis milion stanovnika iseljavanjem...da ne kazem, bezanjem naroda ali problem je stotinak zena. Brojke govore, misljenja su sporedna stvar.

Naravno da je opstanak Srba ugrozen. Pavic je to odlicno prikazao u Hazarskom recniku jos u vreme naseg rodjenja ali nije opstanak Srba ugrozen sporadicnom donacijom sperme (ili seksom sa Spancem na ostrvu koji rezultira trudnocom) vec unizenjem Srba koji zarad iole postovanja beze iz Srbije. To ugrozava genetsku strukturu jer ce vec druga generacija biti u najvecem broju slucajeva u braku sa strancem. I tako ce Srba, deset po deset godina biti sve manje.

Drugi su finansijski faktori. Srbi danas nemaju ni prostu reprodukciju.

Uz ta dva golema problema meni je neverovatno da se bavimo sa potencijalno stotinak dece. Za deset godina to neka bude hiljadu dece u situaciji kada gubis milion gradjana u najboljim godinama za radjanje.

 

[pop80]

moj sin je rođen od moje sperme i jajne ćelije neke čehinje..rodila ga moja žena
moj sin je živ i zdrav , lep.. e baš je lep
i obožava mamu i mene..
msm da mu za 10,20 god neće biti toiliko važna genetika itd..biće mu važno da ima mamu i tatu i da je srećan

 

[**Freya**]

Јеси ти одрастао с родитељима?

Koliko je dece podmetano tokom istorije?
Ili...koliko je majki lagalo decu?

Ni najmanje cudno, dovijali su se ljudi da rese svoje probleme.

Pre desetak dana sam gledala Sedam godina na Tibetu. Kada je zena poslala muzu pismo u kome mu saopstava da im se rodio sin ali se ona preudaje za njegovog prijatelja te tog coveka dete zove "tata", nas junak se nije previse iznenadio.
To je realan covek, osvajac olimpijske medalje, alpinista i pisac.
Cak mu je napisala da ce kazati sinu kada stasa da mu je otac poginuo na Himalajima.

Niko nije bio previse iznenadjen jer nije bila retkost da se lazno ocinstvo zaista i desi.

 

[Софија]

Koliko je dece podmetano tokom istorije?
Ili...koliko je majki lagalo decu?

Ni najmanje cudno, dovijali su se ljudi da rese svoje probleme.

Pre desetak dana sam gledala Sedam godina na Tibetu. Kada je zena poslala muzu pismo u kome mu saopstava da im se rodio sin ali se ona preudaje za njegovog prijatelja te tog coveka dete zove "tata", nas junak se nije previse iznenadio.
To je realan covek, osvajac olimpijske medalje, alpinista i pisac.
Cak mu je napisala da ce kazati sinu kada stasa da mu je otac poginuo na Himalajima.

Niko nije bio previse iznenadjen jer nije bila retkost da se lazno ocinstvo zaista i desi.

Не разумем због чега се доводи у исту раван лажирано очинство и замењена беба с децом рођеном из донације која знају да су рођена из донације и знају да тамо негде имају биолошке родитеље?
Ово о чему ја пишем су реални проблеми са којим се деца из донација срећу, проблеми који се увелико провлаче кроз расправе, а не моје ексклузивно мишљење.

Ако хоћете да заиста дате допринос дискусији онда размислите на који начин се може помоћи деци из донације која изгоре да упознају своје биолошке родитеље. Јер то јесте проблем који неће нестати повлачењем неадекватних паралела, а није ни људски да их занемаримо јер их уопште није мали број.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Аха, а ти знаш и пре него се судариш с неким искуством како би реаговао?

Не знају ни родитељи док не добију дете. Зато и кажем, то је нешто са чиме се сви подједнако суочавају. И неки родитељи се прецене и не буду дорасли задатку подизања сопственог детета и остваривања душевне повезаности с њим. Таква деца буду или додељена другом родитељу или дата на усвајање.

 

[Софија]

Не знају ни родитељи док не добију дете. Зато и кажем, то је нешто са чиме се сви подједнако суочавају. И неки родитељи се прецене и не буду дорасли задатку подизања сопственог детета и остваривања душевне повезаности с њим. Таква деца буду или додељена другом родитељу или дата на усвајање.

Neuporedivo je.
Minimiziraš značaj genetske povezanosti.

 

[Umri_muski]

moj sin je rođen od moje sperme i jajne ćelije neke čehinje..rodila ga moja žena
moj sin je živ i zdrav , lep.. e baš je lep
i obožava mamu i mene..
msm da mu za 10,20 god neće biti toiliko važna genetika itd..biće mu važno da ima mamu i tatu i da je srećan

Daj broj cehinje......

 

[Umri_muski]

Koliko je dece podmetano tokom istorije?
Ili...koliko je majki lagalo decu?

Ni najmanje cudno, dovijali su se ljudi da rese svoje probleme.

Pre desetak dana sam gledala Sedam godina na Tibetu. Kada je zena poslala muzu pismo u kome mu saopstava da im se rodio sin ali se ona preudaje za njegovog prijatelja te tog coveka dete zove "tata", nas junak se nije previse iznenadio.
To je realan covek, osvajac olimpijske medalje, alpinista i pisac.
Cak mu je napisala da ce kazati sinu kada stasa da mu je otac poginuo na Himalajima.

Niko nije bio previse iznenadjen jer nije bila retkost da se lazno ocinstvo zaista i desi.

U prigradskim naseljima Beograda je cesto da po 4,5 muskih slicnih godina lice...
Mahom dosli iz prokuplja , leskovca, bila teska vremena, cesto se islo po vodu , jedna kantina prodavala hleb....i tako ....jednom prilikom na slavi trljam oci , 5 ljudi kao braca....zvanicno se ne znaju , nisu rod....obicno to tumacim kao slucajnost, ali ovaj put mi zbog detalja na licu bilo bas sumnjivo....zaokolnim putem saznam da 4ica zive kuca do kuce, nisu rod, a jedan ima majku koja je radila u istoj firmi kao otac jednog iz te 4 kuce....

Medjutim, mnogo cesce su savremene price gde nema slicnosti a ocinstvo je upitno...
Takodje oko Beograda...razvodi, a oboje prisebni , samo jednog dana razvod....10 godina kasnije u prici se sazna da ne samo tu dete nije bilo od oca, nego ni drugo , ni komsijsko ni od kuma .....

Moderna vremena su malo drugacija, dete je kasica prasica, tj sredstvo za uzimanje alimentacije....tako da je vise kao kreditna kartica zenama....to se moze lako resiti, ali svako bunari na srpski nacin pa se nista ne resava..svi misle da im se tako isplati , a deca placaju cenu...