ИГРА
Два плесача – једна прича
http://www.politika.rs/uploads/editor/Strahinja-Nikola.jpg
Страхиња Лацковић и Никола Томашевић (Фото Јелена Јанковић)
Много тога истоветног може се рећи о играчима Николи Томашевићу и Страхињи Лацковићу, момцима који су, готово преко ноћи, постали важна имена на нашој плесној сцени. Просто, њихове каријере некако паралелно теку и личе једна на другу. Они су доста лако из латиноамеричког плеса „прекорачили” у свет уметничке игре; дошли су и из истог плесног клуба на Врачару, обојица као вишеструки државни прваци. Међутим, „Мириси цимета”, њихова прва представа, као да су их омађијали...
Зато данас њих гледају у свим београдским позоришним кућама у којима је игра на редовном репертоару: у матичном „Битеф театру” („Мириси цимета”, „Отело”, „Алфа бојс”, „Божанствена комедија” ...), „Народном позоришту” („Александар”), „Мадленијануму” („Северна бајка”), „Позоришту на Теразијама” („Маратонци трче почасни круг”). Са својом Битеф денс-компанијом сада спремају плесну представу за децу – „Капетан Џон Пиплфокс”, а биће, наравно, и премијера за одрасле.
Уз сав тај плес, Страхиња је завршио Спортску академију, док је Никола засад „замрзнуо” студије на трећој години геоекономије. Страхиња је у Холандији играо и у филму „Алфа бојс”, два пута је био на гостовању у Немачкој с трупом „Клуб Гај енд Рони” из Гронингена, холандског града у коме ће, на пролеће, цела њихова београдска трупа радити на новом пројекту, који ће се реализовати и тамо и овде.
И о још две сличности у биографијама: оба играча рођена су на мору (Сплит, Вис), а повезују их и заједнички шабачки корени. О њиховој игри данас, Никола каже: „Некад, као латино плесачи, ми смо се такмичили – играли један против другог. У театру ми играмо један за другог!”
К. Р.