Раде проклети јер се стално боје да не остану гладни. То је једна од особина при врху листе која ми се гади.
Када имамо госте направим више јер не знам туђ апетит, али се то поједе сутрадан.
Иначе, више волим да скувам мање па да се "домири" нечим ако неком није доста него да се баца. Уосталом, желудац треба да је до 80% пун, не више, а зна се колико је то, ако није проширен. Човек не треба да буде сит него да није гладан.
Хлеб увек искористим, за презле, питу од старог хлеба, пофезне ...
Млечне производе исто, ако је само прокисло, а није горко, иде у проју, палачинке, тако неко тесто и не баца се.
Не гомилам. Није ратно стање а ни моја кућа магацин, него простор који треба да дише и мирише.