Simbolika Badnje večeri
Badnji dan proslavlja se dan uoči Božića i neizostavni je deo božićnih običaja. Naziv je dobio po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena, koji se na Badnji dan seče i obredno pali.
Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer ovaj važni dan sledi odmah nakon zimske kratkodnevice.
Obredno sečenje badnjaka
Mladi hrast se spaljivanjem daje ognju u čast novoj godini, a obilje varnica koje lete u nebo simbolišu bogatstvo roda i prinosa.
Upravo tako.
Običaj sečenja badnjaka vezuje se za drvo koje je vitlejemski pastir Josif odneo u hladnu pećinu da zagreje tek rođenog Hrista i njegovu majku.
Ni u jednom Jevanđelju, bilo kanonskom bilo apokrifnom nema pomena o tome. To je hrišćanski mit s kraja II veka.
Prema srpskim običajima, kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.
Upravo tako.
Posipanje žita i slame
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolično je sećanje na žito koje je Majka Božja bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu iz Hristovih jasli.
Pošto je u to vreme slama bila veoma skupa i bilo je veoma malo, a žito je bilo jeftino i bilo ga je na sve strane.
Inače je bio običaj da se novorođenče polaž na slamu, da se lakše izgrebe i incifira i što pre umre.
Pitam se da li ljudi razmisle pre nego što napišu ovakvu budalaštinu.
Posipanje Badnjaka žitom je magijska radnja kojom se obezbeđuje dobar prinos useva, tako što se mlado božanstvo Sunca daruje žitom simbolično, kako bi to božanstvo kasnije u toku godine uzvratilo taj dar obezbeđujući dobar prinos useva.
Uzgred, pećina za koju neki hrišćani veruju da je mesto rođenja Isusa Hristosa je zapravo hram boga Tamuza.
Kađenje doma simboliše darove - smirnu i tamjan koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu.
Jes' pošto pre toga nijedna druga religija nije koristila ni tamjan ni smirnu.
Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta.
E, ovo je već pokušaj zatiranja srpske kulture.
U Srba, a i drugih Slovena, orah važi za senovito drvo i orasi se po uglovima kuće stavljaju u čast preminulih predaka, kako bi se zamolilo za njihovo prisustvo u porodičnoj svetkovini i njihovu zaštitu tokom godine.
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu i čestitaju jedni drugima Badnje veče i sedaju za trpezu.
Prvo se čestita Badnje veče, kada se unosi Badnjak, a onda se Badnjak posipa medom, žitom i vinom, pa tek onda se orasi stavljaju u uglove kuće.
Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života bod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.
Važan smisao Badnje večeri je okupljanje sve dece za posnom trpezom. Za večeru se priprema neparan broj posnih jela, što ima veze sa kultom predaka. Jelo protiče u miru i tišini, a ako je neko u svađi, na Badnji dan običaj je da se obavezno pomire.
A što baš hrast, a ne lipa, breza, jasen, bor, jela, itd.?
Zato što je hrast sveto drvo kod Srba i Slovena uopšte.
Što se tiče pogače, tj. kolača, to je simbol kruga nebeskog, vascele Vaseljene. Zato se pre lomljenja kolač okreće.
....Alal ti logika...
